Radničke pelene na delima niškog umetnika simbol pogaženog dostojanstva

Uzimajući kao najdrastičniji primer eksploatacije radnika to što im se preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili dragoceno vreme čestim odlascima u toalet, niški umetnik Nikola Marković je kroz crteže, slike, video, instalaciju i kreiranje brenda pelena “Prol et” želeo, kako kaže, da ukaže na problem zgaženog dostojanstva u svim sferama.

Ciklus radova “Uputstvo za upotrebu” prikazan je prošlog leta u Nišu, a od 18. aprila biće izložen u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.

Marković kaže da je problem eksploatacije iskazivao i u ranijim ciklusima, ali kroz prizmu sistema umetnosti, dok je ovoga puta to gledao mnogo šire.

Problem eksploatacije me zanima da jednom širem nivou, jer je on zastupljen i u drugim sferama, ali sam ja uzeo najdrastičniji primer. Pelene su neka vrsta simbola te eksploatacije. Tamo gde nisu pelene, nešto drugo je. Uvek postoji nešto na šta pristajemo zarad nečega. Da li zbog novca ili zbog toga što nemamo drugu opciju. Tako da se postavlja pitanje da li možemo da se izborimo za ono jednostavno, bazično, dostojanstvo. Da li smo u stanju? – ističe Marković.

Napominje da su radnici u fabrikama samo simbol, jer kršenje radničkih prava i pristajanje na eksploataciju postoji i u obrazovanju, zdravstvu, ali i u svim drugim sistemima, a na to pristaju i neobrazovani, ali i oni visoko obrazovani.

Kao prilično usamljen primer bavljenja ovom temom, u zemlji gde kultura pamćenja u sebi po pravilu sadrži i element katastrofe zaborava i svest o tome kako snove o jednakosti, slobodi, solidarnosti, bratstvu ovde danas malo ko sanja ─ izložbu „Uputstvo za upotrebu“ umetnika Nikole Markovića možemo čitati, odnosno posmatrati, i kao svojevrstan apel i poziv na dostojanstvo.

Autor za vizuelno polazište uzima upravo najekstremniji primer – to što se radnicima/cama preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili vreme čestim odlascima u toalet.

Koliko god to moglo da zazvuči neukusno, sam motiv pelena je meni, pre svega, i likovno veoma zanimljiv. U suprotnom se sasvim sigurno ne bih upustio u jedan ovakav poduhvat. Krenuo sam od toga što u uputstvu za upotrebu pelena za odrasle postoji deo za one koji mogu i za one koji ne mogu da stoje, pa drugi moraju da im stavljaju pelene. Ovde je samo začkoljica da mi sami sebe stavljamo u te pelene – objašnjava niški umetnik.

---

“Gazdi je teže i više mu je žao kad mu crkne mašina, nego kad mu ode radnik”

Kaže da je sve krenulo od serije crteža malog formata, onda je to pretočeno u slike sa zlatnim ramovima, a dalje se razvilo u instalaciju u vidu pelene ležaljke, a tu je i video-rad sa autentičnim izjavama radnika.

“Gazdi je teže i više mu je žao kad mu crkne mašina, nego kad mu ode radnik”, “Ako se desi da ti pozli i da mora da te odvede hitna ti nakon intervencije u Hitnoj pomoći moraš da se vratiš na posao” i “Obraćali smo se inspekciji rada nekoliko puta, nikad nisu došli, apsolutno niko ne reaguje” – samo su neke od autentičnih izjava radnika koje su se našle u video radu pod nazivom „(Ne)zvanična verzija“.

Drugi pravac u kome se projekat razvijao je pravljenje nove vrste brenda – radničkih pelena „Prol et”.

Na samom pakovanju tog novog brenda, tekst radničke pelene je pored srpske (ćirilično – latinične) verzije, ispisan i na jezicima onih zemalja iz kojih uglavnom dolaze, već pomenute „strane investicije” (kineski, korejski, italijanski, turski, nemački, ruski, engleski, itd.).

---

Bolje išta nego ništa

Marković kaže da ljudi često pravdaju pristajanje na eksploataciju rečima – “bolje išta nego ništa”, “ko ti daje nešto bolje” i sličnim, ali da su svi oni, bar na podsvesnom nivou, svesni svog položaja.

Ipak, kaže da nije rešenje kriviti radnike koji pristaju da rade u fabrikama i da zato ne voli da naziva svoj umetnički rad kritikom društva, jer bi time on bio iznad svega i stavljen u nadpoziciju.

Jer i ja sam u svemu tome, nisam iznad toga. Ovo je neki moj vid solidarnosti, jer mogu da razumem njihovu poziciju kroz različite kontekste. Ovo je više problematizovanje nekih pojava, a ne kritika – objašnjava Marković.

Nikola Marković je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi prof. Čedomira Vasića. Dobitnik je nagrade na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu (Utazu Art Awards Biennale 2020), kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ (2020). Od 2018. godine radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanredni profesor.