Trg kralja Milana kroz decenije – niški arhitekta zadovoljan modernizacijom, ali ne i zbog spomenika kralju

Trg kralja Milana, centralni gradski prostor, počeo je da se razvija nakon oslobođenja Niša 1878. godine, kada je kralj Milan angažovao austrijskog arhitektu Vintera da osmisli urbanistički plan grada. Prema rečima niškog arhitekte Hadži Ivana Redija, Vinter je spojio zapadnoevropske urbanističke principe sa orijentalnim nasleđem i time stvorio osnovu za formiranje Trga. Iako danas zadovoljava sve funkcionalne kriterijume, Redi ističe da nedostaje ključni simbol – spomenik kralju Milanu, oslobodiocu i prvom počasnom građaninu Niša čije ime Trg i nosi.

Kako se u arhitekturi Osmanlija nije podrazumevalo da gradovi i varoši imaju trgove, takva situacija bila je i u Nišu koji je bio pod njihovom upravom. Do oslobođenja 1878. godine, na mestu gde je danas centralni gradski trg nalazila se samo kaldrma.

Niški arhitekta i predsednik Saveta za kulturu ovog grada Hadži Ivan Redi napominje da je urbanizacija Niša počela iste godine kada je grad oslobođen i da je to bila odluka prvog počasnog građanina Niša, kralja Milana Obrenovića.

Trg kralja Milana je započet nakon oslobođenja Niša 1878. godine. Već te godine kralj Milan je angažovao jednog arhitektu, austrijanca Vintera, sa zadatkom da uradi plan za varoš Niš. On je to vrlo savesno uradio, dobio je vrlo povoljne geodetske podloge. Onda je po tom planu koji je u tipično tursku matericu uneo prednosti zapadnoevropskih gradova. Pri tome je arhitekta Vinter se trudio koliko god je to moguće, vedute i ulice one koje su mogle da zadovolje kriterijume za jednu funkcionirajuću varoš sa određenom perspektivom – započinje Redi.

Već u toj fazi, kako Hadži Ivan Redi napominje Trg je dobio trouglastu formu, koja se nije menjala decenija, sve do kraja Drugog svetskog rata.

Tek posle Drugog svetskog rata urađen je jedan jugoslovenski konkurs, pri čemu je prva nagrada bila koncipirana ovako kako Trg sada izgleda, s tim što su namene tada bile drugačije. Recimo hotel Ambasador bio je projektovan kao Dom sindikata, odnosno admistritavina zgrada. Nastao je visinski reper koji dobro čini ovom Trgu, ali i povlačenjem regulative, znatno od prvobitne dovelo je do toga da današnji Trg ima lepu formu – kaže on.

Prva rekonstrukcija dogodila se nakon požara koji se nalazio u tadašnjoj jevrejskoj mali, kaže Redi i napominje da je tada povučena nova regulaciona linija Trga prema zapadu – od Obrenovićeve pa sve do ulaza u Tvrđavu. 

Sa te strane Trg je bio proširen, dok je sa druge strane i dalje ostao u formi trougla.

Rekonstrukcija Trga je pratila modernizaciju. Posle Drugog svetskog rata povučena je postepeno i dobili smo ovu liniju kakvu vidimo na terenu. Arhitektura je takođe pratila razvoj grada i mogućnosti grada, tako da sa desne strane vidimo tipične, evropske male objekte koji se viđaju stalno, dekoracije, koncept ponovljeni su iz Evrope, a sa druge strane vidimo da su rekonstruisani posle Drugog svetskog rata kada su novi kriterijumi, nove mogućnosti tehničko-tehnološke – zaključuje Ivan Redi.

Kada govori o poslednjoj rekonstrukciji Trga, arhitekta ističe da je popločan granitnim pločama, različitih boja i šara i da sada može da se govori samo o ukusima, ali ne i o formi, jer forma Trga, kako kaže zadovolja potrebe modernog grada. Ipak, neke stvari, kaže Redi, mogle su biti planirane drugačije.

Ostaje, po mom mišljenju, još par bisera, par stvari koje su nažalost mogle da se izmene u vreme planiranja, nisu se izmenile. Primer je suva fontana koja je skoro nepotrebna, jer na Trgu imamo veliku fontanu, imamo česmu i Nišavu sa druge strane. Ta fontana bila je suvišna. Planeri su ostali pri tome da to tako treba i tako je Trg napravljen sa fontanom. Ima i drugih stvari, ali je ključna da ovaj Trg traži svoju višnjicu na torti, to je završnica. O kvalitetu polaganja nike trenutak da razgovaramo, ali je ključno da je dobio fizičku dimenziju i fali ta tačka na i, to je spomenik kralju Milanu – kaže arhitekta.

Postavljanjem spomenika kralju Milanu, istoimeni trg u Nišu dobio prema rečima Hadži Ivana Redija “svoje srce”, dok bio spomenik oslobodiocima Niša i dalje predstavljao centralni deo Trga.

Trg se zove Trg kralja Milana, na Trgu je podignut spomenik oslobodiocima, a kralj Milan je jedan i neponovljiv i kao prvi počasni građanin Grada Niša i kao oslobodioc Niša od vekovnog ropstva, čovek koji je doneo mir, slobodu i nezavnost su elementi koji nedvosmisleno govore da na ovom prostoru mora da se nađe spomenik kralju Milanu – zaključuje.

Kako će 2028. godine biti obeleženo i 150 godina od oslobođenja Niša, predlog i niškog pisca Dejana Stojiljkovića je da bi do tada kralj Milan trebalo da dobije spomenik. Umesto toga, gradonačelnik je najavio seriju.

Podsetimo, nakon pet najavljenih i probijenih rokova, rekonstrukcija Trga kralja Milana koja je počela još 2019. godine, zvanično je završena 2021. godine, a za lazarevačkom firmom „Bauwesen“ pored finesa koje su radnici naknadno ispravljali, ostao je i jedan nezavršeni deo, za koji je gradska vlast najavljivala tender koji nije sproveden. da bi na kraju radove završila Direkcija za izgradnju od penala naplaćenih lazarevačkoj firmi, koju su tokom rekonstrukcija pratila razne malverzacije.