Slanjem predloga na mejl ili poštom na adresu Uprave za finansije od 1. septembra, Nišlije i Nišlijke mogu da učestvuju u pripremi budžeta grada za 2023. godinu. Kako stoji u dopisu koji je potpisala gradonačelnica Dragana Sotirovski, predlozi će biti razmotreni i uvršteni u završni dokument u skladu sa okvirima potrošnje.
Sa sadašnjih 69,90 dinara po metru kubnom, vodu i kanalizaciju bi građani u Nišu mogli da plaćaju oko 30 odsto više – 90, 73 dinara, ukoliko Gradsko veće usvoji predlog Nadzornog odbora JKP Naissus. U poslednjih nekoliko meseci ovo je peto poskupljenje usluga niških javnih preduzeća.
Mašinsko-transportni pogon u vlasništvu „Građevinara“ iz Niša, firme kojoj su nekada pripadale barake koje su nedavno izgorele u požaru, stavljen je na prodaju koju je oglasila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ukupna početna cena je oko 49,5 miliona dinara.
Grad Prokuplje raspisao je javni poziv za izgradnju montažno-demontažne letnje pozornice na nekadašnjoj tvrđavi na vrhu brda Hisar iznad Prokuplja, a procenjena vrednost radova je 16.766.500 dinara i finansira ih Ministarstvo trgovine i telekomunikacija. Konkurs je otvoren do kraja avgusta.
Berba najzastupljenije sorte šljive „stenlej“ počela je na teritoriji Prokuplja, a otkupna cena je 20 dinara, što je upola manje od prošlogodišnje, kada se plaćalo od 35 do 40 dinara za kilogram. Za razliku od svojih kolega poljoprivrednika sa severa koji se već danima na ulici bore da izdejstvuju povoljniju cenu za svoje proizvode, voćari sa juga još ne najavljuju da bi mogli da im se priključe u protestima i da se i oni izbore da se koliko-toliko naplati njihov rad i znoj.
Na području Prokuplja, Kuršumlije, Blaca i Žitorađe završena je ovogodišnja žetva pšenice, a prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, prinosi su na nivou višegodišnjeg proseka – oko 4 tone po hektaru.
Promo tekstKompanija Ingsoftware koja je pre 13 godina osnovana u Nišu, a danas broji preko 120 zaposlenih, u julu je započela saradnju sa Udruženjem građana Medd, koje tokom celog leta organizuje koncerte u prostoru bivše Elektronske industrije, pod nazivom “Ei letnji klub”.
Narodna poslanica iz Niša Tamara Milenković Kerković, uputila je javni zahtev Narodnoj banci Srbije da u najavljeni paket mera za obuzdavanje rasta cena bankarskih naknada i provizija, uključi i obavezno ograničenje kamatnih stopa na bankarske kredite i “dozvoljeni minus“ pomoću koga preživljava ogroman broj osiromašenih građana.
Uredbom srpske Vlade od 9. avgusta maloprodajna cena hleba od brašna T-500 ograničena je na 53,50 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena ograničena na 45,88 dinara. Maksimalna maloprodajna cena peleta, uredbom Vlade, ne sme prelaziti 38.000 dinara po toni u svim pakovanjima.
Obavezne polise osiguranja od autoodgovornosti poskupele su od avgusta u proseku za oko 22%, što će dovesti i do povećanja cene registracije automobila i za po nekoliko hiljada dinara, u zavisnosti od modela vozila.
Cena struje za domaćinstva i male kupce od 1. septembra poskupeće za 6,5%, potvrdili su iz Agencije za energetiku Srbije. Dok ekonomisti ukazuju da je stvarno poskupljenje 8,5%, jer je novo poskupljenje bez poreza i taksi, predsednik Aleksandar Vučić kaže da je ono – minimalno. Nova cene struje biće bez poreza i taksi 8,144 din/kWh, a počeće po toj ceni da se tarifira od prvog dana septembra, pa će građani Srbije to osetiti na računu u oktobru, uoči grejne sezone.
Tačno 69 kamera na prometnijim raskrsnicama, svim ulazima u Belu Palanku, kao i kod javnih ustanova, spomenika i parkova u toj opštini, postaviće se u Beloj Palanci, a tender za izvođača radova je raspisan. Kako je ranije rečeno, čitav projekat finansira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sa 26,5 miliona dinara.
Povodom javne nabavke kancelarijskog materijala za niške škole, prema kojoj su neki materijali skuplji nego u lokalnim knjižarama, iz Grada navode da im se pobednička firma javila s namerom da spusti cene. Poručuju da su štitili budžet, da nisu odabrali skuplje već ponuđeno i da na javnom oglasu nije bilo pitanja, primedbi i žalbi.
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i uvođenje grejanja u Pozorištu lutaka – neki su od projekata koje u Nišu finansira Evropska unija. Na sastanku sa šefom Odeljenja za saradnju Degelacije EU u Srbiji Nikolom Bertolinijem, gradonačelnica Dragana Sotirovski rekla je da će Grad ubuduće aplicirati za novac za izgradnju vodovoda, kanalizacija i puteva.
Za projekat rekonstrukcije i adaptacije Predškolske ustanove „Sunce“ koji predviđa izradu fasade sa izolacionim slojem kamene vune, izradu termoizolacije na krovu, zamenu postojećih prozora i vrata, sanaciju sistema grejanja i zamenu grejnih tela i mreže prema novim energetskim karakteristikama objekta, kao i zamenu postojećih svetiljki fluo cevima, opština Kuršumlija je od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike dobila oko 36 miliona dinara.
Za maj ove godine najvišu neto platu u proseku primili su stanovnici niške opštine Medijana – 80.820 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. To je za 6.652 dinara više od republičkog proseka za isti mesec, a najmanju platu i na jugu, ali i u državi primili su zaposleni iz Preševa – 50.485 dinara.
Od 1. avgusta Leskovčani će, umesto dosadašnjih 59 dinara, za kubik vode plaćati 88 dinara sa PDV-om. Na Gradskom veću odlučeno je i da posle 11 godina poskupe voda i kanalizacija u Grdelici, iako su brojna sela tokom letnjih mesei često bez vode.
Kako bi smanjili potrošnju struje za preradu pijaće vode, Opština Vlasotince dobila je 23,6 miliona dinara, dok će lokalna samouprava učestvovati sa 10 miliona dinara za postavljanje solarne elektrane kod crpne stanice Boljare. To bi moglo da utiče i na buduću cenu vode u čijem je konačnom obračunu cena utrošene struje zastupljena sa 20 odsto.
Umesto 580 dinara, koliko košta u lokalnim knjižarama, niške škole plaćaće papir A4 formata 1.152 dinara, ishod je nove centralizovane javne nabavke koju je sproveo Grad i posao sklopio sa dvema beogradskim firmama. Duplo skuplje su i hemijske olovke, skuplji su i sunđeri, a iz niških škola su zabrinuti jer zbog nametnutih visokih cena neće imati za svu opremu, kompjutere i druge važnije stavke. Stručnjaci ističu da bi centralizovane nabavke trebalo da budu jeftinije i efikasnije, ali ova niška nije takva, a kažu i da je „čudno“ da su se na tender javile samo dve firme koje su i odabrane.
Rafovi sa šećerom poslednjih meseci na jugu često su prazni, pa građani za kilogram šećera često moraju da obiđu po nekoliko marketa. Ipak, u pojedinim prodavnicama u Vlasotincu šećera ima, ali se on može kupiti samo uz 100 grama kafe, pa se kupci i oni koji prave džem pitaju da li su trgovci to izmislili neki novi recept.