Dešavanja u Iranu, Ukrajini, jačanje desnice u susednim zemljama I brojne suspenzije mukotrpno osvojenih prava i sloboda nas nateraju da se kao ljudski rod, a posebno kao žene zapitamo hoćemo li se sutra probuditi manje ili više bezbedne. Često se o ovom zapitamo, ušuškane u evropske tekovine I vrednosti demokratije bez toga da se pitamo šta nas to štiti i garantuje nam prava.
Počinje jedno novo poglavlje…
Novo poglavlje za skupštinsku scenu, jer će tamo konačno biti i opozicije, glas hrabrih i istrajnih ljudi.
Biće to poglavlje za Niš, ostavljen u stranu u doba “istorijskih investicija”, bez investicija.
Koliko samo stvari ne znamo, a koliko uopšte nema veze sa neznanjem to da neko izgovori ime i prezime maloletne žrtve zločina čak i na pitanje o odnetim koševima sa Bulevara.
Svaka zadesna smrt je po sebi tragična i mučna. Smrt rudara kida srce.
Nikad mirniju predizbornu kampanju nisam video otkako je višestranačja u Srbiji. Moguće je da u nekom studiju, gde se dobila prilika da se politički program predstavi ili iznesu zamerke vlasti i poleti pokoje pero zbog žustrijeg međustranačkog okršaja ali realno, ništa to nije.
Pišući monografiju Srpski politički govor modernog doba (Sl. glasnik, 2006; Sl. glasnik – Zavod za udžbenike, 2011) pomenuo sam da se antigovor javlja u dva pojavna đavolja oblika – kao reč mržnje i kao reč bez pokrića (laž). Reč mržnje i reč bez pokrića pod ruku hodaju u zavađenim i totalitarnim društvima, dok je sama reč bez pokrića svojstvenija tzv. demokratskim društvima.
Dan 25. februar 2022. biće upisan u anale značajnih istorijskih datuma, kao između ostalog i 24. mart 1999. godine. Tog februarskog jutra napadnuta je suverena država iz vazduha, sa kopna i mora. Napadač RF napad naziva „specijalnom vojnom operacijom” (SVO), a kao razlog navodi „demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine”. Do dan-danas napadi traju, ljudi stradaju i iseljavaju se, a pregovori jedan za drugim propadaju. Niko ne može predvideti kraj.
Napisah „čuvajmo dom svoj, domovinu“, čuvajmo i sačuvajmo. A onda, kafkijanskim obrtom, eto situacije da treba da se branimo i da – čuvamo sebe.
Moja prababa ‘adžika Dobra Trenina, koju sam već pominjao, inače, odmerena i pristojna žena, kad bi joj neko bez razloga prišio lošu nameru, rekla bi posprdno: “E, mušmule!”, osmehnula bi se i nekom imaginarnom sagovorniku pokazala šipak. Starica je znala, svetu se ne može ugoditi.
Nišu ne priliči da bude palanka. On to jednostavno ne trpi. Ali se mnogi svojski i već kroz nekoliko generacija trude da ga takvim naprave. Po sopstvenoj meri i sa nekim stranim, za njega neprirodnim zamislima.
Ja sam od onih koji misle da je sve(t) iz knjiga (a mislim na literaturu), da se sve u knjigama rađa, a onda dolazi na svet i živi kao predskazanje i predviđanje, pa živi svoj – i naš – stvarni život.
Da smo mi nacija kakva treba da budemo, a nikako nismo, bio bi snimljen film “Nadežda iz Pirota” o državnom trošku, o njoj bi se pisale monografije, Opšta bolnica u Pirotu nosila bi njeno ime, najbolje (ali stvarno najbolje) studentkinje medicine bile bi vlasnice njenih stipendija i diploma sa njenim likom.
To nisu mali narodi već neke zemlje koje imaju manje stanovnika nego neke druge, i slute da se kroji neka nova, druga prošlost. Ima li tu naše, „male“ budućnosti?!
Dan 16. januar 2022. ostaće zabeležen po tome što su građani imali priliku na „vežbaju” neposrednu demokratiju, na čemu im je tik po okončanju referenduma čestitao ni manje ni više nego Predsednik RS sa proširenim ustavnim ovlašćenjem – saopštavanjem rezultata referenduma. Ustav beše de facto promenjen odmah po okončanju procedure za izmenu istog.
Aca je bio realni lider jedne subkulturne scene ovog grada, zračio je optimizmom, ukusom, pravom merom, dovitljivošću i srčanošću. Ne mogu naći pravu paralelu, ali njegov Zombi je otprilike za Niš bio ono što je CBGB bio za Njujork. Tačnije, mogao je biti, da je Aca ostao živ.
Pred dolazak 2022. godine pozivam vas na veselje sa čašom vina visoko, za zrelost uzdizanja i uviđanja našeg, za sve naše Karijatide, koje nas na videlo ovog sveta donose i dalje nose.
„Društvo je patološki podeljeno. Te podele su neverovatne. Jedna od mojih misija po povratku (…) i jeste da radim na tome, da makar u oblasti kojom se bavim, te podele ublažim.“
Režim doživi „epifaniju”, uvide nakaradnost „tamo nekih zakona”, koji bi, da nije bilo sveopšte pobune, glat’ prošli u „predstavničkom domu”, sa ili bez javne rasprave. Ma, kakva „rasprava”, a naročito „javna”, nismo mi u kafani, u ime naroda saopšti napredno-radikalski narodni opunomoćenik.
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac