Zavod za zaštitu spomenika Niš dobio je novu upravu i nadzorni odbor, ali se zasada ne zna da li je prethodno rukovodstvo smenjeno ili im je istekao mandat. Za predsednika Upravnog odbora Vlada Srbije je postavila Franca Curka, profesora Fakulteta umetnosti.
Priča o kraljevskoj kruni Petra I Karađorđevića, koja je izlivena od Voždovog topa iz Prvog srpskog ustanka, pretočena je u dokumentarac koji je radio tim Nišlija, na čelu sa rediteljem Velimirom Stojanovićem. Film će premijerno biti prikazan u „Noći muzeja“, 20. maja od 20 sati, u maloj sali Niškog kulturnog centra.
O tome koliko se istorija zlostavlja, ali i koliko u istoriji ima mita, kao i u mitu istorije, govoriće na Filozofskom fakultetu u Nišu jedan od najpoznatijih srpskih vizantologa Radivoje Radić. Tribina, ali i promocija Radićeve knjige “Klio se stidi”, biće održani 10. maja u 12 sati.
Film „Kraljevski top – istorija srpske krune“, autora Velimira Stojanovića, na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani je dobio, prvu nagradu u oblasti istorije „Zlatnu bukliju“.
Turistička info-tabla na niškom Starom groblju, koja je zbog štamparske greške zbunjivala posetioce, jer su čitajući podatke na engleskom jeziku mogli da pomisle da je tu sahranjen poznati srpski državnik Nikola Pašić, a zapravo je sahranjen ratnik i nekadašnji gradonačelnik Nikola Kole Rašić, zamenjena je novom.
Građani koji su ovih dana šetali Starim grobljem u Nišu su, čitajući turističke info-table, mogli da pomisle da je tu sahranjen poznati srpski državnik Nikola Pašić. Zapravo je reč o štamparskoj grešci, odnosno grobu niškog ustanika i nekadašnjeg gradonačelnika Nikole Koleta Rašića. U Turističkoj organizaciji kažu da će tabla hitno biti promenjena.
Kako o Prvom svetskom ratu uče deca u Srbiji i šta se našlo u njihovim udžbenicima, prikazali su đaci niške gimnazije „Stevan Sremac“ kao predstavnici Srbije, u okviru međunarodnog projekta „Istorija drugih“ koji je održan u Italiji. Nišlije su zajedno sa svojim vršnjacima pokazale da postoje različiti uglovi gledanja na iste istorijske događaje.
O sudbini lične, porodične i službene prepiske kneza Miloša Obrenovića, u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu, govoriće autorka knjige “Porodična prepiska kneza Miloša Obrenovića” Tatjana Brzulović Stanisavljević, 6. aprila od 18 sati.
Dan Republike Srbije, koji se obeležavao od nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 15. februara na verski praznik Sretenje, obnovljen je 2001, a već 16. godinu je neradni dan za sve državne institucije i ustanove, i većinu privatnih firmi u zemlji.
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
Pored brojnih pisanja i sećanja preživelih logoraša o samom činu proboja, i danas se ne može sa sigurnošću rekonstruisati ceo događaj. Ipak, u narednim danima Južne vesti će objavljivati delove istraživanja niškog istoričara Aleksandra Dinčića, koji u mnogome pojašnjavaju kako je došlo do prvog organizovanog bekstva iz nacističkog logora u Evropi.
Iako je ratna zima 1942. godine bila izuzetno hladna, a Niš, kao i ove godine, pod snegom i ledom, prema pisanju novinara tada najtiražnijeg okupatorskog lista Novo vreme, na stadionu Železničara održan je “Zimski kup niških klubova”. Pored toga, otvoren je narodni restoran sa jeftinom hranom, dogodilo se jedno “ubistvo iz strasti”, a ženama je zabranjeno šminkanje.
Batine, glad, neizdrživa hladnoća, ujedi pasa, valcer po njihovim isprebijanim telima i sveštenici sa zadatkom da razotkriju da li su komunisti ili ravnogorci, samo su neke od muka kroz koje su prošli zatočenici logora na Crvenom krstu u Nišu tokom praznika 1942. godine.
Program obeležavanja stogodišnjice značajne bitke za Srbe, u istoriji zapamćene po velikom broju žrtava i nadmorskoj visini na kojoj je vođena, biće priređen u Nišu 29. novembra od 18 i 30 sati, u maloj sali Doma vojske.
Vranje je grad sevdaha, bogate istorije, specifične kuhinje i jedinstvenih specijaliteta čiji se recepti prenose s kolena na koleno. Brojni spomenici još iz doba Turaka svojevrsni su svedoci istorije i razvoja grada. Ipak, Zbog mnoštva simbola od kojih svaki nosi svoju priču, Vranje nema svoj tačno definisan jedinstven simbol.
Priče o značajnim spomenicima, ali i ljudima koji su u Sokobanji živeli u prethodnim vekovima, ostaće ovekovečene za buduće generacije jer ih u knjigu “Spomeni i uspomene“ smešta čovek koji važi za najboljeg poznavaoca običaja i tradicije sokobanjskog kraja – etnolog, kulturni radnik i vodeničar Golub Radovanović.
Ko su bili srpski vojnici koji su doživeli golgotu, povlačeći se pred Centralnim silama do Krfa preko Albanije u zimu 1915. godine, zbog čega su bili odlikovani Albanskom spomenicom, svedoče njihovi podaci koji se od danas nalaze u „Albumu sećanja“, sajtu koji čuva uspomenu na Veliki rat.
Još se u doba starih Slovena verovalo da su vodenice „pod velom nečastivog“ iako su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito. Mnogi su odvajkada izbegavali da tamo zalaze noću, verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći pohodi.
Film o nekadašnoj Hipi dolini, koja se nalazila u današnjoj Ulici generala Tranijea, biće priča o kulturi, muzici, modi jednog vremena, kaže niški glumac Miroljub Riki Nedović, koji će pisati scenario.
Hrast koji je napunio više od 1.000 godina, drugi od njega mlađi pola milenijuma, oaza mira u samom centru grada i bogata istorija – sve to u varošici staroj više od 2.300 godina koja se razvila na nekadašnjem rimskom putu Via Militaris – Beloj Palanci.