“Tu sam jer ako ne budem ovde biću gladna” – priča Nišlijka dok na Bubnju čeka svoj obrok. Prema zvaničnim podacima, 800 gladnih Nišlija svakodnevno dobija obrok od Narodne kuhinje, što je u odnosu na pre osam godina za 200 više. Od hrane, osim hleba, najčešće dobijaju pasulj.
Oko 7,9 miliona dinara vredni su ugovori koje je niški Gerontološki centar potpisao sa mesarom „Dakom“ za nabavku skoro 16 tona mesnih prerađevina i svežeg mesa i za 20.000 komada mesnog nareska i jetrene paštete. Međutim, korisnici se i dalje žale da su obroci “ispod svakog nivoa” i kažu da svinjsku pečenicu dobijaju samo za praznike, dok mnoge druge proizvode od mesa, koji su na spisku realizovane nabavke, uopšte ne viđaju.
Zbog dovoljne količine hrane na zalihama, oko 300 socijalno najugroženijih porodica sa teritorije Prokuplja nastaviće da dobija po jedan topli obrok dnevno i tokom juna, rekli su u Crvenom krstu.
Kante za smeće u školama na jugu svakodnevno su pune flašica od gaziranih sokova, limenki od energetskih pića, omota slatkiša i kesa raznih grickalica. Nastavnici kažu da je sve manje đaka koji donose užinu od kuće i sve više gojazne dece, a stručnjaci da sem gojaznosti nezdrava hrana može dovesti do brojnih drugih poremećaja i oboljenja.
Promo tekstPomfrit je hrana koju Nišlije najviše poručuju preko servisa dostave, a na drugom mestu po popularnosti je pljeskavica ili burger. Krompir je, tako, sačuvao svoju poziciju na vrhu uprkos brojnim delikatesima koje se nude na aplikacijama, što i ne treba da čudi jer se nudi u svakom restoranu kao dodatak glavnom jelu.
Sa željom da podstakne ljude da smanje količinu hrane koju bacaju, kao i da pošalje jasnu poruku nadležnima da je neophodan funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama da na jednostavan način pomažu ugroženim ljudima, Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) je pokrenula kampanju „NE bacanju hrane“. Građani koji žele da daju svoje „ne“, mogu da potpišu peticiju na zvaničnom sajtu organizacije.
Istorija kaže da su Romi narod poreklom iz Indije, a danas najviše naseljavaju Evropu. Iako sada žive na drugim kontinentima sličnost i povezanost sa Indijcima ostala je i danas u jeziku, muzici, emocijama, kao i načinu ophođenja prema drugim ljudima. Međutim, kroz vekove se romska kultura i tradicija udaljavala od indijske, pa su te vrednosti usvajali od većinskog naroda gde žive.
Hrana, sa kojom je iz centralne kuhinje u vrtić „Neven“ stigao i miš odmah je vraćena, a deca su dobila novu i bezbednu za konzumiranje, tvrdi direktorka Predškolske ustanove Pčelica Svetlana Mitić, uz obrazloženje da novinarima na pozive nije odgovorila ranije da bi stigla da prikupi sve relevantne informacije. Smatra da je sporno to što je događaj dospeo u javnost i kritikuje zaposlene koji su o tome obavestili Južne vesti.
Da hrana za decu niškog vrtića “Neven”, iz koje je iskočio miš, nije poslužena mališanima i da roditelji zato mogu biti mirni kaže pomoćnica gradonačelnice Dušica Davidović. Redakcija se obratila njoj jer od direktorke Predškolske ustanove Pčelica Svetlane Mitić u vezi sa ovim slučajem odgovora još nema, i pored brojnih poziva i poruka njenom portparolu.
Jednodnevnom akcijom prikupljanja voća i povrća pirotski gimnazijalci obeležavaju oktobar, mesec pravilne ishrane, a sakupljene namirnice namenjene korisnicima Narodne kuhinje predaće, po tradiciji, Crvenom krstu.
U otežanim uslovima i uz poštovanje svih preventivnih mera, oko 300 najugroženijih Prokupčana svakodnevno u Narodnoj kuhinji dobija po jedan kuvani obrok. Kako ističu u Crvenom krstu koji je zadužen za pripremu i podelu hrane, zalihe namirnica za pripremu su obezbeđene za narednih nekoliko meseci tako da i tokom zime neće biti problema sa hranom za korisnike kuhinje.
Pretplatnici Gerontološkog centra u Nišu i dalje ne dobijaju obroke iz ove ustanove iako uslugu plaćaju, te je Grad sa njima raskinuo ugovor. Studentski centar će preuzeti od njih pripremanje i dostavu hrane građanima, ali većnica Tijana Đorđević Ilić kaže da to važi samo za 14 korisnika koji su ugroženi i imaju pravo na besplatne obroke. Oni koji sami plaćaju, a kojih ima 62, moraju prvo da raskinu ugovor sa Georontološkim i sklope novi sa Studentskim centrom kako bi dobili hranu.
Zato što se trećina hrane na globalnom nivou baci, a od 10 % do 15 % od toga je zbog naznake o isteku roka trajanja, NALED se zalaže za promenu zakona, kojim bi se uredilo doniranje hrane u humanitarne svrhe, umesto odvoza na otpad. Danas se obeležava Svetski dan bezbednosti hrane, koji je iskorišćen da se ljudima skrene pažnja na razliku između naznačenog roka upotrebe i kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Nakon što je otkriveno da veliki broj korisnika i zaposlenih boluje od korona virusa u niškom Gerontološkom centru dogodio se i zastoj u dovoženju hrane za one koji nisu smešteni, već samo pretplaćeni na ručak u ovoj ustanovi. Posle tri dana pauze, tokom kojih su pretplatnici, kako kažu njihovi srodnici, ostali uskraćeni za bilo kakve informacije, ovu uslugu preuzela je Predškolska ustanova Pčelica.
Da bi imuni sistem adekvatno odgovorio na virus, potrebno je da se ljudi zdravo hrane, unose vitamin D, cink, selen i umereno treniraju, objašnjava niški imunolog prof. dr Borislav Kamenov. Ističe da nema hrane i vitamina koji može da spreči zarazu, već da je prevencija izbegavanje kontakta i pojačana higija. Zato, napominje, nije vreme za junačenje, već disciplinu.
Tako što su spremali zdravu hranu, pešačili, skupljali lekovito bilje i imali dane bez grickalica i gaziranih pića, osnovci i srednjoškolci iz 15 škola Nišavskog okruga učili su prethodna 3 meseca o zdravim stilovima života.
U prethodna 3 dana američki ambasador Entoni Godfri bio je u prvoj zvaničnoj poseti jugu Srbije, a obišao je Vranje, Preševo, Bujanovac i Leskovac. Pored sastanaka i protokolarnih obilazaka obišao je i lokalne kafane, a na jelovniku su bili specijaliteti ovog kraja – ćevapi, gravče na tavče i leskovačka mućkalica. Ambasador i inače svoje kulinarske afinitete deli sa pratiocima na Tviteru, a stručnjaci ovakav pristup vide kao pozitivan.
Stručnjaci iz oblasti nutricionizma govoriće o benefitima i nedostacima biljne ishrane na tribini koja se održava u petak, 15. novembra u niškom „Deli prostoru“, a na događaju će svoja iskustva preneti i vegani i vegetarijanci koji svakodnevno koriste ovakav način ishrane.
Oko 300 najugroženijih Prokupčana, nakon letnje pauze, ponovo će besplatno dobijati po jedan kuvani obrok u Narodnoj kuhinji koja radi pri Crvenom krstu. Namirnica za ovogodišnji rad kuhinje ima dovoljno, pa se očekuje da će korisnici bez prestanka imati siguran obrok narednih 9 meseci, a pripremaće se u kuhinji Turističko-sportske organizacije.
Predavanje o značaju zdrave ishrane u prevenciji raznih bolesti održaće danas u sali Dom zdravlja od 13 sati prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog sa Klinike za dijabetes i bolesti metabolizma.
