Niški stadion „Čair“ 15 godina čeka svoje drugo poluvreme [video-priča]

Čekajući „mart“ ili „maj“, u vakuumu od 15 godina, stao je čitav jedan životni vek gradskog stadiona „Čair“ čija je rekonstrukcija počela na današnji dan, 30. marta 2011. godine, ali ni 15 godina kasnije nije završena. Slušamo o milionima, o projektima, o „lepoticama“ i savremenim standardima, pominje se i rušenje, ali obećanja dolaze i odlaze jer se bageri i radnici ne viđaju na „Čairu“. Dozvole su istekle, nove još ne stižu, a potrebna cifra raste. Ovo je priča o 15 godina čekanja „niškog Godoa“.

„Čair“ je više od stadiona, on je metafora jednog sistema koji ostavlja tragove u betonu, ali ne i u rezultatima i u završetku započetog. On je „niški Godo“ koga građani i navijači iz Niša, kao Vladimir i Estragon u poznatom delu Semjuela Beketa čekaju, nadajući se, dok slušaju najave glasnika preko državnih i gradskih vlasti, da će stići.

Danas, kao predsednik Republike, moram da odgovorim našim prijateljima iz Južnih vesti koji kažu: Nije počeo stadion da se gradi, a Vučić je rekao u martu će. Izvinjavam se, izvinjavam se, možda neće u martu, ali će svakako u maju krenuti da se gradi. I 59 miliona evra koštaće „čairska lepotica“ – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić još 2022. godine.

Dozvole za izgradnju su istekle, nove su u procesu. Da je lako – nije, da je prioritet – ni to nije. Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović nedavno je rekao da „moramo da shvatimo da se radi o kompleksnim objektima“.

Ti objekti se ne projektuju u roku od par meseci, nemoguće je to uraditi. Radi se o velikim projektima. Imate bar četiri projekta koji se moraju uraditi. Prvi projekat je idejno rešenje, ustvari prvo je koncept rešenja. Zatim idejno rešenje, pa idejni projekat, ide projekat za građevinsku dozvolu, pa je nakon toga projekat za izvođenje. Nakon toga projekat za upotrebnu dozvolu. To je makar pet projekata koji se rade. Potrajaće to. Potrudićemo se da to bude nešto što nam je važno. Kada dođemo do građevinske dozvole i prijave radova, kako to ide u skladu sa Zakonom, onda ćemo se oglasiti i na koji način ćemo potražiti sredstva – Pavlović. 

Na današnji dan, 30. marta 2011. godine, bageri su ušli na stadion i počeli da ruše beton i tribine koje su mnogo toga videle i slavile, polufinale Kupa UEFA, borbu za svaki gol, svaku pobedu. Obećavali su neko bolje vreme, bolje rezultate i nov, moderan stadion. Ostala je samo zapadna tribina da podseća na ono što je trebalo da bude zamenjeno jer je „staro i loše“. Tada, kao direktor direkcije za izgradnju grada bio je i Branislav Jovanović.

Stadion Čair počeo da se urušava i opravdane su bile težnje navijača. Stotinak je došlo u moju kancelariju i pošto je stadion već bio zabranjen za upotrebu, onda smo se dogovorili, pošto smo mi već te planove imali, pre svega sa Republikom, da se odmah krene u izgradnju. Brzo smo projekat realizovali. Jedini čovek koji je imao licencu u jugoistočnoj Srbiji iz Niš-projekta, Mija Živković, je bio projektant stadiona. Naša dva uslova su bila, prvo da postoji atletska staza, jer je tad bio jak atletski klub. Dolazio je kod mene Gatarić, predsednik kluba i tražio da atletska staza ostane. Drugi uslov je bio naš i jedini da stadion ima kapacitet od 20.000 sedećih mesta, jer je to bio kapacitet i stadiona koji je urušen – seća se Jovanović.

Ono što je ostalo od stadiona, dodaje Jovanović, velika je šteta.

Mene čudi zašto navijači sada ne reaguju i traže od nove uprave i od rukovodstva grada da se nastavi. Jer ovo što je urađeno sa niškim stadionom je po meni jedno zlodelo i nedopustiv odnos Republike prema Nišu, jer da niknu dva stadiona Zaječar i Leskovac, a da se stane sa gradnjom, to je, kažem, zločin i velika šteta koja se pravi stadion Čair i ponižavanje grada Niša – rekao je Jovanović.

Ipak, prema njegovim rečima, ne treba još mnogo kako bi se on završio – zapadna tribina, kao i molersko-farbarski radovi na fasadama. Dodaje da je tadašnja vlast mislila i na omladinske selekcije pa je ispod južne i severne tribine napravljen prostor za sobe za mlade igrače.

Gomila betona koja čuva emocije

Dok se papiri gomilaju, a faze izgradnje preskaču, generacije Nišlija odrastaju uz betonski skelet. Za njih „Čair“ nije bio samo objekat, bio je hram fudbala, “drugo dvorište”, niški Koloseum koji je nekada podrhtavao pod nogama hiljada ljudi.

Marko Smiljković, novinar i navijač Radničkog, kaže da svi „emotivno gledaju na tu gomilu betona“.

Ja pamtim kad je baba moja držala kafanicu, jednu malu toplu i tad se na stadion išlo kolektivno. Ljudi su dolazili u kafanu, pića su ostala onako kako su ih ostavili. Posle meča svi dolaze na svoja mesta na nameštena pića i onda sam ja kao klinac počinjao da slušam te priče. To su najfantastičnije priče o Radničkom. Tako da mi kasnije niko nije verovao da navijam stvarno za Radnički. Sećam se da su me nekadašnji zaista sjajni boemi doktor Kiš i Zoran Rički, Pusla, Drci i prvi put skupili iz kafane i doveli na stadion. To je za mene bilo kao da sam došao u Koloseum – priča Marko Smiljković.

Kako je vreme prolazilo, suma novca potrebna za završetak se uvećavala. Prema poslednjim procenama cifra je došla do 80 miliona evra.

Nenad Stojanović, navijač Radničkog, kaže da je sramota šta su dočekali Niš i stadion.

Ovo je sramota sramota za grad, sramota za državu. Ovaj je jedan lopovluk i podela plena. Gde god vidiš neki novac, gde god vidiš političku partiju kad dođe na vlast, oni podele, tebi fudbalski klub, tebi vodovod, tebi Nišstan i to je to. Nekome je zapalo ovo naše čedo i nažalost on se ponaša kao maćeha ne kao majka – kaže Stojanović.

Rekonstrukcija stadiona u Nišu, podsetimo, počela je rušenjem istočne tribine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije najavljivao početak gradnje za mart 2022. godine, pa se onda izvinio i pomerio rok za maj. 

Avgusta 2022. godine je ponovo najavio da „uskoro kreće izgradnja velelepnih stadiona u Nišu i Kragujevcu“, a prošla je i 2022. godina.

Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila je da je „Čair“ na „stendbaju“ i da je Niš strpljiv po pitanju rekonstrukcije stadiona. Dodala je tada da je stadion bitan i da veruje da ćemo „2024. godine dobiti novi sa imenom Piksija„. Ta godina je odavno prošla.

Sotirovski je pričala i da se „rekonstrukcija ne odlaže i da je Grad spremio svu neophodnu dokumentaciju„.

Projekat je završen i nalazi se na stolu Ministarstva za kapitalne investicije, a da nema ništa novo, više puta su rekli iz Ministarstva za javna ulaganja.

I te najave su prošle bez radova, a Vučić je 2023. godine za „Čair“ rekao da je postao ruglo i niko se nije setio da ga uradi i da treba da se rekonstruiše i promeni. A onda je ministar za javna ulaganja Darko Glišić izjavio da je niški stadion „maketa za dnevno-političku upotrebu, napravljena bez plana, bez struke, i potpuno van propisa“ i da će ga, ako kaže struka, srušiti.