Kažu da u životu postoje situacije koje razdvajaju dečake od muškaraca. Kada se pojavila mogućnost da idem kao jedan od prvih novinara u Egipat, nisam ni pomislio da je to nešto za šta treba preterana hrabrost. Jednstavno dobiješ zadatak i odeš. Nemiri koji su se dešavali bili su mahom skoncetrisani u Kairu, što je poprilično […]
I šta sada, treba da glumimo da imamo ono što davno nije naše. Da nije vremenske prognoze na RTS, današnja deca ne bi ni znala da postoji Priština. Ajde da progutamo knedlu i nađemo kompromis, kako god se on zvao, zarad opšteg dobra, a ne da se zavaravamo.
Čisti mi tip ispred radnje i ja treba da mu dam 50 dinara. “ Neću da mi čistite ispred lokala, sam ću“, kažem im ja a onaj će “ U redu ali moraš svejedno da daš 50 dinara!“. Za šta bre da dam!
Ovih dana je „riznici“ tužbi koje različiti organi vlasti podnose protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja stigao „doprinos“ i iz Pirota. Opština Pirot podnela je Upravnom sudu Srbije tužbu sa zahtevom da se poništi jedno Poverenikovo rešenje.
Šta će biti kad „Jumko“ obuče Vojsku i MUP, a kad država proda PTT, Telekom i EPS!? Znači li to propast „Jumka“!?
Zašto je Konstantin Valerije morao da ode iz Niša pa tek onda da postane Car? Zašto je led morao da dođe do obronaka Sićevačke klisure, da se spusti do podnožja i vrati put severnog pola i istopi niz Nišavu ka južnome..
Kada nazebemo stavljamo oko zglobova jabukovo sirće (i na grudi), trljamo se različitim mastima ali “brufen“ nam baš nešto ne pada na pamet. Što je bolest teža, to više tražimo pomoć od baba. Na njih se niko nikada nije žalio.
Srbija je konačno dobila novi Zakon o sportu. Organizovana prezentacija u skupštinskoj sali u našem gradu, došli sportisti i sportski radnici Niša… Došla i ministarka sporta… Oni koji o niškom sportu odlučuju – izostali.
Hoće li u ovoj zemlji neko ikada da odgovara za svoj nerad ili loše obavljen posao, a da pri tom radi u držanoj firmi ili instituciji?
Čudno je i pomalo dirljivo koliko su Nišlije vezane za tramvaj koga u Nišu nema evo već 53 godine. Još kao klinac sam slušao od oca kako je to izgledalo voziti se tramvajem i kako je jedva čekao nedelju da istim sa društvom ide na izlet u Banju.
Profesor Zoran Petrović nam je govorio da je velika količina “nekontrolisanih” informacija jače sredstvo manipulacije od manipulacije preko samo jednog “diktatorskog” medija. Jedan kontrolisani medij izaziva glad za informacijama, podstiče kreativnost, radoznalost, istraživački duh zbog manjka informacija, tj selektivnog prikazivanja istih.
Ja priznajem da sam krajnje mazohistički navučena na Dnevnik RTS-a, to mi dođe kao Veliki Brat. Gledam kako se političari bore za slavu i medijski prostor i sve je to u redu, ali su potpuno svesni da situaciju ipak kontroliše Veliki Brat, koji tu i tamo kaže ponešto a ako treba onda se i usisivača lati, zar to nije super.
Neočekivana (bar za mene) popularnost Facebook grupe „Pomoć ugroženim Nišlijama“ prijatno me je iznenadila ali i naterala da presredim neke prioritete u shvatanju stvari i života. Recimo, očekivao sam aktivniji odaziv onih ljudi koji slove titulama i radnim mestima za intelektualce: čast ove grupe spaslo je nekoliko dobrih ljudi.
Odluka Grada da Oficirski dom da u zakup kroz licitaciju, znači da bi Niš unutar još jednog istorijskog spomenika mogao da dobije kafanu!
Prvi hrišćani su imali običaj da, kada je neko na samrti, pevaju od veselja jer ide u večnost pominjući sve ono lepo i dobro što je čovek za života učinio. Mi kao da jedva čekamo da srušimo ovog matorka i zaboravimo sve ono dobro što se dogodilo na njemu.
Toga dana, 26.04.1986. godine se po prvi put u istoriji korišćenja atoma za dobijanje električne energije, dogodilo „ono “, što se smatralo neverovatnim.
Brutalno ubijanje, čedomorstvo, trovanje. Kuvanje i proždiranje dece u kućama od čokolade, nasrtaji na divljih zveri na decu, crna magija, vestičarenje. Tu su još i prizori nekrofilije, osvete, kao i jezivi predeli, koji nisu padali na pamet niti E. A. Pou, niti Stivenu Kingu u najmračnijim trenucima.
Prazno platno i ja vidim, k’o i ovo dete, pa zar ću da ćutim dokle njemu prete? Zastideh se od kukavičkog svoga vela, pa grunuh glasno: “Stanite ljudi, pa slika je bela?!“
Skoči na me’ ta nabeđena klika i parada: “Kom je slika loša, taj je protiv grada!“
Pa, što ste, bre takvi. Pustite čoveka. Nije ni njemu lako da celog života bude u senci. Verovatno se oseća kao neka loša ljubavnica, koja mora da gleda kako se njen voljeni uvek vraća svojoj zakonitoj ženi, a ona je uvek druga i godinama se nada, koristi sve adute ali nikako joj se neda da postane supruga.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac