Milan Bašić

Čin prvi – Oskarov spektakl bez krajaU zemlji filma, gde je realnost tek sirov materijal za scenariste, vlada jedan žanrovski hibrid poznat kao „Oskarova epoha“. Glavni protagonist, čiji su monolozi duži od Šekspirovih drama, nije slučajno prozvan Oskar. On ne glumi – on živi ulogu! Bilo da je vladar, heroj, mučenik, ratnik, prosvetitelj ili nedosanjani […]

Pre nekoliko meseci država je pucala u moju sestru dok se propisno kretala kružnim tokom poštujući saobraćajne zakone te države, a danas država ćuti i time saučestvuje u ubistvu mog bivšeg đaka. Svojim nereagovanjem i nečinjenjem država se posthumno obračunava sa Vukom, stavljajući u istu ravan žrtvu i njenog dželata. Ona se tu ne zaustavlja: […]

Imamo sve prisutniju pojavu da je cilj ogromnog broja mladih ljudi da postanu marketiški (i drugi) kvazi-magovi sa završenim raznim MegaTreš školama, pri čemu im sistem obrazovanja to i omogućuva

Politika svinger-kohabitacije gde svako može sa svakim, možda može da egzistira u virtuelnom političkom životu Dembelije, ali u stvarnosti se samo dobija mediokritetsko društvo sa izvesnim epilogom u kojem “znanje beži od neznanja“.

Dajte narodu seksa i Noletovih igara, bitno da ima zadovoljstava, lakše je tada bez para. Da li je srpska verzija Cezarove maksime bila aktuelna i ovog proleća i zime?

Mi nemamo prava da budemo razmaženi i biramo arene u kojima želimo da se nadmećemo, igrao se u njima rukomet, skvoš ili hrkljuš. 

Pa nije valjda, ne daj bože, drug Tito umro po drugi put. Ipak, ni on čovek nije srpski fudbal pa da ga mi uporno sahranjujemo, a da se on povremeno povampiruje kad mu se hoće.

Dragi navijači, zašto se čudimo kada nam se očigledno istorija ponavlja čime smo postali tužno predvidivi.