Marko Radojević u „15 minuta“: Nikada nisam otišao iz Niša duhom i mislima

Glumac i kompozitor Marko Radojević, koji je nišku publiku osvojio ulogama u Narodnom pozorištu, a srpsku na beogradskim scenama i na malim ekranima, donosi svojim sugrađanima svoje „čedo“ – monodramu „27 – i drvo je reklo nemoj“ o pesniku Branku Miljkoviću. Komad će biti izveden u subotu, 21. februara u Narodnom pozorištu, a Radojević u emisiji „15 minuta“ kaže da je ovo delo nastalo kao kruna njegovih studija. Iako je angažovan i u JDP-u i snima filmove i serije, kaže da „nikada nije otišao odavde duhom i mislima“.

Kažu da je Nišliji u Nišu najteže uspeti jer te ovde znaju “od malih nogu”. Marko Radojević je taj test položio i to na daskama koje život znače, ali i pred TV kamerama.

Oživeo je stihove Branka Miljkovića i rokenrol bunt Kerbera, dokazujući da se iz Niša može osvojiti svaka scena.

U subotu, 21. februara, na sceni Narodnog pozorišta u Nišu biće izvedena njegova monodrama o Branku Miljkoviću, delu koje je nastalo kao kruna njegovih studija, a koje sada, nakon sedam godina, dobija svoju pravu nišku premijeru.

Neshvaćenost njegova tada u društvu. Njemu su branili da čita, gasili mu svetlo, govorili da je lud. On je pričao da mu prijaju te reči. On je bio jedna velika misterija u svojoj okolini, u svom društvu, u stvaralačkom svetu i nažalost bio je tada neshvaćen – priča Marko Radojević.

Iako je predstavu igrao 2019. godine, tek je sada, kako kaže, skupio hrabrost da je predstavi publici u rodnom gradu, za koji veruje da je najteži test za svakog umetnika.

Najinteresantnije od svega mi je bilo baš to, taj kratak život, a toliko veliki opus onoga što je uspeo da uradi, puno zbirki pesama, puno toga je ostavio iza sebe, puno misterije je ostalo iza njega od samog kraja kako je došlo do te smrti. Postojala su dva Branka Miljkovića, jedan miran, tih i povučen, koji uči u svojoj sobi, a drugi koji u kafani igra ruski rulet i pokušava da se obesi u toaletu. Najinteresantnije mi je bilo raščlaniti ta dva Branka i spojiti ih u jednu osobu, onakvu kakva je on zapravo bio – kaže Radojević.

O velikom uspehu mjuzikla Nebo je malo za sve, gde tumači lik Miloša i oživljava duh grupe Kerber iz osamdesetih i devedesetih godina, kaže da ga to čini srećnim. Prisetio se i detinjstva provedenog u kuglaškom klubu Čair, gde je kao dete „skakao po glavi“ Galetu, sa kojim danas deli scenu.

I pored angažmana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, gde igra u hit predstavi Edip, Radojević ističe da nikada nije istinski otišao iz Niša.

Nikada ja nisam otišao odavde duhom i mislima. Dok sam studirao, kad god bi me pitali kada se vraćam u Banjaluku, govorio sam: „Ne idem ja tamo, ja se vraćam ovde“. Meni je ovde sve, i duh, i kuća, i porodica, i deca. Ovaj grad je mesto gde želim da ostanem – kaže Radojević.

Kao kompozitor, Marko se osvrnuo i na savremene izazove u umetnosti, priznajući da mu je napredak veštačke inteligencije donekle ubio volju za stvaranjem nove muzike.

Veštačka inteligencija mi je apsolutno ubila volju da bilo šta stvorim. Kada sam video te mogućnosti, nisam seo za klavir. Grozno je to savršenstvo koje su postigli, sada taj „pevač“ ima emociju i retko ko može da prepozna da to nije čovek. To mi je potpuno ubilo volju za komponovanjem – kaže iskreno.

Marko Radojević je govorio i o iskustvu rada u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, saradnji sa Vitom Tauferom, zašto su karte za niško pozorište ponovo najtraženija „roba“ u gradu, ali i o predstojećim projektima u Narodnom pozorištu.