Učenici i profesori Ugostiteljsko-turističke škole iz Niša obeležili 16. oktobar i Svetski dan hrane pripremanjem obroka koristeći, kako kažu, isključivo zdrave sastojke. Iz škole su istakli važnost edukacije mladih o pravilnoj ishrani, a niški đaci podelili su svoje recepte sa prisutnima.
Ni u ovonedeljnom jelovniku niškog Gerontološkog centra nema voća, a za užinu će ljudi i dalje jesti salamu i paštetu. Pošto mnogi nemaju džeparac, kažu da moraju da mole zaposlene za toalet papir. Dok poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je kršenje zakona ako hrana nije nabavljena, iz te ustanove ćute. „Južnim vestima“ javila se samo socijalna radnica koja je rekla da nema komentar.
U jelovniku niškog Gerontološkog centra nema voća, a za užinu ljudi jedu salamu, paštetu i narezak. Korisnik kaže da su obroci jedva dovoljni da ljudi prežive, a osim toga što su gladni, mnogi su i bez džeparca, za koji tvrde da je problem skoro cele ove godine. O svemu tome iz Gerontološkig i iz nadležnog Ministarstva ćute.
U najtoplijim danima ovog leta, kada lekari preporučuju da svakodnevno unosimo dosta voća i povrća, mališani u niškim vrtićima su cele nedelje za užinu dobijali đevrek, kukuruzni štapić i kolač, a uz ručak salate nije bilo. Roditelji su se požalili na to što hrana koja se daje najmlađima ni inače nije zdrava, ali da su posebno razočarani što u sezoni voća i povrća toga nije bilo na meniju. Iz Predškolske ustanove „Pčelice“ odgovaraju da su morali da poštuju „imperativne zakonske procedure u postupcima javnih nabavki“, ali da će već sledeće nedelje u jelovniku biti voća i povrća.
“Tu sam jer ako ne budem ovde biću gladna” – priča Nišlijka dok na Bubnju čeka svoj obrok. Prema zvaničnim podacima, 800 gladnih Nišlija svakodnevno dobija obrok od Narodne kuhinje, što je u odnosu na pre osam godina za 200 više. Od hrane, osim hleba, najčešće dobijaju pasulj.
Oko 7,9 miliona dinara vredni su ugovori koje je niški Gerontološki centar potpisao sa mesarom „Dakom“ za nabavku skoro 16 tona mesnih prerađevina i svežeg mesa i za 20.000 komada mesnog nareska i jetrene paštete. Međutim, korisnici se i dalje žale da su obroci “ispod svakog nivoa” i kažu da svinjsku pečenicu dobijaju samo za praznike, dok mnoge druge proizvode od mesa, koji su na spisku realizovane nabavke, uopšte ne viđaju.
Zbog dovoljne količine hrane na zalihama, oko 300 socijalno najugroženijih porodica sa teritorije Prokuplja nastaviće da dobija po jedan topli obrok dnevno i tokom juna, rekli su u Crvenom krstu.
Kante za smeće u školama na jugu svakodnevno su pune flašica od gaziranih sokova, limenki od energetskih pića, omota slatkiša i kesa raznih grickalica. Nastavnici kažu da je sve manje đaka koji donose užinu od kuće i sve više gojazne dece, a stručnjaci da sem gojaznosti nezdrava hrana može dovesti do brojnih drugih poremećaja i oboljenja.
Promo tekstPomfrit je hrana koju Nišlije najviše poručuju preko servisa dostave, a na drugom mestu po popularnosti je pljeskavica ili burger. Krompir je, tako, sačuvao svoju poziciju na vrhu uprkos brojnim delikatesima koje se nude na aplikacijama, što i ne treba da čudi jer se nudi u svakom restoranu kao dodatak glavnom jelu.
Sa željom da podstakne ljude da smanje količinu hrane koju bacaju, kao i da pošalje jasnu poruku nadležnima da je neophodan funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama da na jednostavan način pomažu ugroženim ljudima, Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) je pokrenula kampanju „NE bacanju hrane“. Građani koji žele da daju svoje „ne“, mogu da potpišu peticiju na zvaničnom sajtu organizacije.
Istorija kaže da su Romi narod poreklom iz Indije, a danas najviše naseljavaju Evropu. Iako sada žive na drugim kontinentima sličnost i povezanost sa Indijcima ostala je i danas u jeziku, muzici, emocijama, kao i načinu ophođenja prema drugim ljudima. Međutim, kroz vekove se romska kultura i tradicija udaljavala od indijske, pa su te vrednosti usvajali od većinskog naroda gde žive.
Hrana, sa kojom je iz centralne kuhinje u vrtić „Neven“ stigao i miš odmah je vraćena, a deca su dobila novu i bezbednu za konzumiranje, tvrdi direktorka Predškolske ustanove Pčelica Svetlana Mitić, uz obrazloženje da novinarima na pozive nije odgovorila ranije da bi stigla da prikupi sve relevantne informacije. Smatra da je sporno to što je događaj dospeo u javnost i kritikuje zaposlene koji su o tome obavestili Južne vesti.
Da hrana za decu niškog vrtića “Neven”, iz koje je iskočio miš, nije poslužena mališanima i da roditelji zato mogu biti mirni kaže pomoćnica gradonačelnice Dušica Davidović. Redakcija se obratila njoj jer od direktorke Predškolske ustanove Pčelica Svetlane Mitić u vezi sa ovim slučajem odgovora još nema, i pored brojnih poziva i poruka njenom portparolu.
Jednodnevnom akcijom prikupljanja voća i povrća pirotski gimnazijalci obeležavaju oktobar, mesec pravilne ishrane, a sakupljene namirnice namenjene korisnicima Narodne kuhinje predaće, po tradiciji, Crvenom krstu.
U otežanim uslovima i uz poštovanje svih preventivnih mera, oko 300 najugroženijih Prokupčana svakodnevno u Narodnoj kuhinji dobija po jedan kuvani obrok. Kako ističu u Crvenom krstu koji je zadužen za pripremu i podelu hrane, zalihe namirnica za pripremu su obezbeđene za narednih nekoliko meseci tako da i tokom zime neće biti problema sa hranom za korisnike kuhinje.
Pretplatnici Gerontološkog centra u Nišu i dalje ne dobijaju obroke iz ove ustanove iako uslugu plaćaju, te je Grad sa njima raskinuo ugovor. Studentski centar će preuzeti od njih pripremanje i dostavu hrane građanima, ali većnica Tijana Đorđević Ilić kaže da to važi samo za 14 korisnika koji su ugroženi i imaju pravo na besplatne obroke. Oni koji sami plaćaju, a kojih ima 62, moraju prvo da raskinu ugovor sa Georontološkim i sklope novi sa Studentskim centrom kako bi dobili hranu.
Zato što se trećina hrane na globalnom nivou baci, a od 10 % do 15 % od toga je zbog naznake o isteku roka trajanja, NALED se zalaže za promenu zakona, kojim bi se uredilo doniranje hrane u humanitarne svrhe, umesto odvoza na otpad. Danas se obeležava Svetski dan bezbednosti hrane, koji je iskorišćen da se ljudima skrene pažnja na razliku između naznačenog roka upotrebe i kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Nakon što je otkriveno da veliki broj korisnika i zaposlenih boluje od korona virusa u niškom Gerontološkom centru dogodio se i zastoj u dovoženju hrane za one koji nisu smešteni, već samo pretplaćeni na ručak u ovoj ustanovi. Posle tri dana pauze, tokom kojih su pretplatnici, kako kažu njihovi srodnici, ostali uskraćeni za bilo kakve informacije, ovu uslugu preuzela je Predškolska ustanova Pčelica.
Da bi imuni sistem adekvatno odgovorio na virus, potrebno je da se ljudi zdravo hrane, unose vitamin D, cink, selen i umereno treniraju, objašnjava niški imunolog prof. dr Borislav Kamenov. Ističe da nema hrane i vitamina koji može da spreči zarazu, već da je prevencija izbegavanje kontakta i pojačana higija. Zato, napominje, nije vreme za junačenje, već disciplinu.
Tako što su spremali zdravu hranu, pešačili, skupljali lekovito bilje i imali dane bez grickalica i gaziranih pića, osnovci i srednjoškolci iz 15 škola Nišavskog okruga učili su prethodna 3 meseca o zdravim stilovima života.