Tužbe prazne prokupački budžet – građani dobijaju hiljade, advokati milione dinara

U proteklih pedesetak dana na adresu Grada Prokuplja stiglo je više od 50 tužbi ukupne vrednosti veće od 43 miliona dinara, pokazuju podaci do kojih su došle Južne vesti. Pojedinačna potraživanja kreću se od svega 1.000 dinara pa do više od 39 miliona, koliko traži jedna firma koja Grad tuži zbog navodno izgubljene dobiti.

Prema informacijama iz Gradske uprave, tužbe pristižu gotovo svakodnevno i to po različitim osnovama – od naknada za eksproprijaciju zemljišta, ujeda pasa lutalica, izgubljene dobiti pa sve do sporova u vezi sa ugovorima i imovinskim odnosima.

Kako tvrde nadležni, najveći broj tužbi odnosi se upravo na postupke eksproprijacije, gde građani često dobijaju simbolične iznose, dok najveću finansijsku korist ostvaruju advokati i sudski veštaci.

Najveći problem imamo sa tužbama za eksproprijaciju. Građani dobiju nekoliko hiljada dinara, dok advokati naplate višestruko više na ime troškova postupka. Sudski veštaci takođe naplaćuju svoje usluge, pa na kraju sve te troškove plaća Grad, odnosno građani Prokuplja – kaže Miroslav Antović, gradonačelnik Prokuplja.

Dodaje i da broj tužbi i iznosi koji se potražuju iz dana u dan rastu i upozorava da sudski troškovi mogu ozbiljno da ugroze lokalni budžet.

Svaka nova tužba znači dodatni trošak. Na kraju sve to plaćaju građani i to ne zbog svoje krivice, već zbog pravne praznine i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa – tvrdi Antović.

Među najskupljim sporovima je i onaj koji vodi jedna firma iz Prokuplja, a koja od Grada potražuje 39.607.350 dinara zbog, kako tvrde, izgubljene dobiti jer nije realizovana planirana izgradnja mini-hidroelektrane u ataru sela Gubetin. Ta firma je ranije imala potrebne dozvole, ali projekat nikada nije realizovan, a u međuvremenu su dozvole istekle.

U prvostepenom postupku firmi je priznat samo manji deo štete, oko 250.000 dinara, dok je ostatak odbijen. Međutim, investitor se žalio pa se sada ceo predmet nalazi na odlučivanju u Privrednom apelacionom sudu – kažu iz Gradske uprave.

I ranije su gradski budžet opterećivali sporovi zbog neisplaćenih zarada u javnim preduzećima i odšteta za ujede napuštenih pasa, dok se milionski iznosi i dalje isplaćuju po osnovu neuspelo sprovedenih gašenja i likvidacija Javnog komunalnog preduzeća Hammeum i Sportskog centra Prokuplje.

Sličan problem i u ostalim lokalnim samoupravama na jugu Srbije

Stručnu pravnu pomoć advokata često traže i građani Kuršumlije koji tuže Opštinu zbog zauzeća delova njihovih parcela, pri čemu su sudski troškovi koji se plaćaju advokatima višestruko veći od iznosa koji građani dobijaju na ime naknade. Samo tokom prošle 2024 godine, Opština Kuršumlija je isplatila preko 40 miliona dinara za takve slučajeve kojih je sve više na jugu Srbije, a slična praksa nastavljena je i u ovoj godini.

I dok građani, na nagovor advokata preko kojih tuže, u sporu ostvaruju odštetu od nekoliko hiljada dinara, troškovi sudskog postupka koji se pokrivaju iz budžeta premašuju 100.000 dinara po tužbi.

U Svrljigu je septembra 2022. godine organizovan sastanak predstavnika 11 lokalnih samouprava juga Srbije sa koga je zaključeno da bi trebalo formirati zajedničku komisiju koja će se obratiti RGZ-u i tražiti sastanak sa pitanjem da li postoji mogućnost da je prilikom prenosa originalnih katastarskih knjiga u digitalni format došlo do nekih odstupanja u odnosu na originalno stanje.

Obraćanje i ministarstvima građevinarstva, pravde i finansija, dopis Skupštini Srbije, NALED-u i Stalnoj konferenciji gradova i opština, pa i samom predsedniku Srbije očigledno nije dalo rezultata, a zakonski osnov za tužbe postoji, iako su zauzeća najčešće minimalna pa glavni problem nastaje što se sudskim putem naknada vrši po nerealno visokim cenama zemljišta, a sudski troškovi su još veći.