Od’mno vi nesam pisuvaja pa se mlogo nabralo i za pisuvanje i za smejanje i za kukanje. Misle si ništo na moj pamet, najprvo ću vi pisujem od ovija izbori al’ se brgo popišmani i seti se što mi je zborija moj pokojni deda Sveta Nišavac: „Sinko, manjuj se od politiku, toj ti je pogan zanat i kurvinska rabota. Neje te Gospod daja za tuj rabotu. Ćuti si, gledaj si kuću i dečicuj i što ti je gajle koj će legne pod krušku da bere kruške, Kurtini ili Murtini.“
Anketari firme Max Strategic, za koju prvi put čujem, uradili su sa mnom kratku, dvominutnu anketu. Sklepana anketa, postideo bi se svaki istraživač javnog mnjenja. Zvali su me na moj mobilni broj telefona sa fisknog broja 0184150953, dakle zvali su iz Niša ili nekog mesta Nišavske oblasti. Ono što me je iznenadilo i zbunilo, da među 5 pitanja (o zadovoljstvu radom Vlade, o zdravstvu, korupciji, da li ću izaći na izbore i za koga ću da glasam), nije bilo ni jedno demografsko pitanje. Ni pitanje o starosti, ni pitanje o mestu stanovanja, pitanje o polu.
Ako mislite da su se oni Srbi od pre dva veka pobunili baš protiv vlasti sultana i carigradske administracije, bićete nedovoljno u pravu. Devetak koji se plaćao Osmanlijama je zapravo bio manji od današnjeg PDV-a. Carska pravda možda jeste bila prespora ali je kad-tad dosezala i do najudaljenijih krajeva imperije.
Pirot je Beogradu, dugo posle oslobođenja 1877, bio daleka varoš na istočnoj kapiji Srbije u koju su, uglavnom po kazni, za nastavnike škola odvođeni nesmotrenici koji bi rekli ili uradili nešto što nije po volji vlastima. Tako su u Pirotu u trenucima svoje nesmotrenosti, ko godinu, ko dve, svoj predavački poziv kalili i Radoje Domanović i Stevan Sremac.
Počela je još jedna, neobičnije od mnogo prethodnih, bez tradicionalnog štrajka prosvetnih radnika, školska godina uz prethodno medijsku pomamu za informacijama o tome kako će i gde lik iz najmračnije i najtužnije srpske stvarnosti nastaviti svoje školovanje, na šta ima pravo, a i obavezu.
Tokom užarenog 23. leta 21. veka u “Stradiji” bombastično odjeknu vest: Od septembra u Beogradu besplatni udžbenici i besplatna mesta u vrtićima. Beograđani, i domorodačka manjina i doseljenička većina, kao građani I reda, konačno mogu da odahnu. Kako i ne bi s obzirom na očekivanu (značajnu) uštedu u kućnom budžetu. Taj novac sada mogu da preusmere, recimo, na različite kulturne potrebe: pozorištance, bioskop ili nešto treće.
Dok pišem ove reči u dvorištu svoje porodične kuće u Knjaževačkoj ulici, automobili nastavljaju svoju suludu dnevnu trku iako je već prošla ponoć. Noću se, kada buka utihne, još jezivije čuju pojedini sumanuti vozači koji turiraju svoje makine kao da je u pitanju pista a ne gradska ulica.
U onim posleratnim vremenima, kad su se svodili računi, prebrojavali mrtvi i kad je tuga za onima koji nisu preživeli bila još uvek sveža. U vremenima kada je još uvek tinjala nada da će se ožaljeni, kome smo već dali sve parastose i uklesali ime u nadgrobni spomenik ipak, jednog jutra pojaviti na kapiji. U vremenima kad su još uvek stizala pisma iz Crvenog krsta sa obaveštenjem da je „taj i taj“ pronađen u nekoj bolnici u Nemačkoj, doduše ne u najboljem stanju ali živ.
Postoji taj jedan prećutni stav dela građana ove zemlje koji kao da kaže: dobro, ako vam je toliko stalo do vlasti – vladajte. Ako ćete da lažete na svim svojim televizijama – okej lažite svoje biračko telo, mi ionako znamo istinu. Ako ćete da kradete izbore – okej punite te kutije lažnim listićima, mi ćemo ionako da pošaljemo našu decu u inostranstvo. Radite šta hoćete, ako vam je baš toliko stalo. Samo nam ne dirajte našu udobnost, naša mala putovanja i uživanja, naše porodice i brzi internet.
Mesec maj 2023. u državi Srbiji mesec je tuge, duševnog razdora, rezigniranosti, besa i očaja. Desila su se dva tragična događaja nezapamćena u našoj istoriji. Neviđeni bol okupirao je duše porodica nastradale dece i odraslih, ali i svih onih koji su tih dana duhovno bili sa njima.
U iščekivanju najvećeg skupa ikad, protesta protiv protesta , protiv nasilja, ne mogu, a da se ne potrudim da predložim neke detalje koji mi se čine simbolom blagostanja u kome smo, a koje se ovde gradi tridesetak godina unazad, sa istim političkim stvaraocima pomenutog blagostanja i njihovim nesebičnim podržavaocima.
Aristotelov traktat na temu mimezisa, čuvena Poetika, vekovima je krila gotovo univerzalni odgovor na pitanje šta za čoveka predstavlja umetnost. Mimezis je pojam koji nudi širok spektar tumačenja, ali se simplifikovano može govoriti o određenim imitacijama i podražavanju stvarnosti, što će za ovu crticu biti dovoljan temelj.
Jubileji su bitni i u privatnoj i u javnoj sferi. Oni su trenutak da se sa određene vremenske distance sagleda dosadašnji pređeni put, uoče i obrazlože načinjene greške i izvuku pouke kako iste ne ponavljati u budućnosti. Nažalost, u Srbiji se jubileji uglavnom iskoriste za nešto sasvim suprotno. Za selektivno sećanje, pravdanje grešaka i iskrivljenje realnosti. Odlična osnova da se ponove iste ili načine još gore greške u budućnosti.
Da bi, u ovo zlo doba, kada inflacija ne pita za dubinu džepa, mučeni srpski poljoprivrednik dobio 6000 dinara za hektar zemlje i 3000 dinara za gorivo po hektaru, nije dovoljno samo da tu zemlju ima. Potrebno je, naime, da ima zavidno informatičko znanje, poseduje mobilni telefon, računar, ali i da je sve to vezano za Google nalog, jer kako mi jutros potvrdiše, to ne može na telefonima koji ne podržavaju Google.
Krajem februara 2023. godine, dok je trajala „presudna” bitka na očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM, u željnom iščekivanju „briselskih vesti”, odigrao se jedan nesvakidašnji događaj koji po značaju i medijskoj pažnji preti da ugrozi ne samo ovaj prvi, nego i raniji naširoko poznati „VKS case”.
Proveo sam prošlog petka veče u policijskoj stanici prekoputa opštine Medijana. Došao sam sa prijateljem koga su pozvali zbog privođenja njegovog maloletnog sina, jer je zatečen na mestu tuče grupe mladića u bulevarskom parku.
Predugo su ljudi doživljavali reke prevashodno kao vodene puteve, način za snabdevanje vodom ili uklanjanje otpada. Priroda je i po tom pitanju predstavljala tek “neprijatnost“ koju je trebalo ukrotiti i prilagoditi je sebi. Ali, ako se odlučite za bitku sa Prirodom, obično gubite u njoj. Očigledno je to lekcija koja se mora prečesto ponavljati da bismo je konačno zapamtili.
Dana 20. januara 2023. dok Srbi po običaju slaviše „najčasnijeg poslednjeg proroka”, naš vrli Predsednik se sastao sa predstavnicima zemalja „Kvinte” i, u ne baš prijatnom razgovoru, progutao „prvu gorku pilulu”. „Gorki list”, inicijalno tzv. francusko-nemački, a kasnije „evropski” predlog, bejaše predočen našem glavnom Pregovaraču.
Video klip sa ovim nazivom je videlo blizu 6 miliona ljudi i važi za jedan od najpopularnijih smešnih videa srpskog interneta. Za one koji ipak ne znaju o čemu se radi, reč je o prilogu lokalne niške televizije od pre petnaestak godina, u kome se građani Brzog Broda žale na nemar i nebrigu lokalnih vlasti zbog stanja visećeg mosta na Nišavi.
Kao najveći grad juga, imamo potencijal u bukvalno svakoj sferi, ali do sada nismo imali ljude koji se za taj potencijal bore! Ovaj budžet će biti još jedan u nizu koji su lokalne vlasti prespavale, ili nisu smele da traže investicije za svoj grad, jer je budžet donet u Beogradu za Beograd i 50% svih kredita države će biti vezano za projekte u Beogradu. Krediti su u iznosu od 5 milijardi eura a polovina je vezana za metro ali i za infrastrukturu Beograda (obilaznica, mostovi, stadion…).
DurlanacA u kojoj kući je? Ili u kojoj zemlji? Ili na kom kontinentu?
Južne vesti saznaju: Dragana Sotirovski puštena u kućni pritvor
Čitalac