Diana Budisavljević je nadmašila sve žene ovog sveta – rekla je u emisiji 15 minuta Jelena Buhač Radojčić, žena koja je zahvaljujući tome što je humanitarka spasila iz Jasenovca kada je imala 7 godina, dobila šansu da živi. Povod za njen dolazak u Vranje bio je otkrivanje murala Diani Budisavljević i Humanitarni bal za pomoć deci u tom gradu koja su od početka pandemije ostala bez roditelja.
Da pritisci na profesionalne medije ne jenjavaju, ali da se menjaju načini na koji se to radi – od etiketiranja novinara kao stranih plaćenika, povezivanja redakcije sa kriminalnim grupama, kontrola inspekcija, do tužbi protiv medija, kao i da je najnoviji način pokušavanje da se oni finansijski unište , složili su se učesnici debate „Pritisci na medije – načini i posledice“.
Ovo vreme stradanja donelo je i nešto dobro, ljudi se okupljaju oko velike muke, tim rečima je gostujući u emisiji 15 minuta opisala suštinu Velikog humanitarnog bala za pomoć deci koja su od početka pandemije ostala bez roditelja, održanog sinoć u Vranju, jedna od 640 žena koja je učestvovala u njegovoj organizaciji Nataša Stojiljković. Idejni tvorac te akcije, zahvaljujući kojoj je je Vranje postalo i prvi grad u Srbiji sa obeležjem posvećenim Diani Budisavljević i domaćin ženi koju je ta heroina spasila iz Jasenovca, Milica Anđelković Jovanović je i sama ostala bez oca za vreme pandemije, a pomoći drugima bio je, kaže, njen način da preživi.
Broj zaraženih raste, vakcinacija protiv korone ne ide planiranim tokom, dok nadležni kao da ignorišu celu situaciju, kaže doktor Dejan Hristov, internista iz Niša koji je više puta radio u kovid zoni. Da bi, kada bi se testirali svi sa simptomoma kovida, broj inficiranih bio bi mnogo veći od zvanične brojke, upozorio je Hristov u emisiji „15 minuta“.
Šta nedostaje na današnjoj televiziji, zašto nema dobrog dečijeg programa i koliko je važno okupiti porodicu ispred TV-a i nasmejati je, za emisiju 15 minuta govorio je Jova Radovanović. On je ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo Nišvill festivala, za koju navodi da mu posebno znači jer, ističe, tokom cele karijere nikada nije zanemario decu, smeh i džez muziku.
Upoređujući otvorene podatke, istraživači Pravosudne baze “Jug” utvrdili su da je smrtnost u Srbiji veća za 12,4 odsto u odnosu na prosečan broj umrlih u periodu od 2015. do 2019. godine. Jedan od istraživača i član programskog saveta Pravosudne Baze Ivan Grujić, kaže da je Srbija negde na sredini dok je najbolje prošla Norveška koja nema povećan broj preminulih, dok je na začelju Albanija sa skoro za četvrtinu većom smrtnošću.
Koncentracioni logor koji se tokom Drugog svetskog rata nalazio u Nišu, primer je prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja koje ne sme biti zaboravljeno, podseća istoričar, književnik i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić koji je sve činjenice o ovom kompleksu sakupio u novoj knjizi „80 godina memorijalnog kompleksa 12. februar“ koja izlazi do kraja godine.
Da vremenske neprilike poput grada i udara groma nekad ne možemo da sprečimo, ali možemo da izbegnemo, sačuvamo živote i smanjimo materijalnu štetu, poručuje profesorka Vesna Javor sa Katedre za energetiku Elektronskog fakulteta u Nišu. Šta je potrebno učiniti kada nas nevreme zadesi na otvorenom, a koje aparate treba ugasiti kada smo kod kuće, kao i koje sajtove pratiti kada je vreme nestabilno, Javor objašnjava u emisiji 15 minuta.
Sa samo šest godina Emilija Anastasijević iz Niša je briljirala na mnogim ovogodišnjim svetskim takmičenjima, a prvo mesto je zauzela 18 puta. Violina je čini srećnom, a njen zvuk je, kako sama kaže, dira u srce. Da je talenat mlade Nišlijke poseban, a upornost velika s ponosom govori i njena profesorka u emisiji „15 minuta“, te ističe da se za 23 godine, koliko radi taj posao, još nije srela sa takvim detetom.
Za oko dve nedelje, koliko su stanovnici nekoliko ulica u niškoj Jagodin mali bez ulične rasvete, kažu da su okrenuli desetine brojeva telefona, obavili stotine razgovora, ali nisu dobili ne samo svetlo na ulici – već ni informaciju u čemu je problem. Nišlije iz ovih ulica u emisiji „15 minuta“ govore o odnosu građana i institucija i kako je kada umesto da ostvarite svoje pravo dobijete spuštanje slušalice.
Moj predlog opozicionim strankama je da sednemo za jedan sto i dogovorimo podelu uloga, kaže bivši predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić, a sada lider Socijaldemokratske stranke. Dok obilazi odbore po Srbiji i jača svoju organizaciju, kaže da je njegov predlog za predstojeće izbore izlazak opozicije u nekoliko kolona i dogovor oko predsedničkog kandidata.
Dok pojedini advokati najavljuju nastavak protesta nezadovoljni predloženim izmenama Zakona o parničnom postupku, predsednik Advokatske komore Niša Gordan Pantić pojašnjava da je posle prve njihove reakcije Ministarstvo pravde formiralo novu radnu grupu u kojoj će biti i predstavnik iz Niša. Razgovori bi trebalo da krenu 1. jula, a njihov kraj će biti, kako kaže, tek kada sve strane budu zadovoljne.
Iako je bilo svedočenja lekara i medicinskog osoblja Kliničkog centra u Nišu da koordinatori koji i ne ulaze u kovid zonu dobijaju i stotine hiljada dinara, a neki i milione, direktor UKC Niš Zoran Perišić rekao je da oni nisu dobijali toliko novca i obećao da će Južnim vestima dostaviti sve podatke. Perišić je u emisiji Južnih vesti najavio i da će Niš dobiti pet skener, kao i da će biti skraćena lista čekanja za operacije kolena i kuka.
Nakon svih pokušaja u vidu protesta, peticija, tribina i pregovora sa fabrikom Knauf Insulation problem zagađenja vazduha u Surdulici se ne rešava, a Stojan Ivković iz udruženja “ Udahni duboko” kaže da ministarstvo i ljudi koji su nadležni za ove probleme štite interese fabrike, a ne interese svojih građana, čije zdravlje je ugroženo.
Politka u medijskom prostoru, dezinformacije i lažne vesti, kao i velike kompanije koje uzimaju veći deo tržišta i pažnju publike, čine tržište posebno haotičnim, kaže Evan Trejs, direktor IREX programa za osnaživanje medija u Srbiji. Neka od rešenja su, kako kaže, novi biznis modeli medijskih kuža, osnaživanje medija, ali i rad na medijskoj pismenosti.
Kako bi ukazali na opasnost korišćenja solarijuma kao i na važnost adekvatne zaštite tokom boravka na suncu, članovi Udruženja pacijenata obolelih od melanoma krenuli su u kampanju. Cilj im je da za određenu kategoriju pacijenta bez metastaza obezbede takozvanu adjuvantnu terapiju, kao i da se izbore za potpunu zabranu solarijuma u Srbiji.
Građanima je, kako je rekao lider Dveri Boško Obradović, potrebna smena političkih generacija i promena korumpiranog sistema koji u Srbiji vlada 30 godina. Do tih promena moglo bi da dođe na izborima, za koje predviđa da su mogući i pre kraja godine, a pre izlaska na birališta najavljuje okupljanja na ulici.
Deo epiloga neuspešnog stalnog zaposlenja Milana Petrovića iz Niša je njegov otkaz u Gimnaziji “Svetozar Marković” gde je poslednjih godina radio na zameni. Drugi deo je ulazak u borbu za jasnije kriterijume zapošljavnja mladih, budućih profesora i stvaranje uslova u kojima oni koji se školuju za prosvetare, zaista imaju mogućnost da se bave tim poslom.
Glavna stvar koja je morala da se uradi, a na kojoj nije dovoljno urađeno tokom epidemije korona virusa u Srbiji, bila je da se građanima daju informacije, ističe radiolog Aleksandar Ivković, koji je od početka uključen u borbu protiv virusa i ohrabrivanju ljudi da se vakcinišu. Umesto struke koja je, kako ukazuje, zaćutala kad je građanima trebalo informisati, on je odlučio da u studiju Južnih vesti građanima pojednostavi naučne činjenice u vezi sa virusom i vakcinacijom.
Oko godinu dana prošlo je od kako je formirana radna grupa za izradu zakona za uvođenje Amber alerta u Srbiji. Od tada je, kako kaže osnivač Fondacije “Tijana Jurić”, bilo poruka nadležnih da je važno da taj sistem zaživi, ali se sa radom na tome pred kraj mandata prošle Vlade stalo. Od nove Vlade, ističe, nema odgovora kada bi taj sistem zaživeo u Srbiji i naglašava da bi time mnogo više života bilo spašeno.
