Obavljanje poslova u belopalanačkom kraju nije se moglo zamisliti bez banice koja je bila obavezan obrok radnicima u poljima, pogotovo tokom berbe paprike vrtke. Možda baš zato meštani kažu da uz razvlačenu, krpenu ili sukanu banicu najbolje idu specijaliteti od ove paprike.
Na brdo Hisar Prokupčani beže od vrućine, odmaraju, započinju ljubavi i venčavaju se. Mnogi i ne znaju da su se na njemu Rimljani, u doba kada se grad zvao Hameum, pre skoro dva milenijuma klanjali Herkulu i da je mnogo kasnije upravo tu počelo da se razvija današnje Prokuplje.
Dugogodišnji novinar, aforističar i književnik Dušan Đorđević, u Vranju poznat kao Dude, u brojnim reportažama i zavidnom književnom opusu pisao je o svom gradu, Vranjancima, njihovim nedaćama, radostima i specifičnom mentalitetu.
U Prokuplju, koje je i pored bogate istorije, kulture i prelepe prirode za turiste još skriveno, nedavno je boravio jedan neobičan gost i posećivao značajna mesta u gradu. Mnoge će iznenaditi saznanje da je to bio točak, kao i da je baš on glavni lik filma o ovom gradu.
Da relikvije iz prošlosti ponekad o davnim vremenima svedoče sadržajnije nego zapisi i usmena predanja pokazuje Zavičajni muzej koji se duže od jednog veka nalazi u najstarijoj kući u Aleksincu. Čuva nakit i alat iz praistorije, jatagan iz 19. veka, kljovu mamuta…
Nišlija Milan Reljić u svojoj porodičnoj arhivi ima fotografiju sa početka arheoloških iskopavanja na nalazištu “Medijana” uslikanu tridesetih godina prošlog veka. Njegovi preci su dali značajan doprinos razvoju kulturnih i obrazovnih ustanova u gradu.
Godinama pre nego što je Tihomir Đorđević postao čuveni akademik i etnolog, ovaj sveštenički sin iz Knjaževca pohađao je aleksinačku i nišku gimnaziju. Posle studija u Beogradu vratio se u Aleksinac i gradu u amanet ostavio časopis „Karadžić“ koji je nakon 11 decenija obnovljen 2009. godine.
Ekspedicija od desetak članova Društva za negovanje istorije i tradicije srpskog naroda kreće za Solun, odakle idu 120 km pešaka do Kajmakčalana. Povod je 100-godišnjica istorijski značajne bitke kojim je zaustavljena bugarska ofanziva u Prvom svetskom ratu.
„Svastiku“ ili „kukasti krst“ mnogi vezuju za ozloglašenu nacističku ideologiju, dok je ovaj znak milenijumima ranije simbolizovao Sunce ili solarna božanstva i kao takav nalazi se na mozaiku niškog arheološkog nalazišta Medijana.
Kod Deligrada će 4. septembra biti obeležena 210. godišnjica čuvene bitke između srpskih ustanika i turske vojske pod komandom Ibrahim-paše, i to kao državna ceremonija.
Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i predsednik parlamenta u Bujanovcu Jonuz Musliju predložiće postavljanje spomenika Skenderbegu u Nišu. Istoričari kažu da ovaj albanski vojskovođa nije dovoljno značajan za Niš da bi imao spomenik u ovom gradu.
U Zavičajnom muzeju u Aleksincu počelo je snimanje igrano-dokumentarnog filma „Voda“ o čuvenom ruskom pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je Tolstoju bio inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina”.
Do 12. juna će u niškom „Deli centru“ posetioci moći da vide veoma vrednu zbirku eksponata iz nekoliko decenija roka u Nišu. Od originalnih plakata, instrumenata kultnih muzičara, do garderobe koju su nosili na čuvenim koncertima.
Do 12. juna će u niškom „Deli centru“ posetioci moći da vide veoma vrednu zbirku eksponata iz nekoliko decenija roka u Nišu. Od originalnih plakata, instrumenata kultnih muzičara, do garderobe koju su nosili na čuvenim koncertima.
Razglednice, fotografije, slike, kao i privatna dokumentacija pedesetak niških porodica pokazaće istoriju Niša od kraja 19. veka do sredine 20. veka na potpuno originalan način, i to na izložbi “Moj muzej moj grad” koje će biti otvorena u četvrtak 19. maja u 20 sati u Paviljonu u Tvrđavi.
Zajednička knjiga niškog pisca Dejana Stoiljkovića i Sarajlije Vladimira Kecmanovića “Nemanjići – U ime oca“, koja je prva u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji, izašla je iz štampe i od danas je u prodaji.
Skoro 4 godine od kako je zatvorena i već neko vreme propada, iako je zaštićeni spomenik kulture u Nišu iz perioda vladavine Turaka – “Kuća Stambolijskih” u kojoj se nalazila kafana “Sinđelić” ponovo će, čini se, početi novi život.
„U Pionirskom domu u Nišu počelo je sa radom pozorište lutaka“ vest je objavljena u „Narodnim novinama“ 8. decembra 1951. godine. Na to prvo niško marionetsko pozorište u današnjoj zgradi Pašinog konaka u Tvrđavi podsećaju članovi kreativne grupe „Muzej sentimentalnosti“.
O pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, Vojnom puču i izlasku stanovništva na ulice svih većih jugoslovenskih gradova, govori izložba koja će biti otvorena 25. marta u 18 sati u niškoj galeriji Sinagoga.
Po oceni srpskog izdanja časopisa “Nacionalna geografija”, od oko 200 starih tvrđava i utvrđenih gradova u Srbiji u sedam najlepših spadaju Niška tvrđava, kao i Momčilov grad u Pirotu.