Za razliku od Srbije, gde istraživačke priče u kojima novinari ukazuju na korupciju u javnom sektoru najčešće prođu bez ikakve reakcije nadležnih organa, u Sloveniji, kako kaže bivša novinarka i članica organizacije Transparentnost Slovenija Simona Habičič, policija i tužilaštvo obavezno reaguju kada novinari ukažu na nezakonite radnje.
Peticijama, brojnim sastancima i protestima, od kojih je najveći najavljen za nedelju, 2. septembar u Pirotu, meštani pokušavaju poslednjih godina da spreče izgradnju mini-hidrocentrala na Staroj planini i privatizaciju reka, jer bi to uništilo stanište mnogih zaštićenih vrsta i ugrozilo dovod čiste vode. Svega 800 km dalje, u Sloveniji, građani nemaju potrebe da se ni na jedan od ovih načina bore, jer su njihove vode već 2 godine od privatizacije zaštićene Ustavom.
Za razliku od Srbije gde nema ozbiljne kontrole javnih nabavki, pa su često “štelovane” i nameštene i služe za razvijanje monopola pojedinih firmi, u Švedskoj Uprava za javne nabavke radi direktno sa Komisijom za zaštitu konkurencije, a svaki postupak naposletku prođe i “kroz ruke” stručnjaka iz opozicije koji daju konačni sud o tenderima koji se sprovode.
Jeftiniji vid putovanja, razmena iskustva, ali i priprema za prelazak iz perioda studiranja u svet rada, neke su od glavnih prednosti omladinskih razmena i volontiranja, ali ih i pored toga mladi u Srbiji, smatra članica niške organizacije „Proaktiv“ Milena Milošević, ne koriste koliko je to moguće. Najtraženiji programi su oni koji se odnose na studiranje, a tokom poslednje 3 godine studenti u Srbiji su putem programa Evropske unije „Erasmus“ dobili 27 miliona evra.
Puno je dece migranata smeštenih u migrantskim centrima na jugu Srbije, a kako kažu u udruženju Sigma plus, veliki je problem što ne pohađaju škole. Razlog tome je, dodaju to što su roditelji nezainteresovani, a nastava se odvija na srpskom – jeziku koji migranti ne poznaju. U zemljama EU postoje službenici koji kroz razgovore motivišu roditelje da im se deca obrazuju, a u Švedskoj se angažuju migranti da mališanima prevode nastavu u školama.
Nezaposlenost je jedan od najvećih problema mladih u Srbiji, koji u svojoj zemlji ne vide perspektivu, pre svega zbog sistema u kome žive, složili su se učesnici debate Južnih vesti, a poručuju im da moraju da volontiraju, jer poslodavcima samo diploma fakulteta ne znači mnogo, ali i da se aktiviraju i postanu pokretači promena, poput svojih vršnjaka iz zemalja Evropske unije.
Gradnja mini-hidroelektrana na Staroj planini je zločin nad prirodom i ljudima, kaže Aleksandar Jovanović Ćuta u emisiji “15 minuta”, a firme koje ih grade su “pogrebna preduzeća” za staroplaninske reke. Iza svega stoji kriminal, dodaje Jovanović, oličen u povezanosti države, politike, ministarstava, državnih institucija, investitora i banaka.
Po ugledu na italijanski grad Milano, koji je pre dve godine nagrađen za najpristupačniji grad za osobe sa invaliditetom u Evropi, Niš će pokušati da za 5 miliona dinara širi centar grada prilagodi onima koji se kreću kolicima ili slabo vide.
Nemaju ljudi u Srbiji svest o štetnosti plastičnih kesa, niti naviku da ih štede, kaže predsednik Udrženja građana “Mehanizam mladih” iz Niša Mladen Stanković, pa često u njih smeštaju i po jednu namirnicu koju pazare. Prvi korak ka promeni napravili su pojedini supermarketi, koji odnedavno naplaćuju svaku plastičnu kesu, ali to je i dalje daleko od zemalja Evropske unije, koje su u obavezi da se sistemski bore protiv kesa.
Brojni problemi sa kojima se susreću zanatlije i manji preduzetnici u Srbiji posledica su neusklađenog i starog Zakona o zanatstvu, pošto na novi čekaju već deset godina. Da bi on bio kvalitetan, objašnjava predsednik Udruženja zanatlija i preduzetnika Niša Goran Popadić, neophodno je da se prilikom izrade konsultuju sindikati i uduženja poslodavaca, kao što to Evropska unija radi sa Evropskom asocijacijom zanatlija, malih i srednjih preduzeća.
Bespravna seča šuma veliki je problem u skoro svim zemljama sveta. I dok su u EU zakoni uređeniji, a ljudi svesniji posledica bespravne seče, u Srbiji je, osim malih kazni koje su predviđene za šumokradice, problem i što ljudi nisu svesni posledica koje nastaju neselektivnom i potpunom sečom. Samo u Jablaničkom okrugu se godišnje nelegalno poseče više od 1.000 kubika drva, što je, osim velikih finansijskih gubitaka, veoma loše za životnu sredinu.
Iako se često može čuti da su Romi u Evropskoj uniji mnogo prihvaćeniji, pre svega zato što postoje jasna pravila i dokumenti koje države članice moraju da poštuju, aktivistkinja i članica Nacionalnog saveta Roma Srbije iz Niša Marija Demić upozorava da se i u evropskim državama poslednjih godina dešavaju napadi koji su rasistički motivisani, te je zato, dodaje, za nas važniji put ka EU, nego sam ulazak.
Elektronski pečat i potpis, elektronska dostava, elektronsko skladištenje podataka, uveliko se primenjuju u zemljama Evropske unije, a veliki broj građana ovih država kažu da im primena e-usluga umnogome poboljšava kvalitet života. Srbija, kažu učesnici okruglog stola „Primeri dobre prakse i budućnost elektronskog poslovanja u Srbiji“, kaska za EU, ali bi potpunim priznavanjem i upotrebom e-usluga povećala efikasnost države i privrede.
Dugoiščekivanu zabranu upotrebe neonikotinoida, najraširenijih insekticida na svetu, dočekali su oni za koje predstavljaju najveću pretnju – pčelari u zemljama Evropske unije. Kako je ovu odluku donela Evropska komisija ona se ne odnosi na Srbiju, ali pčelare sa juga naše zemlje to ne potriše zbog toga što su već korak ispred pravovremenom edukacijom i dogovorima sa poljoprivrednicima o upotrebi štetnih insekticida.
Po ugledu na velike evropske muzeje, poput Parlamentarijuma u Briselu, koji koristi čitač kodova kako bi svoje postavke multimedijalnim sadržajem približio posetiocima, i srednjevekovna tvrđava Momčilov grad u Pirotu septembra će, prema najavama, dobiti ovakav moderni servis za svoje posetioce.
U okviru pregovaračkog poglavlja 27 za pristup Srbije EU, koje se tiče zaštite životne sredine, u Nišu se radi strateška karta buke posle čega će se znati koje su konkretne mere zaštite stanovnika od jakih zvukova. Dok su u Beču već i kamioni koji odvoze smeće posebno izolovani kako ne bi bili prebučni, sekretaka Sekretarijata za životnu sredinu Ivana Krstić kaže da će se u Nišu pratiti izvori i nivoi buke u narednih 14 meseci u svim gradskim opštinama.
Kada Srbija bude postala deo Evropske unije, što bi moglo da se desi 2025. godine, kada se očekuje prijem novih članica, Srbi neće izgubiti svoj nacionalni identitet niti nasleđe. Marija Marinković iz niškog EU info kutka kaže da će građani dobiti ravnopravniji tretman.
Za razliku od gradova Evropske unije, gde zakoni, ali i platežna moć, kako kaže predstavnik Organizacije “Mreža dobre energije” Nikola Blagojević, omogućavaju kako samim građanima tako i državi da ulažu u napredak i održavanje energetskih sistema u domaćinstvima, u Srbiji je to “sizifovski posao”.
U Nemačkoj, kako kaže predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić, ministri pravde slušaju svoje pomoćnike koji su sudije ili tužioci, dok se u Srbiji predloženim izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, prema njegovim rečima, i “ovo malo samostalnosti što tužilaštvo ima, još više pokušava oslabiti”. Predložene ideje izmene pravosuđa struka vidi kao „zastareli sovjetski model“.
Titulu Evropske prestonice kulture Niš bi mogao da ponese, kaže arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić, a osim što bi profitirao, smatra ona, ako bi se ugledao na Marsej u Francuskoj i “pametno” potrošio novac, mogao bi da unapredi i obogati svoju kulturnu ponudu na duže staze.
