Godinu dana od istorijskih lokalnih izbora u Nišu – izborna matematika naspram izborne volje 

Pre tačno godinu dana, u Nišu su održani lokalni izbori na kojima je izborna volja građana ostala u senci izborne matematike. Iako su opozicione liste ukupno osvojile više glasova, vlast u Nišu formirala je koalicija predvođena SNS-om, zahvaljujući “manjinskoj” Ruskoj stranci. Godinu dana kasnije, građani i dalje preispituju legitimitet aktuelne vlasti, dok analitičari ukazuju da je ključ problema u samom izbornom sistemu, ali i nedovoljno odlučnoj postizbornoj strategiji opozicije.

“Niš je od večeras slobodan grad” – poruka je koju je sa centralnog Trga 2. juna prošle godine opozicija poslala građanima, proglasivši pobedu na lokalnim izborima. Istovremeno, u podrumskim prostorijama stranke, pobedu je proglasila i koalicija okupljena oko SNS-a. 

Građani sve do konstitutivne sednice Skupštine Niša, koja je održana više od dva meseca kasnije, nisu znali će zapravo biti na vlasti.

Ono što jesu znali i pre toga jeste da je SNS imao 3.350 glasova manje od četiri opozicione liste (GG „Dr Dragan Milić“, „Biramo Niš“, „Kreni-promeni“ i „Ujedinjeni – nada za Niš“), i to zajedno sa sedam koalicionih partnera i Ruskom strankom, koja je učestvovala po pravilima manjinske stranke, iako Rusi u Nišu nisu manjina.

Upravo zbog “cake” sa Ruskom strankom, izborna volja ostala je u senci izborne matematike, pa su u Nišu vlast formirali SNS i njihovi partneri sa liste – Socijalistička partija Srbije, Pokret socijalista, Zavetnici, Socijaldemokratska partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera, Jedinstvena Srbija i Srpska radikalna stranka.

Osim toga što opozicija i pojedini stručnjaci i godinu dana kasnije dovode u pitanje legitimitet tako izabrane gradske vlasti, koju često nazivaju i “vladajućom manjinom”, građani pitaju – da li je opozicija mogla učiniti više u pogledu organizacije nakon izbora i da li bi delotvorniji od institucionalne borbe bili protesti, naročito nakon navoda o izbornim nepravilnostima.

Profesor Pravnog fakulteta u Nišu Aleksandar Mojašević smatra da “izvođenje” građana na ulice u tom trenutku ne bi imalo rezultate jer, kaže, u narodu nije bilo takvo raspoloženje.

U tom trenutku, neposredno nakon izbora, da je opozicija izabrala drugačiji metod borbe protiv izbornih merifetluka umesto pravne borbe, mislim da stvari ne bi bile mnogo drugačije. Ta vrsta raspoloženja naroda da na ulicama rešava tako nešto nije bilo na tako visokom nivou kao sada i proteklih nekoliko meseci. Stanje na terenu bi verovatno bilo identično – navodi on.

Smatra i da je niška opozicija uradila sve što je objektivno mogla, kao i da je veći pritisak mogla da izvrši jedino u pogledu traženja ponovljenih izbora. 

Sa druge strane, Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju veruje da bi suprotstavljanje režimu na ulicama imalo rezultate, pozivajući se na primer studentskih protesta, koji su, između ostalog, doveli do smene premijera.

Verujem da bi poziv opozicije građanima da izađu na ulice doprineo da se makar izborni proces ponovi, da opozicija nije gasila izuzetno veliku energiju među prevarenim građanima – ističe Mitić.

Kaže da je glavna pouka koja se iz niških izbora može izvući upravo to da se “izborni inžinjering” i “političke malverzacije” ne mogu rešavati u institucijama, koje su “okupirali upravo oni koji sprovode taj inžinjering”.

U Nišu vlada princip ‘Kadija te tuži, kadija ti sudi’ i to onda definitivno nije efikasan način borbe – poručuje Mitić.

“Novi lokalni izbori bi zacementirali poraz naprednjaka u Nišu”

Ono oko čega su saglasni jeste da aktuelna vlast u Nišu ne odražava izbornu volju građana, a Mojašević rešenje toga vidi u što skorijem raspisivanju vanrednih lokalnih izbora.

Mitić dodaje da bi takvi izbori “zacementirali” poraz naprednjaka u Nišu i veruje da će ih oni zato izbegavati sve dok mogu i dok okolnosti nastave da budu iste kao trenutno.

Bez snažnog utemeljenja u zajednici nema suštinske promene, to bi svako ko se bavi politikom ili građanskim aktivizmom morao da zna. Ono što je pozitivno u ovoj situaciji je da sada imamo još jednu naučenu lekciju, pa ako se i sledeći put opozicione opcije odluče za institucionalnu borbu, bilo bi dobro da nju prati i zajednica angažovana na ulicama ispred tih institucija – poručuje Mitić.

“Neophodna promena izbornog sistema”

Uprkos primedbama opozicije u vezi sa tim što je i na lokalnim izborima “nosilac” SNS liste predsednik države, koji ni na koji način tu nije kandidat, Vučićevo ime je i ovog puta stajalo u nazivu te liste.

Ukazivala je opozicija i na nepravilnosti u vezi sa “izbornim migracijama” i “izbornim turizmom”, kao i na probleme sa medijima i brojnim pritiscima.

Mojašević kaže da je jedna od glavnih pouka prošlogodišnjih izbora u Nišu upravo da je neophodna promena izbornog sistema u celoj Srbiji.

Ti izbori pokazuju da je izborni sistem zreo za promenu i to odavno. Svi problemi na političkoj ravni ovde vezani su za izborni sistem. Tu mislim na pravila glasanja, biračke spiskove, izbor toga da li većinski, proporcionalni ili kombinovani sistem itd, na izbornu geografiju i brojna druga pitanja koja treba rešiti. Tu treba uključiti i medijski sistem, odnosno tu ravnomernu zastupljenost stranaka vlasti i opozicije u medijima. 

Treba pogledati najbolje prakse drugih zemalja kada je reč o lokalnim izborima. Recimo, ne bi trebalo dozvoliti da predsednik države bude nosilac liste na lokalnim izborima, gde se biraju odbornici grada i gradonačelnik – navodi Mojašević.

Mitić smatra da iskustvo sa Ruskom strankom mora da bude važna lekcija.

Ruska stranka je osnovana bez ruske manjine u Nišu i postavlja se pitanje da li kao pandan tome treba osnovati Ukrajinsku stranku sada? Da li je to onda način borbe za naredne izbore ili je ipak nešto drugo – ističe on.

Dodaje da, ipak, treba imati u vidu da je opozicija u Nišu, za razliku od drugih gradova i opština u Srbiji, prošle godine uspela da “oslobodi deo teritorije”.

Viši sud odbacio sve žalbe opozicije, postupak u Upravnom bez pomaka

Godinu dana kasnije, politički pejzaž Niša jeste daleko dinamičniji nego prethodnih godina, ali su na vodećim pozicijama u gradu i dalje naprednjaci.

Funkcije pomoćnika gradonačelnika poverene su koalicionim partnerima (SRS-u i Zavetnicima), kao i Ruskoj stranci, dok su kadrovi Palmine JS na pozicijama direktora pojedinih ustanova kulture.

Opozicija je preuzela ulogu vlasti u opštini Medijana, a za predsednicu Gradske izborne komisije, na čiji rad su prošle godine opozicionari imali brojne primedbe, ponovo je nedavno izabrana Danijela Milićević.

Viši sud u Nišu je odbacio sve žalbe opozicije koje se tiču rada GIK-a, pa su one prosleđene Upravnom sudu, gde i dalje sve “stoji u mestu”, prema rečima članica opozicionog pravnog tima.