Izložba “Meksiko u istorijskoj štampi Srbije” biće otvorena u utorak, 12. jula, u 14 sati, u holu Istorijskog arhiva u Nišu. Posetioci će imati priliku da pogledaju nekoliko stotina članaka o Meksiku objavljenih u srpskoj štampi.
“Stazom 41. pešadijskog puka – mart 1917. godine – čišćenje Jastrepca od razbojnika” naziv je ekspedicije koju bugarska nevladina organizacija “Vojno-istorijski komitet” organizuje 29. i 30. juna na jugu Srbije. Niški istoričari to vide kao provokaciju, ekstremistički ispad i promovisanje masovnih zločina nad srpskim stanovništvom tokom bugarske okupacije i Topličkog ustanka 1917. Smatraju da bi država Srbija to morala da sankcioniše.
Promocija monografije “Osmanski upravnici Niša u XIX veku” niškog istoričara Milana Ranđelovića biće održana u četvrtak, 30. juna, od 18 sati, u Velikoj sali Univerziteta u Nišu. Knjiga se bavi značajnim događajima u Nišu iz tog perioda, a osim domaćih izvora, autor je koristio građu turskih arhiva, za koju kaže da otkriva neke potpuno nove detalje o Čegarskoj bici.
Cenio je porodicu i Srbiju, ali je bio strog, prvo prema sebi, pa i prema drugima, disciplinovan i uvek brinuo o njivama i selu, tako potomci opisuju Dragutina Matića, najpoznatijeg srpskog vojnog izviđača koji je prozvan „Oko sokolovo“. Kuća u Kaletincu kod Gadžinog Hana, odakle je 1910. godine otišao u vojsku Kraljevine Srbije i vratio se 1919. godine, rekonstruisana je i vraćen je izgled kao da je Matić i dalje tu. Brojni stariji meštani koji su se okupili na otvaranju spomen-kuće sećaju ga se i kažu da je bio veoma cenjen i voljen.
Radeći na knjizi o osmanskim upravnicima Niša, istoričar Milan Ranđelović došao je do turskih dokumenata za koje kaže da otkrivaju potpuno nove detalje o Čegarskoj bici. Reč je o vojnim izveštajima koji pokazuju kako su Osmanlije doživele pobedu, koliki je odjek ona imala i kako su srpskim vojnicima sečeni jezici i uši, a ne samo glave.
Brojne izmene poslednjih nedelja doživela je stranica „Istorija Niša“ na Vikipediji na engleskom jeziku, pa se sada navodi da poreklo naziva tog grada potiče iz albanskog jezika. Profesorka Irena Ljubomirović objašnjava da je Niš poslovenjeni oblik antičkog imena Naissus, pa da se ne mogu izvoditi zaključci da je naziv grada albanskog porekla.
Antički Niš i oružje srednjovekovnih ratnika neke su od tema izložbi koje će biti održane tokom Nacionalne nedelje muzeja od 14. do 20. maja. Aktivnosti će biti na nekoliko lokacija u gradu, a iz niškog Narodnog muzeja najavljuju i kvizove i radionice za decu. Ulaz za sve pojedinačne posete biće besplatan.
Pirotski istorijski arhiv nastavlja u ovoj godini projekat izdavanja zbornika dokumenata Zapisnici sa sednica suda pirotske opštine između dva svetska rata, a štampanje drugog toma knjige u kojoj će se naći dokumenti iz tridesetih godina 20. veka, finansiraće Ministarstva kulture i informisanja.
Na današnji dan, 8. maja 1833. godine svrljiška nahija priključila se Kneževini Srbiji. Iako se Turska obavezala hatišerifom iz 1830. godine da se Kneževini Srbiji priključi 6 nahija, među kojom je i svrljiška, Svrljižani su tek tri godine kasnije to izborili ustankom.
Nišlije će od 20. aprila do 16. maja moći da pogledaju izložbe “Dobar dan, mi smo Arhiv” i “Od telegrama do SMS-a 1872 – 1887” koje Istorijski arhiv organizuje povodom obeležavanja 74 godine rada i postojanja.
Autorsko predavanje istoričara Vladimira Jovanovića “Koliko (ne) poznajemo nišku Tvrđavu” biće održano večeras od 18 sati u maloj sali Niškog kulturnog centra.
Premijera filma ”Bilo jednom u Srbiji”, u kome je prikazan razvoj Leskovca između dva svetska rata i kako je on dobio nadimak ”Srpski Mančester”, biće 6. marta od 20 sati u hali ”Partizan”. Za celokupnu organizaciju premijere filma iz gradskog budžeta biće izdvojeno 750.000 dinara dinara, odlučeno je na Gradskom veću, pa će Leskovlani film moći da pogledaju besplatno.
Film u kome je prikazan razvoj Leskovca početkom 20. veka i kako je taj grad dobio nadimak ”Mali Mančester” premijerno će biti prikazan 6. marta u Leskovcu, dok će se u bisokopskim salama širom Srbije film naći od 10. marta.
I pored brojnih dokumenata i bogate arhivske građe koja broji preko 900 fondova, o istoriji niške Tvrđave koja je simbol grada, ipak se mnogo toga ne zna. Zbog toga će Istorijski arhiv Niš u narednom periodu početi sa prikupljanjem podataka iz Beča i Istanbula.
Čalije, Čair, Durlan, Kovanluk, Delijski vis, Kalač brdo, neka su od niških naselja koja su dobila imena po turskim rečima i koja su se zadržala i u novoj istoriji uz naselje modernog naziva Beverli Hils. Nova naselja i danas niču u Nišu, a građani se sećaju da je nekada izgledao mnogo manji i da nisu mogli da veruju da će, na primer, Duvanište postati deo grada, jer je delovalo daleko.
Najviši organ vlasti u Nišu je od Drugog svetskog rata nekoliko puta je menjao svoje ime. Od nekadašnjeg Gradskog narodnooslobodilačkog odbora 1944. godine pa do današnjeg naziva Grad Niš, svaku promenu uslovio je razvoj i organizacija same države, a svaki period za Nišlije predstavljao je novi i drugačiji način funkcionisanja.
Stare fotografije, diplome, svedočanstva, plakate i druga dokumenta koja žele da sačuvaju od zaborava i ustupe istraživačima građani mogu odneti u Istorijski arhiv u niškoj Tvrđavi na besplatnu digitalizaciju.
Istorija Pirota dvadesetih godina prošlog veka iz perspektive odluka tadašnje lokalne samouprave, nalazi se u sveže objavljenoj knjizi „Zapisnici sa sednica suda opštine pirotske 1922 – 1929.“, a njena promocija će održati 8. decembra od 18 sati u čitaonici Narodne biblioteke Pirot.
Masovni protesti protiv režima Slobodana Miloševića povodom krađe glasova na lokalnim izborima počeli su 18. novembra pre 25 godina u Nišu, odakle su se kasnije proširili i na ostatak Srbije. Urednica City radija Ivana Petrović i ondašnji urednik radija Belle Amie Zoran Marjanović kažu da su šanse propuštene i da su četvrt veka nakon velike pobede građana na vlasti opet oni protiv kojih se tada protestovalo.
Klupice u parku “Čair” dobile su nove boje i izgled, a za to su zaslužni članovi neformalne grupe “Niške haubice” kao i brojni učenici iz 5 niških srednjih škola. Osim što su ofarbali drvene klupe, a njih su postavili QR kod koji „vodi“ do sajtovana kojima se može pročitati nešto više o istoriji Niša.
