Kako bi preuzeli ono najbolje iz prakse Austrijanaca u kreativnoj industriji, uspostavili saradnju i predstavili svoj potencijal, šestoro mladih Nišlija koji se bave fotografijom, dizajnom, arhitekturom, advertajzingom i kopirajtingom posetiće uskoro Grac i Beč zahvaljujući projektu „Spark“.
Do 20. oktobra je otvoren konkurs za srednjoškolce i studente koji bi da se prijave na Evropsku školu debate i narednih meseci uče o veštini debatovanja, argumentaciji i javnom nastupu, kao i o tome kako funkcioniše Evropska unija. Radionice će se održavati subotom.
Posebno opremljen kutak u niškoj Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” ubuduće će biti namenjen građanima koji bi da saznaju više o Evropskoj uniji u lokalnim sredinama. On bi trebalo da omogući svima da se bolje upoznaju sa benefitima EU – od toga kako studirati, radili ili volontirati u nekoj od zemalja.
Najveća pretnja ćirilici nije Evropska unija već mere za zaštitu ćirilice koje deo domaće političke i kulturne elite predlaže, navodi lingvista Boban Arsenijević, jer represivne mere rađaju kontrareakciju kod ljudi, a totalitarno je nametati nekome šta je njegov identitet i pismo.
U institucijama Evropske komisije svake godine 1.200 studenata ima praksu, a Nišlijka Mina Stefanović koja je bila jedna od njih, kaže da se tek po stizanju u Brisel oseti sva lepota EU i privilegije koje život u Uniji nosi.
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac uputio je pismo evropskim institucijama u kojem je naveo da su „Vranjske“ zatvorene zbog velikog pritiska, ucena i organizovane kampanje koju su vodili Vlada Srbije i vranjska vlast i zatražio je zaštitu Vukašina Obradovića u ime slobode govora, štampe i demokratije.
Statistike pokazuju da građani danas malo znaju o evropskim integracijama Srbije, a sve je dodatno zakomplikovano često nejasnim vokabularom i podmetanjem političkih tema. Mediji i organizacije civilnog društva, koje imaju ideju kako da taj proces približe građanima i objasne im šta je u celoj priči za njih dobro i koji su njihovi interesi, mogu za to da dobiju podršku kroz program Beogradske otvorene škole.
Vodeći godinu dana učeničku kompaniju, od ideje preko biznis plana, promocije proizvoda i kontakta sa klijentima, pa do zatvaranja, srednjoškolci stiču preduzetnička znanja i pripremaju se za izazove koje nosi promenljivo tržište rada u Srbiji, smatraju u organizaciji „Dostignuća mladih“.
Mogućnost da steknu iskustvo u profesiji za koju su se školovali, a da im pritom „teče“ radni staž i budu osigurani, ima 14 mladih iz Pirotskog okruga koji pripravnički staž obavljaju u ruralnim područjima.
Petina nezaposlenih sa evidencije Filijale Niš Nacionalne službe za zapošljavanje, koja pokriva i Nišku Banju, Svrljig, Aleksinac, Ražanj, Doljevac, Merošinu i Gadžin Han, jesu mladi do 29 godina starosti.
Kada imate do 30 godina i želite da pokrenete svoj posao gotovo je nemoguće uštedeti ili zadužiti se kod banke 10.000 evra, smatra Stefan Manasijević iz Bujanovca, pa je zato pomoć koju je dobio putem konkursa Evropskog PROGRES-a, kaže, velika šansa.
Da radi ono što voli i pokrene svoj biznis, a da to bude kreativno i isplativo, 30-godišnjem Nikoli Cvetkoviću iz Vranja omogućila je podrška koju je dobio putem konkursa „Tvoja ideja, naša podrška“.
Projekat koji finansira Evropska unija, kojim je predviđeno da u Ulici Ivana Milutinovića budu izgrađene kuće za 50 najsiromašnijih romskih porodica, naišao je na negodovanje stanovnika Medoševca. Njih brine da će u ulici koja je na obodu Stočnog trga, a u blizini njihovog naselja, biti još više kriminala i razbojništva, a od inkluzije Roma koja je, kako kažu, i cilj projekta, neće biti ništa.
Proizvodnja sira, vina, rakije i meda, načini za suzbijanje narkotika u prekograničnoj saradnji, borba protiv korupcije i zaštita uzbunjivača, opisani su, između ostalog, u projektima koji su predstavljeni juče u pirotskoj hali “Kej”.
Za oko 2 godine u Ulici Ivana Milutinovića koja se nalazi na putu za Medoševac trebalo bi da budu izgrađeni stanovi za najsiromašnije romske porodice. Evropska unija finansira ovaj projekat sa milion evra, dok 300.000 ide iz gradske kase.
Od 23 mladih nezaposlenih Nišlija koji su pohađali petomesečnu besplatnu obuku i dobili znanja i veštine za rad u IT sektoru, njih 10 je dobilo ponude ili već potpisalo ugovore o radnom angažovanju u niškim firmama.
Među stotinama praktikanata iz celog sveta u Evropskoj komisiji u Briselu, ovog semestra “radi” i Nišlijka Mina Stefanović. U Agenciji za mala i srednja preduzeća, kaže, stiče dragoceno iskustvo, a diplomcima poručuje da se za ovu praksu prijave jer šanse za prijem, smatra, uopšte nisu male.
Sa prvim lepim vremenom, puni su i niški parkovi. Iako pojedini delovi grada nemaju nijedan, arhitekta Ivan Redi smatra da to nije problem, jer njihov nedostatak nadoknađuje veliki broj zelenih dvorišta. Kao veći problem on izdvaja održavanje parkova koje imamo, kao i to da ljudi shvate njihovu dragocenost.
Počev od 11. maja, građani će u Nišu imati priliku da se bliže upoznaju sa kulturom ostalih država starog kontinenta putem Festivala evropskog filma, ali i izložbe fotografija najvažnijih trenutaka od njenog osnivanja pa do danas, koju je pripremio Istorijski arhiv Evropske unije, čime će biti proslavljen mesec Evrope.
Simboličnim puštanjem 60 balona u bojama Evropske unije u centru Niša, kao i deljenjem origami ptica koje su napravili volonteri, obeležen je 9. maj, dan kada je nastala ideja o onome što danas poznajemo kao Evropska unija, ali i kada se Nemačka predala u Drugom svetskom ratu.
