Generacija koja je donela prvu rukometnu zlatnu medalju Jugoslaviji evocira uspomene u Nišu
Deo ekipe koja je 1972. godine na Olimpijskim igrama u Minhenu osvojila zlatnu medalju u rukometu okupila se u Nišu kako bi se, kao i svake godine, setila zlatnih dana i velikog uspeha koji je ostao upisan u istoriji jugoslovenskog rukometa. Domaćin ove godine je jedan od najtrofejnijih niških sportista i trenera Zoran Tuta Živković koji je rekao da nije bilo slučajno što su bili šampioni jer su bili jedinstveni i igrali sve u jakom ritmu.
Pre 53 godine rukometna reprezentacija Jugoslavije je otišla u Minhen sa velikim željama, ali bez uloge favorita. Glavni favorit bila je Rumunija, koju je naša selekcija pobedila u polufinalu rezultatom 14:13.
Pre toga su savladali Japan (20:14), SAD (25:15), Mađarsku (18:16) i SR Nemačku (24:15). U finalu su bili bolji od Čehoslovačke rezultatom 21:16.
Svake godine se zlatni rukometaši, koji su u mogućnosti, okupe u nekom mestu, a ove godine domaćin je nekadašnji golman, trener i selektor Zoran Tuta Živković, rođeni Nišlija, jedan od najtrofejnijih sportista iz ovog grada.
Živeti mesec dana u Olimpijskom selu bio je poseban doživljaj. Odigrali smo skoro cele utakmice izvanredno, u ritmu. Mi smo jedinstveni, igrali smo utakmice u jednom maksimalnom i jakom ritmu, nije slučajno što smo osvojili zlatnu medalju – rekao je Živković.
Hrvoje Horvat, kapiten tadašnje ekipe, prisetio se utakmica.
Zlatna medalja je nešto što jedan sportista može osvojiti i to će zauvek ostati. Glavni protivnik nam je bila Rumunija, pobedili smo je 14:13 u polufinalu, a u finalu ubedljivo smo pobedili Čehoslovačku. Na Svetskom prvenstvu 1970. godine osvojili smo bronzu, pa je posle zlato donelo veliko slavlje u Jugoslaviji – kaže Horvat.
Nakon 1936. godine i Olimpijskih igara u Berlinu gde je veliki rukomet imao svoje jedino izdanje, Minhen 1972. godine otvorio je vrata rukometu na malom terenu. Milan Lazarević kaže da su pokazali koliko su bili složni i posvećeni.
Uspomene su velike i svima su formirale život na neki način. Bilo je igrača koji su studirali DIF, ima pravnika, doktora, mašinaca. Trenirali smo profesionalno, ali nismo imali takvu podršku kao danas. Trenera za ovo, trenera za ono, kako da vodimo ishranu. Trenirali smo koliko može ljudski organizam da izdrži i pomerali smo granice. To je uspeh timskog rada – rekao je Lazarević.
Ekipu koja je osvojila zlatnu medalju činili su Abas Arslanagić (Borac Banja Luka), Čedomir Bugarski (Crvenka), Petar Fajfrić (Crvenka), Hrvoje Horvat (Partizan Bjelovar), Milorad Karalić (Borac Banja Luka), Đorđe Lavrnić (Krivaja Zavidovići), Milan Lazarević (Crvena zvezda Beograd), Zdravko Miljak (Medvešćak Zagreb), Slobodan Mišković (Crvenka), Branislav Pokrajac (Dinamo Pančevo), Nebojša Popović (Borac Banja Luka), Miroslav Pribanić (Partizan Bjelovar), Dobrivoje Selec (Borac Banja Luka), Albin Vidović (BHSE), Zdenko Zorko (Zagreb) i Zoran Živković (FAP Priboj na Limu).
Savezni selektor bio je Ivan Snoj, a trener Vlado Štencl.
Autor:
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
5Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Eh, „pusto Tursko“. Entuzijazam, ljubav, znanje. A danas !? Šta imamo ?
Zanimljivo kako je tada malo golova po utakmici bilo u odnosu na sada, ima li neka analiza, cvrsce odbrane tada, fizicki pripremljeniji igraci sada, …?
Rukomet je današnjoj deci blizak taman koliko i hokej na travi. Sport u Nišu je generalno dno dna a ovi sa rukometom su i dno probili. Ja nekada kad sam bio mali, došli su na čas fizičkog iz rukometnog kluba i pozvali nas da treniramo, pola škole se odazvalo. Gde su danas da se obrate deci, da ih zainteresuju da se bave sportom. Svaka škola ima salu a lopte skupljaju prašinu. Bitno da su kockarnice i kafići na svako ćoše.
Ma dođu oni,obrate se,neki kvazi treneri i stručnjaci,traže protiv zakonito 4-5 hiljade dinara mesečno,bez ikakve odgovornosti i to je to. I tako u svakom sportu,ista priča godinama,svi iz grada ,policije i tužilaštva ćute,kladionice i kockarnice sve sponzorišu i potplaćuju i samo napred,živeo sport!!! A nigde ni S od sporta!!@
Zlatno doba Niškog rukometa.