„Nišvil“: Na konkursu Ministarstva najviše para otišlo Beogradu, muzički festivali diskriminisani

Iako su ove godine od Ministarstva kulture preko konkursa dobili 4,2 miliona dinara, što je trostruko više nego prethodne godine kada im je Ministarstvo opredelilo 1,4 miliona, kako ukazuje direktor Nišvila Ivan Blagojević, to je gotovo trostruko manje nego što su dobili filmski festivali Palić i Kustendorf i pozorišni festival BITEF, kojima je otišlo po 12 miliona. Ističe i da je na konkursu najveći deo sredstava otišao beogradskim festivalima.

Najveći deo sredstava na konkursu Ministarstva opet je otišao Beogradu, ističu iz Nišvila i predlažu da ili u komisijama za dodelu sredstava bude i neko izvan Beograda, ili da se razdvoje opredeljeni budžeti za Beograd i ostatak Srbije, kao i komisije.

Koliko su muzički festivali diskriminisani, najbolje govori zbirno izdvajanje za tri najbolja filmska festivala (Palić, Kustenfdorf i FEST) koje iznosi 33 miliona dinara, naspram tri najbolja muzička festivala (Nišville, Gitar art i Beogradski jazz festival) koji su ukupno dobili 12, 2 miliona dinara – ističu iz Nišvila.

Naglašavaju da samo tehničko opremanje Nišvila košta najmanje trostruko više od nabrojana 3 filmska festivala zajedno, ali napominju da je Komisija za filmsko stvaralaštvo ipak prepoznala jedan segment pratećih programa Nišvila i odabranih 100 muzičkih filmova koji će biti prikazani na osam bioskopa, pa je dodeljeno dodatnih 200.000 dinara.

To, nažalost, nije bio slučaj sa Komisijom za dramsko stvaralaštvo, koje je odbilo najkvalitetniji prateći segment festivala – džez teatarski festival Nišvila, sa obrazloženjem da nije usklađen sa opštim interesom u kulturi iako je muzički tetatar danas svetski primarni koncept. Dvadeset internacionalnih predstava muzičkog opredeljenja su upravo ono što nedostaje pozorišnoj sceni Srbije (osim BITEF-a Srbija praktično nema ni jedan međunarodni pozorišni festival) i očigledno je da Komisija daje prednost smotrama domaćih i ex-Yu teatara, kao i dodatnim premijerama brojnih beogradskih pozorišta. Sjajne pozorišne kritike sa predstava prikazanih tokom Nišvila poslednjih godina nisu uzete u obzir – naglašavaju iz Nišvila.

Iz obrazloženja Komisije zaključuju, kako kaže direktor festivala Ivan Blagojević, da je bolje da Nišlijama uskrate upoznavanje sa modernim teatrom i ugasimo taj segment festivala.

Ne možemo a da se ne načudimo kriterijumima Komisije koja dodeljuje sredstva u pozorišnom svetu nepoznatim festivalima poput Borus Cap PR “Bears BM” (1.500.000 dinara), ili premijeri iste agencije registrovane za turizam – pod nazivom “Ko reku prlja, ima da nadrlja” (1.000.000 dinara), koja više asocira na konkurse Ministarstva za zaštitu životne sredine. Paradoks je takođe da na Konkursu za dramsko stvaralaštvo deo novca odlazi na adaptacije pozorišnih zgrada i nabavku tehnike, iako su valjda programi i stvaralaštvo prioritet Konkursa – kaže Ivan Blagović.

Podsećaju da je Nišvil festival sa150 koncerata, 20 pozorišnih muzičkih predstava, 100 muzičkih filmova, „street art“ likovnom kolonijom, književnim programom, Striporamom, Zelenim ateljeom, brojnim izložbama, promocijama, a u sklopu je i Serbian showcase, kao i radioanica na kojoj najveće zvezde festivala besplatno edukuju studente muzičkih akademija, kao i brojne izlozbe promocije i radionice na 20 različitih bina. Pod okriljem Nišvila radi i jedini džez muzej u Srbiji.