Ulice Sokolska i Generala Tranijea zvanično su obeležene kao mesta koja su pisala nišku istoriju. Postavljene su memorijane table sa podsećanjem da su „Daltoni“ ’70. godine oborili rekord u neprekidnom muziciranju i da je Hipi dolina bila stecište mladih.
Dokumentarno-igrani film o čuvenom ruskom pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji je bio inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu “Ana Karenjina” i poginuo u blizini Aleksinca, biće snimljen ove godine, a uloge će tumačiti i poznati srpski glumci.
Spomen-obeležje posvećeno poginulima u Prvom svetskom ratu i Topličkom ustanku, koje je godinama bilo ruinirano i zaboravljeno u rovovima Tvrđave u Nišu, biće rekonstruisano ovog proleća.
U niškoj galeriji Paviljon u Tvrđavi u utorak 23. februara u 19 sati biće otvorena izložba koju čine fotografije i memorabilije iz fundusa porodica studenata, kao i dizajnerski radovi studenata Univerziteta Metropolitan.
Da je više od 200 vojnika „Gvozdenog puka“ u Prvom svetskom ratu zaslužilo visoko odličje – „Karađorđevu zvezdu sa mačevima“ jedna je od zanimljivosti koju će na javnom času 19. februara u 12:30 u galeriji Sinagoga čuti đaci starijih razreda niških osnovnih škola.
74. godišnjicu proboja nacističkog Logora na Crvenom Krstu, kada je stotinak zatvorenika po prvi put u Evropi organizovalo ovakvo bekstvo, niški tim istoričara dočekuje sa nekoliko novootkrivenih pisama zahvalnosti i fotografija koje su logoraši slali svojim prijateljima.
Drugi pešadijski puk “Knjaz Mihailo“, poznatiji kao Gvozdeni, koji je proslavio Topličane u Prvom svetskom ratu, dobiće svoje obeležje u Prokuplju. Prema najavama lokalne vlasti spomenik će biti postavljen do oktobra 2018. godine.
U niškoj galeriji Sinagoga u četvrtak 28. januara u 12 sati biće otvorena izložba posvećena najodlikovanijoj jedinici u srpskoj vojsci – Drugom pešadijskom puku ,Knjaz Mihailo’’ prvog poziva, odnosno “Gvozdenom puku”.
Početkom tridesetih godina prošlog veka Svrljig je imao Aero-klub „Naša krila“ koji je, uz niz drugih aktivnosti, organizovao i prvi aero-miting u ovom kraju na aerodromu Grudobran kod sela Merdželata 1936. godine.
Kao mesto boema i Vinskog bala, u kome skoro svaka kuća ima vinograd, sa klimom pogodnom za uzgajanje vinove loze i nekada najuspešnijom Vinarskom zadrugom u Jugoslaviji, Vlasotince se može smatrati varošicom u kojoj postoji “kult vina“.
Iznad antičke banje, nad klisurom Timoka, vekovima su na liticama odolevale zidine Svrljig-grada koga su Rimljani izgradili najverovatnije na ostacima tračkog naselja. Jedan od najznačajnijih srednjovekovnih gradova svoju poslednju, od 4 kule, izgubio je 1999. godine.
Hvaljen, ali i osporavan, Stojan Živadinović bio je veoma čitan i jedan od najplodnijih pisaca između dva rata, čija su dela objavljivali mnogi. Međutim, nakon Drugog svetskog rata on potpuno biva zaboravljen, te se danas o njegovom liku i delu među meštanima Sokobanje jako malo zna.
U selu Surčevo, nadomak Babušnice, nalazi se poslednja i najstarija mašina za izradu voska na ovim prostorima koju nazivaju tesak. Ova sprava, napravljena pre više od 140 godina, proglašena je za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom države Srbije.
Pacijentu kome je, prema prognozi lekara, ostalo još nekoliko dana života, u Kliničkom centru Niš je urađena operacija LVAD – mehanička potpora radu leve komore srca, što je bio prvi put da se ovaj komplikovan zahvat obavi van Beograda.
Nekada “Učiteljska akademija“, a danas škola za vaspitače, kamen je temeljac opismenjavanja u Srbiji. Škola koja je iznedrila generacije učitelja već decenijama ima misiju da osposobi sve one koji žele da život provedu prenoseći znanje.
Nema među aleksinačkim življem onih koji pamte prvu poštu u gradu, ali to ih ne sprečava da s ponosom govore o tome da je prvi srpski telegram poslat za Beograd pre 160 godina upravo iz njihovog grada.
Donator i zadužbinar Janča Jovanović B’ldžija ili Baldžija bogatstvo stečeno, po priči starih Vranjanaca, na kontroverzan način, nesebično je podelio sa žiteljima tadašnje varoši i ostavio kuće i zdanja koja su i dan-danas ukras vranjske arhitekture.
Čuveni Vranjanac Mihajlo Stevanović – Cupara, odigrao je veliku, ako ne i ključnu ulogu za konačno oslobođenje hrišćana južnih krajeva od Turaka. Bio je prvi srpski instruktor specijalnih snaga, kao i obaveštajac.
U potrazi za lekom, ratnim skloništem ili predahom od gradske vreve u prošlom veku u Sokobanji su boravili brojni velikani srpske umetnosti među kojima su značajno mesto zauzeli Stevan Sremac, Isidora Sekulić i Branislav Nušić.
O životima dvojice poznatih Vranjanaca, književnika Borisava Stankovića i oca Justina Popovića, zna se puno iz njihovih zvaničnih biografija, ali retko gde se pominju njihove nesrećne ljubavi.