Srce i sve u vezi s tim

Autor

Nebojša Ozimić

Istoričar, pesnik i publicista

Veče prijatno, otvaranje Sajma knjiga. Dolazim da vidim prijatelje pravo iz Muzeja – do kasno sam ostao da radim. Na otvaranju Sajma najpre govori, nadahnuto kao i uvek, Dragoslav Ćirković, predsednik opštine Medijana i Igor Marojević koji proglašava Sajam otvorenim.

Vrti mi se u glavi. Ne osećam se baš najbolje. Leva strana grudnog koša nekako je sve teža. Bilja Stanojević primećuje da loše izgledam, što ja objašnjavam uglavnom tempom života i poslovnih obaveza. Izlazimo pre vremena na kafu. Sve mi je gore. Znoj me obliva. Zovem taksi i bukvalno poslednjom snagom ulazim u kuću.

Sutra saznajem da „Persen“ ne stvara zavisnost, a opušta nerve, pa kupujem pakovanje od 100 komada. Za svaki slučaj. I. prešlo mi u naviku da dnevno popijem par braonkastih tabletica. I ko zna dokle bismo se Persen i ja družili da mi sinoć, nešto pre Dnevnika, nije pozlilo.

Opet taksi, sada do Hitne pomoći. Vozač me zagleđuje i s nelagodom kaže “nisam Vas navikao ovakvog“. Centrala mu javlja da je ovo deseta, gratis vožnja što je u mojim ušima odjeknulo kao “poslednja vožnja“.

Hitna pomoć? Ako nemaš sreću da imaš prelom ili da te boli zub, onda džedžiš ispred vrata prenatrpane ambulante u kojoj su dve medicinske sestre i lekar, moleći Boga da doživiš pregled. Ili je to,samo, mene uhvatio panični strah?

Ne znam. Laknulo mi je kada je EKG izbipkao da nema infarkta, da je sve u redu. U REDU? Pa šta me onda to boli u grudima? Da sluđenija bude još veća, pritisak kao u padobranca! Šalju me na kardiologiju.

Pre par dana mi je umro prijatelj, glumac Gole Velinović i to me je baš pogodilo. “Odlazi moje društvo, i ja čekam na red…“… Da li sam došao na red, razmišljam dok ulazim na odeljenje kardiologije, ili ću ga i ovog puta preskočiti?

Kum priča dosetke, srpski rečeno zamajava me, odvlači misli na drugu stranu. I ovde mi rade EKG i opet kažu da nije ništa. Da treba da smršam, kaže mi doktorka koja sa sve klompama nema ni 60 kilograma. Pitam je koju dijetu drži, na šta me ona umorno pogleda:

– Takva sam oduvek. Mnogo mogu da pojedem  i ni gram da ne nabacim.
– Aha. A kako ja da smršam ako se i od vazduha gojim?
– Ne znam.
– Ali ipak da smršam.
– Da, i da OBAVEZNO smanjite nivo dnevnog stresa. Pijte vitamine, minerale…

Zašto lekari uvek daju beskorisne savete, prođe mi kroz glavu. Pojeo sam kacu i po turšije i kupusa, pucam od vitamina, bre, ne znam šta ću s njima! Ali, tešim se, dobro je. Utvrdio sam 1. da imam srce i 2. da nemam infarkt. A to je sjajan početak novog života…