Još se u doba starih Slovena verovalo da su vodenice „pod velom nečastivog“ iako su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito. Mnogi su odvajkada izbegavali da tamo zalaze noću, verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći pohodi.
Film o nekadašnoj Hipi dolini, koja se nalazila u današnjoj Ulici generala Tranijea, biće priča o kulturi, muzici, modi jednog vremena, kaže niški glumac Miroljub Riki Nedović, koji će pisati scenario.
Hrast koji je napunio više od 1.000 godina, drugi od njega mlađi pola milenijuma, oaza mira u samom centru grada i bogata istorija – sve to u varošici staroj više od 2.300 godina koja se razvila na nekadašnjem rimskom putu Via Militaris – Beloj Palanci.
Obavljanje poslova u belopalanačkom kraju nije se moglo zamisliti bez banice koja je bila obavezan obrok radnicima u poljima, pogotovo tokom berbe paprike vrtke. Možda baš zato meštani kažu da uz razvlačenu, krpenu ili sukanu banicu najbolje idu specijaliteti od ove paprike.
Na brdo Hisar Prokupčani beže od vrućine, odmaraju, započinju ljubavi i venčavaju se. Mnogi i ne znaju da su se na njemu Rimljani, u doba kada se grad zvao Hameum, pre skoro dva milenijuma klanjali Herkulu i da je mnogo kasnije upravo tu počelo da se razvija današnje Prokuplje.
Dugogodišnji novinar, aforističar i književnik Dušan Đorđević, u Vranju poznat kao Dude, u brojnim reportažama i zavidnom književnom opusu pisao je o svom gradu, Vranjancima, njihovim nedaćama, radostima i specifičnom mentalitetu.
U Prokuplju, koje je i pored bogate istorije, kulture i prelepe prirode za turiste još skriveno, nedavno je boravio jedan neobičan gost i posećivao značajna mesta u gradu. Mnoge će iznenaditi saznanje da je to bio točak, kao i da je baš on glavni lik filma o ovom gradu.
Da relikvije iz prošlosti ponekad o davnim vremenima svedoče sadržajnije nego zapisi i usmena predanja pokazuje Zavičajni muzej koji se duže od jednog veka nalazi u najstarijoj kući u Aleksincu. Čuva nakit i alat iz praistorije, jatagan iz 19. veka, kljovu mamuta…
Nišlija Milan Reljić u svojoj porodičnoj arhivi ima fotografiju sa početka arheoloških iskopavanja na nalazištu “Medijana” uslikanu tridesetih godina prošlog veka. Njegovi preci su dali značajan doprinos razvoju kulturnih i obrazovnih ustanova u gradu.
Godinama pre nego što je Tihomir Đorđević postao čuveni akademik i etnolog, ovaj sveštenički sin iz Knjaževca pohađao je aleksinačku i nišku gimnaziju. Posle studija u Beogradu vratio se u Aleksinac i gradu u amanet ostavio časopis „Karadžić“ koji je nakon 11 decenija obnovljen 2009. godine.
Ekspedicija od desetak članova Društva za negovanje istorije i tradicije srpskog naroda kreće za Solun, odakle idu 120 km pešaka do Kajmakčalana. Povod je 100-godišnjica istorijski značajne bitke kojim je zaustavljena bugarska ofanziva u Prvom svetskom ratu.
„Svastiku“ ili „kukasti krst“ mnogi vezuju za ozloglašenu nacističku ideologiju, dok je ovaj znak milenijumima ranije simbolizovao Sunce ili solarna božanstva i kao takav nalazi se na mozaiku niškog arheološkog nalazišta Medijana.
Kod Deligrada će 4. septembra biti obeležena 210. godišnjica čuvene bitke između srpskih ustanika i turske vojske pod komandom Ibrahim-paše, i to kao državna ceremonija.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i predsednik parlamenta u Bujanovcu Jonuz Musliju predložiće postavljanje spomenika Skenderbegu u Nišu. Istoričari kažu da ovaj albanski vojskovođa nije dovoljno značajan za Niš da bi imao spomenik u ovom gradu.
U Zavičajnom muzeju u Aleksincu počelo je snimanje igrano-dokumentarnog filma „Voda“ o čuvenom ruskom pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je Tolstoju bio inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”.
Do 12. juna će u niškom „Deli centru“ posetioci moći da vide veoma vrednu zbirku eksponata iz nekoliko decenija roka u Nišu. Od originalnih plakata, instrumenata kultnih muzičara, do garderobe koju su nosili na čuvenim koncertima.
Do 12. juna će u niškom „Deli centru“ posetioci moći da vide veoma vrednu zbirku eksponata iz nekoliko decenija roka u Nišu. Od originalnih plakata, instrumenata kultnih muzičara, do garderobe koju su nosili na čuvenim koncertima.
Razglednice, fotografije, slike, kao i privatna dokumentacija pedesetak niških porodica pokazaće istoriju Niša od kraja 19. veka do sredine 20. veka na potpuno originalan način, i to na izložbi “Moj muzej moj grad” koje će biti otvorena u četvrtak 19. maja u 20 sati u Paviljonu u Tvrđavi.
Zajednička knjiga niškog pisca Dejana Stoiljkovića i Sarajlije Vladimira Kecmanovića “Nemanjići – U ime oca“, koja je prva u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji, izašla je iz štampe i od danas je u prodaji.
Skoro 4 godine od kako je zatvorena i već neko vreme propada, iako je zaštićeni spomenik kulture u Nišu iz perioda vladavine Turaka – “Kuća Stambolijskih” u kojoj se nalazila kafana “Sinđelić” ponovo će, čini se, početi novi život.
