Jedno je sigurno. Svaki film, kakav god da mu je scenario, i ko god da mu je režiser, ima svoj kraj. A to zavisi samo od publike, jer ona plaća karte za ovu predstavu. I može da promeni scenario. A i režisera.
Dakle, tu i tamo kapne malo krvi, igre imamo, a hleba na pretek. I to bi bio kratak opis političke scene „države Danske“ na početku 21. veka, nakon svih vratolomija koje doživesmo, što od domaćih, što od inostanih političkih „mudraca“. Od tolike mudrosti prosto ne znamo šta ćemo.
Suštinski se radi o spremnosti i hrabrosti da se zastupaju političke ideje suprotne onim idejama koje dolaze iz ruke koja te hrani.
Za našu vlast, koja uglavnom voli sve što je skraćeno, sa naglaskom na napredne ubrzane metode sticanja diploma i hapšenja srednješkolaca, primetili smo da ih u zadnje vreme mnogo plaše neke nove skraćenice. Zašto? Nije baš najjasnije. Jer baš oni sve vole skraćeno. I misle da nije sve što je brzo i kuso.
Čini se da niko nije dojavio namučenim prekovremenim radnicima gradske čistoće da, ni pod najjačim pritiskom šmrka, ne mogu da se operu mračne biografije i krvave ruke onih što su nam kreirali prošlost. Uprkos tome, oni su do u zoru pokušavali.
Zar nemamo dovoljno pobeda kojima bi trebali da se ponosimo? Umesto toga naša vlast veliča poraz. Kako se to lepo kaže u Srbiji “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Jedno je sigurno.
Druže, ljudi bez muda i časti, k’o hijene se mlate oko komada vlasti. Druže, lakši su bunkeri, nego limuzine i šalteri. Korak preko ograde, je l’ to, druže, jedino što časno je? Zar za nas, stare ratnike, počasna salva da ne odjekne.
Ništa. Naš narodni usud je životarenje u prošlosti, jer istorija nas uči da one koji su izistinski vukli napred, u budućnost, nismo razumeli ili smo ih prekasno shvatali.
Kako su povezani ministar Vulin i slučaj „Trepča“? Šta je zajedničko Srpskoj listi i taksama Kosova na uvoz srpske robe? Kad će predsednik objaviti svoj plan za Kosovo i zašto nikad? Da li je sličnost između Farme, Parova i Skupštine slučajna? Postoji jedna reč koja daje odgovor na sva ova pitanja – MANIPULACIJA.
Umesto decentralizacije koja bi lokalnim samoupravama, a samim tim i lokalnim zajednicama, donela više autonomije u svakom smislu, ojačala ulogu građana, otvorila javne rasprave, od uprava napravila servise, pa i ostavljala više novca u kasama, mi smo u 21. veku dobili faraonizaciju – lokalne funkcionere koji “puštaju kišu”.
Još ne postoji adekvatan dokaz da je vreme dvosmerno i da se jednako, kao što iz prošlosti idemo ka budućnosti, možemo iz budućnosti okrenuti ka nazad. Prema Marfijem zakonu, inače, stvari uvek teže neredu i sve što može krenuti po zlu, krenuće po zlu. Zato je valjda lako zamisliti kako saksija sa cvećem pada na […]
Jer šta je inače suština života svakog izgubljenog naprednjaka iz unutrašnjosti, koga na oproštajnoj turneji prvorođenog vodaju sendvičarskim autobusima, uporno tražeći #BuducnostSrbije, nego da jednog dana završi u Beogradu?
Niš je svojevrsni grad paradoksa – imamo najpoznatiji džez festival u Srbiji, a nemamo klasičan džez klub u gradu, ponosimo se Konstantinom, a nemamo njegov spomenik, poklonimo aerodrom, pa predlažemo letove, konačno dobijemo Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti, a izgubimo akademsku zajednicu.
U istorijske „istine“ nismo dirali, samo smo ih spomenuli. Ono što me je više zanimalo jeste percepcija hrvatske javnosti o nama (bar one većinske). Od mnoštva tema, saznah da se njihovoj javnosti serviraju samo određene informacije o nama u cilju nacionalne homogenizacije. U Srbiji sam odavno spoznao da se to vešto, manje-više, isto čini, ko god da je na vlasti.
Milutin Jeličić Jutka je i dalje predsednik Opštine Brus. Barem prema važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, čak i da je stvarno podneo ostavku. Jer kad se slegne prašina koja je bačena u oči javnosti od strane propagandne napredne mašinerije, nigde (još) ne postoji dokaz da je Jutka zvanično podneo ostavku.
Sada imamo jedan galimatijas gde Država od lokalnog rukovodstva, koje smatra nesposobnim i koje sa aerodromom trenutno nema ništa, traži da joj predloži 10 linija do kojih bi Nišlije najradije letele. A sama Država, koja će u Nišu imati 2 svoja avio-preduzeća, i koja se pre nekoliko meseci postavljala kao jedino rešenje za spas niške vazdušne luke, izgleda nije sposobna sama to da uradi.
Pre više od godinu dana sam upravo ovde pisao o sistemu „Gugl Tranzit“, koji omogućava da se gradske autobuske linije prikažu direktno na Gugl mapama. Prednost ovog sistema je u tome što svaki građanin može da pomoću Gugl mapa isplanira svoje putovanje javnim prevozom unutar grada, sa sve presedanjima i tačnim polascima autobusa.
U jednom balkanskom toru došlo vreme staroj ovci-predvodnici da se povuče u miran život. Dosadilo joj da pazi na ostale ovce i dovodi u red nestašnu jagnjad. Na Balkanu, inače, ovnovi se najčešće malo prave važni i jaki, ponosno nose rogove, ali su ovce ipak glavne.
U plagiranoj državi, koju vodi plagirani establišment, logična posledica je upravo takva, neoriginalna i ukradena muzika. A rokenrol, kao što smo već zaključili, ne trpi foliranje. Namiriše ga i nokautira.
Održan je i šesti protest “1 od 5 miliona” u Nišu. Manje-više, opet su se čule iste priče, a svakako su i dalje isti zahtevi, izrečeni još na prvom protestu. Već mesec dana nijedan nije ispunjen. Nadležni ne reaguju, a ne reaguju ni organizatori protesta. Ništa ne menjaju.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac