Srbija centar: Niš se širi dok se stanovništvo osipa, Prostorni plan omogućiće gradnju na plodnom zemljištu

Dok demografske procene za naredne dve decenije najavljuju „pražnjenje“ Niša i pad broja stanovnika na 230.000, novi Prostorni plan grada predviđa apsurdnu situaciju – više nego duplo veće građevinsko zemljište nego do sada. Iz niškog odbora stranke Srbija centar upozoravaju da se grad širi isključivo na račun plodnih njiva u prigradskim selima, dok infrastruktura ostaje u prošlom veku, a energetska postrojenja dobijaju prostor za nicanje bez javne kontrole.

U dokumentu koji projektuje razvoj Niša do 2045. godine, širenje je koncentrisano u Malči, Pasi Poljani, Mramoru i Mezgraji, ali iz Srbija centra kažu da se očekuje da Nišlija bude za skoro 20.000 manje, te da crtanje novih građevinskih zona na račun poljoprivrednih, nelogičan potez koji služi podizanju poreskih prihoda, a ne potrebama građana.

Plan istovremeno predviđa pad broja stanovnika, a paralelno više nego dvostruko širenje građevinskog zemljišta. To se dešava pre svega na račun poljoprivrednih površina u Malči, Pasi Poljani, Mramoru i Mezgraji. Takav pristup postavlja pitanje – za koga se grad širi ako se broj stanovnika smanjuje? Kada poljoprivredno zemljište postane građevinsko, ulazi u kategoriju imovine sa većom tržišnom vrednošću, što direktno utiče na poresku osnovicu – navode iz Srbija centra.

Problem koji dodatno opterećuje ovaj plan je hronični nedostatak komunalne mreže u zonama koje vlast planira da urbanizuje. U ovoj stranci tvrde da su naselja na obodu grada već decenijama prepuštena sama sebi, a da novi plan samo produbljuje jaz između ambicija i realnosti.

Naselja u kojima je predviđeno najveće širenje – Malča, Mramor, Mezgraja, Pasi Poljana – nemaju razvijenu kanalizacionu mrežu, a vodosnabdevanje se u velikoj meri oslanja na lokalne sisteme sa ograničenim kapacitetima. I pored toga, plan predviđa proširenje građevinskih zona bez jasne i ostvarive dinamike razvoja infrastrukture, ostavljajući pitanje kapaciteta NIVOS-a i dugoročne održivosti vodosnabdevanja – upozoravaju u ovoj stranci.

Posebno upozoravaju da Prostorni plan omogućava investitorima da solarne i vetroelektrane postavljaju gotovo svuda, bez obaveze da traže dodatna urbanistička odobrenja ili prolaze kroz javni uvid za postrojenja do 2 MW.

Prostorni plan ne ograničava izgradnju solarnih i vetroelektrana na posebne industrijske zone, već omogućava postavljanje ovih objekata na bilo koje lokacije koje ispunjavaju tehničke uslove. Solarne elektrane do 2 MW ne moraju prolaziti dalju urbanističku razradu, što praktično preskače dodatnu kontrolu i analizu prostora, nema javnog uvida, a procedura za investitore je brža i lakša, otvarajući prostor za masovnu i nekontrolisanu gradnju – tvrde iz niškog odbora Srbija centra.

Kao primer lošeg strateškog planiranja, oni navode i najavljenu gasnu elektranu zbog koje bi najkvalitetnije njive nestale.

Lokacija kod Mramora i Lalinca bi zahvatila 35–60 hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta, I ili II bonitetne klase. Takvi projekti zahtevaju detaljne studije i javnu raspravu, ali bez obzira na to da li je objekat nužna potreba ili ne, ovakve najave često ostaju samo politička predizborna ideja – zaključuju u Srbija centru.

Visoka fleksibilnost plana, koja omogućava naknadne promene kroz dokumente nižeg reda, za Srbija centar je dokaz da vlast želi da zadrži kontrolu nad prostorom van očiju javnosti, dok suštinska pitanja poput stabilnog vodosnabdevanja i zaštite hrane ostaju na marginama.