Vranjski odbornici usvojili su odluku o zaduživanju Grada zbog realizacije kapitalnih investicija u 2020. godini, kao što su izgradnja vrtića i izgradnja ulica. Prema rečima gradskog većnika za finansije Bojana Kostića, kreditno zaduženje biće 120 miliona dinara, a taj novac će se iz gradskog budžeta vraćati do 2025 godine.
Niški rukometni klub “Železničar” koji je u novu sezonu ušao sa finansijskim problemima, pokušaće da ih reši pozajmicom od 2,5 miliona dinara koju su tražili od JKP “Naissus” – preduzeća koje je “pod kreditima” i na čijem je čelu bivši predsednik kluba Igor Vučić. Novac im je neophodan za svakodnevni rad, kaže prvi čovek kluba Ljubomir Pavlović, a tražili su ga i od drugih preduzeća, ali je samo Vodovod na to pristao.
Javno komunalno preduzeće „Gorica“ je tradicionalni gubitaš među niškim javnim preduzećima, a na kraju 2018. godine pridružili su mu se i Gradska toplana i Direkcija za javni prevoz. Dok je Toplana dospela u ovu poziciju, kako kažu u Sekretarijatu za komunalne delatnosti, zbog procene imovine, Direkcija za javni prevoz je u minus ušla nakon poklanjanja autobusa „Pčelici“.
Od 12 niških javnih preduzeća u prvih 6 meseci ove godine njih 4 poslovalo je sa gubitkom. Tradicionalni gubitaš JKP „Gorica“ ponovo je u minusu i to oko 17 miliona dinara, najviše zbog sudskih sporova, a sa gubitkom od oko 46 miliona je u ovom periodu poslovala i Gradska toplana. Negativni su i izveštaji Zavoda za urbanizam i preduzeća „Nišstan“, a kao razlog se navode manji prihodi od planiranih.
Realizacija niškog budžeta za 2018. godinu veća od 80% i suficit od 180 miliona dinara za vlast znače da je prošlogodišnji budžet najbolji u poslednjih nekoliko godina. Ipak, iz opozicije kažu da nije ni na nivou onog iz 2012. koji su oni projektovali dok su bili na vlasti, a ističu javna preduzeća koja su “u rasulu”, kao i velika davanja za sport nauštrb drugih potreba.
Kako bi unapredili rad lokalne samouprave u korist svih građana, Grad Pirot i opštine Dimitrovgrad i Babušnica obavezale su se da uvedu niz procedura i novu organizaciju posla u vezi sa trošenjem para svih građana, a u tome će im pomoći projekat Švajcarske kancelarije za saradnju.
Veća finansijska pismenost građana tema je radionice u kojoj će moći da učestvuju i najmlađi, a koja će u Deli prostoru biti održana u nedelju, 31. marta. Neke od tema su kako stvoriti ušteđevinu, očuvati vrednost ušteđenog novca ili ga uvećavati.
Kako je u velikim gradovima i najveći priliv novca, od 2019. godine će Državna revizorska institucija svake godine kontrolisati finansije Niša, kao i Beograda, Kragujevca, Novog Sada i drugih većih gradova, kaže predsednik DRI i generalni državni revizor Duško Pejović.
Na šta su milioni iz budžetske rezerve potrošeni u Nišu je tajna. Ove informacije skriva Gradska uprava, uz obrazloženje da to nije informacija od javnog značaja i da građani nemaju opravdan interes da to znaju. To su naveli i u odgovoru na zvaničan zahtev „Transparentnosti Srbija“, a Zlatko Minić iz ove organizacije kaže da ovim potezom ili pokušavaju nešto da sakriju ili su lenji da dostave podatke, što pokazuje njihov odnos prema građanima.
Samostalni stručni saradnik za finansijsko upravljanje i kontrolu, radno mesto koje je dosad podrazumevalo unutrašnju finansijsku kontrolu u “Gorici”, što bi po Zakonu o budžetskom sistemu svako javno preduzeće trebalo da ima, novom sistematizacijom ukinuo je v. d. direktor Igor Novaković, a tvrdi da to više nije potrebno, te da će ovaj posao da radi računovodstvo.
Kako funkcionišu finansije, odnosno budžeti, krediti, hipoteke i šta su planovi prodaje i valute, zainteresovani srednjoškolci moći će da saznaju na besplatnim radionicama koje od 24. jula organizuje Američki kutak u Nišu.
Posle samo jednog rebalansa gradskog budžeta tokom 2017, i to kada su se “slile” pare iz republičke kase, skoro 80 % onoga što je planirano od prihoda i rashoda u Nišu je i ostvareno. U poslednjih nekoliko godina, ovo je, sudeći po realizaciji, bilo najrealnije planiranje gradskih finansija.
Kao svoj najznačiji uspeh u 2017. godini gradonačelnik Darka Bulatović ističe da su javne finansije Niša stabilne, a prognozirajući svoju dalju političku sudbinu podseća da je izabran na 4 godine i “da se i u tom smislu ponaša i radi”.
Iako je izvršenje bužeta od 1,2 milijarde dinara u ovoj godini oko 75 %, lokalna vlast u Prokuplju je usvojila, po mnogima, nerealan budžet za 2018. godinu, a koji je za polovinu veći od prethodnog i iznosi 1,8 milijardi dinara. Čak 411 miliona dinara novca građana će iz planiranog budžeta biti utrošen za plate zaposlenih u sistemu lokalne samouprave.
Planirani budžet Niša za 2018. je realan i racionalan, kaže Danijela Spasović iz Sekretarijata za finansije, a u odnosu na ovu godinu predloženo je da on bude za 6 % manji. Prema Nacrtu budžeta iznosiće oko 9,4 milijarde dinara, a nisu planirani novi krediti, već samo vraćanje starih dugova. Građani i opozicija kritikovali što je javna rasprava najavljena u poslednji čas.
Nakon što je Vlada Srbije davala novac gradovima iz budžetske rezerve , od čega Beogradu 100 miliona dinara za pomoć gradskom budžetu, niška Nacionalna koalicija za decentralizaciju traži od vlasti da prizna da je pogrešila kada je 2016. donela zakon kojim je smanjila prihode lokalnim samoupravama.
Najviše para za prvih 6 meseci 2017. godine slilo se u budžet Niša od prodaje zemljišta, dobara i usluga, ali i poreza, pa su prihodi, u odnosu na isti period prošle godine, veći za 15 %, kažu u gradskom Sekretarijatu za finansije. Za 25 % manje se trošilo od januara do juna ove godine, u odnosu na taj period prošle godine.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je kazao da je Niš počeo da sprovodi “dobro usmerene mere za izlazak iz krize”, što je zaključeno i u skorašnjem izveštaju Fiskalnog saveta. Iako su analiize ovog tela pokazale da je Niš u velikim finansijskim problemima, da nema ulaganja ni u infrastrukturu, Bulatović ističe da je oporavak gradskog budžeta već počeo.
Iako je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović prošle nedelje pohvalila Niš kao primer stabilnih finansija, Fiskalni savet u svom izveštaju navodi da Niš ima veoma ozbiljne finansijske probleme, manjak investicija i lošu infrastrukturu.
Novim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava brojne opštine i gradovi ostaće bez značajnog novca iz republičke kase, a samo Niš će izgubiti oko 200 miliona godišnje. Pokret “Dosta je bilo” je protiv izmena, jer vode centralizaciji i rasipanju novca.