U istorijske „istine“ nismo dirali, samo smo ih spomenuli. Ono što me je više zanimalo jeste percepcija hrvatske javnosti o nama (bar one većinske). Od mnoštva tema, saznah da se njihovoj javnosti serviraju samo određene informacije o nama u cilju nacionalne homogenizacije. U Srbiji sam odavno spoznao da se to vešto, manje-više, isto čini, ko god da je na vlasti.
Milutin Jeličić Jutka je i dalje predsednik Opštine Brus. Barem prema važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, čak i da je stvarno podneo ostavku. Jer kad se slegne prašina koja je bačena u oči javnosti od strane propagandne napredne mašinerije, nigde (još) ne postoji dokaz da je Jutka zvanično podneo ostavku.
Sada imamo jedan galimatijas gde Država od lokalnog rukovodstva, koje smatra nesposobnim i koje sa aerodromom trenutno nema ništa, traži da joj predloži 10 linija do kojih bi Nišlije najradije letele. A sama Država, koja će u Nišu imati 2 svoja avio-preduzeća, i koja se pre nekoliko meseci postavljala kao jedino rešenje za spas niške vazdušne luke, izgleda nije sposobna sama to da uradi.
Pre više od godinu dana sam upravo ovde pisao o sistemu „Gugl Tranzit“, koji omogućava da se gradske autobuske linije prikažu direktno na Gugl mapama. Prednost ovog sistema je u tome što svaki građanin može da pomoću Gugl mapa isplanira svoje putovanje javnim prevozom unutar grada, sa sve presedanjima i tačnim polascima autobusa.
U jednom balkanskom toru došlo vreme staroj ovci-predvodnici da se povuče u miran život. Dosadilo joj da pazi na ostale ovce i dovodi u red nestašnu jagnjad. Na Balkanu, inače, ovnovi se najčešće malo prave važni i jaki, ponosno nose rogove, ali su ovce ipak glavne.
U plagiranoj državi, koju vodi plagirani establišment, logična posledica je upravo takva, neoriginalna i ukradena muzika. A rokenrol, kao što smo već zaključili, ne trpi foliranje. Namiriše ga i nokautira.
Održan je i šesti protest “1 od 5 miliona” u Nišu. Manje-više, opet su se čule iste priče, a svakako su i dalje isti zahtevi, izrečeni još na prvom protestu. Već mesec dana nijedan nije ispunjen. Nadležni ne reaguju, a ne reaguju ni organizatori protesta. Ništa ne menjaju.
Vlada Srbije je definitivno priznala da ne ume da upravlja aerodromima. Jer uzeti nešto što je bilo perspektivno i profitabilno, da bi ga posle samo pola godine upravljanja subvencionisali parama poreskih obveznika, je ključni dokaz nesposobnosti Vlade Srbije.
Ipak, nisu ljudi na ulicama samo zbog ekonomske situacije. To jeste razlog za mnoge, ali svi oni šetaju zbog jedne stvari – nedostatka slobode. Hodaju, jer žive u zarobljenoj državi. Ključ je u (ne)slobodi.
I dalje me sa nevericom ti Evropljani gledaju kad im objašnjavam kako grad Niš potpuno ozbiljno namerava da bez učešća građana pravi radno telo za unapređenje Statuta „da bi se povećalo učešće građana“.
Dok viđene Nišlije namerno ili ne, seku sami sebi jezike, šiju usne i kriju se po mišjim rupama, gradom nam odjekuju vešto sročena tezgaroška opšta mesta koja mom dedi u okolnom selu i komšijama zaslepelim od ušminkanog napretka ne znače ama baš ništa.
Kodeks ćutanja ili omerta je nešto što ovih dana vlada među niškim funkcionerima i glavešinama Srpske napredne stranke, kada je u pitanju rad rukovodstva Opštine Medijana i njenog predsednika Nebojše Kocića.
Siđi sa svog trona od laži, nedosanjanog huliganstva, prenemaganja i sujete i odlazi, jer iako nisam pravnik, bojim se da ćete u suprotnom ti i tvoji minionsi, kad vas jednom napokon iselimo iz naših domova, razgovora, života i svakodnevice, dočekati da vam država dodeli stanove za sve vaše zasluge, samo što će se ovoga puta komisija za dodelu stanova zvati SUD.
Mesecima unazad slušam priče o Vučiću kao diktatoru i sve vreme se pitam čime je zadužio svoje političke oponente kada mu udeljuju ovakav kompliment. Jer, biti diktator, što on nije, zaista nije za pohvalu, ali je neuporedivo časnije nego biti uzurpator, što on jeste.
Čovek treba da gleda u svoj frižider. Da ga otvori i da gleda. Tu se krije više odgovora nego što Vučić može da ih da na konferencijama za medije.
Mi smo si starovremski čoveci, u pešes’ dražave smo živeli i mlogo smo preko glavu prefrnjili. Koga sve nesmo dočekuvali i koga sve nesmo ispraćali. U Titino vreme, č’s po č’s pa se čuje, Tito će s’s plavi voz da prođe kroz Niš.
Pored dana u kojima se obeležavaju veliki sveci, kao što su Nikoljdan, Aranđelovdan ili Đurđevdan, ako ne u crkveni, onda definitivno u političko-propagandni kalendar treba upisati 17. januar, kao Putindan – dan kada je Srbiju posetio predsednik Rusije Vladimir Putin.
Abdiciraj, kralju svega što ti pada na pamet. Abdiciraj, samokrunisani, i imaćeš olakšavajuće okolnosti. Objasni svojim dvorjanima da i oni polože oružje i da podlože svoje lažne diplome, ništa im se neće desiti, osim lustracije.
U ponedeljak, 21. januara rano ujutru na nebu iznad Srbije odigraće se totalno pomračenje Meseca! Kao i najčešće u prošlosti, tako i sad, ovo pomračenje privlači veliku pažnju javnosti.
Tviter ratovi političara postali su svakodnevica u Srbiji. Od poziva na vešanje političkih neistomišljenika, preko brojnih uvreda žena do talibana i “matore žute kučke”. Onima koji su na Tviteru ovo možda deluje normalno, ali i te kako postaje nenormalno ako se zna da te stvari pišu javne ličnosti – političari, glumci, funkcioneri, pa i premijerka Ana Brnabić.
CokaSrećna vam Nova godina studenti! Želim da i nama bude srećnija zahvaljujući vama. Hvala vam na istrajnosti.
“Nema dočeka dok se pravda ne dočeka”- studentskom tišinom na mostu Niš ušao u 2025.
Čitalac
