Pomoć vrednu 500.000 evra za borbu protiv virusa korona, Preševu, Bujanovcu i Medveđi odobrila je Kosovska vlada, ali nejasno je kako će ova donacija biti ostvarena. Ne zna se ni koja opština će koliko dobiti, ali će deo novca koji je namenjen Bujanovcu biti iskorišćen za kupovinu sanitetskog vozila za Dom zdravlja i pakete za najugroženije porodice.
Pacijent koji je u nedelju prebačen sa KBC Kosovska Mitrovica sa potvrđenim koronavirusom u Klinički centar Niš preminuo je, a vest o smrti 47-godišnjaka iz Leposavića potvrdio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, prenosi portal KoSSev.
Narodni poslanici Žarko Korać i Dragan Šormaz govorili su u novom izdanju serijala „Kosinus“ koji se bavi kosovskim problemom. Korać smatra da je Kosovo teritorija koju je Srbija istorijski izgubila, ali koja u suštini nije ni bila njen stvarni deo, dok Šormaz kaže da je njemu bitan narod i da mu je želja da nijedan Srbin više ne napusti Kosovo.
Potpuno suprotne stavove o nekoliko ključnih pitanja o kosovskom problemu imali su novinari u emisiji „Kosinus“ – dok novinarka lista Danas Snežana Čongradin smatra da je jedini prihvatljiv kompromis ove vlasti u Srbiji priznanje kosovske nezavisnosti, urednik u listu Politika Bojan Bilbija ističe da je sporazum najbolje rešenje, ali da za to u Prištini nema dobre volje.
Kako bi se prikupio novac i kupili novogodišnji paketići za decu iz enklava na Kosovu i Metohiji, Savez studenata Pravnog fakulteta i Rotarakt organizuju u niškom Domu Vojske aukciju dresova proslavljenih sportista poput Nikole Pekovića, Luke Milivojevića, Tijane Bošković, Ane i Milice Dabović. Aukciji, zakazanoj za ponedeljak, 23. decembar, prethodiće predstava „Zana Zamfirović“.
Aktivista Predrag Azdejković navodi da je zamrzavanje kosovskog konflikta kukavičko ostavljanje problema budućim generacijama, a da eventualnim referendumom treba osmisliti pretvaranje poraza u pobedu. Glumac Radoš Bajić referendum vidi kao neophodan, a dodaje i da je Srbija u 20. veku ispunila sve bonuse za ratovanje.
O trajnom rešenju kosovskog problema u emisiji „Kosinus“ govorili su glumac Branislav Lečić i reditelj Gorčin Stojanović. I dok glumac smatra da je preuranjeno govoriti o mestu Kosova u Ujedinjenim nacijama, jer bi stvorilo veće neprijateljstvo, reditelj podvlači paralelu sa fudbalom i kaže da je FIFA veća, važnija i starija od UN, te da ako Kosovo igra fudbal, ono i postoji.
Nakon što je kosovska policija objavila fotografiju sa dvojicom studenata iz Kuršumlije koje dovode u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića, i dalje se ne znaju detalji istrage, a iz kosovskog Tužilaštva ne odgovaraju na novinarska pitanja. Otac jednog od mladića kaže da su oni u petak dali izjave u niškoj policiji, da su se vratili kući, ali im telefoni još nisu vraćeni.
Prema tvrdnji oca Ivana Dimitrijevića, jednog od, prema navodima kosovske policije, osumnjičenih za povezanost sa ubistvom Olivera Ivanovića, on i njegov drug Miloš Radosavljević trenutno su u niškoj policiji gde daju izjave. Otac Mirko kaže da mladići, rođeni Kuršumličani, nemaju nikakve veze sa ubistvom i da su studenti u Kosovskoj Mitrovici.
Novinar i publicista Idro Seferi naveo je u serijalu „Kvaka 23“ da dolaskom Aljbina Kurtija na vlast na Kosovu, pregovori Beograda i Prištine više neće biti isti. Dodao je i da je u prošlosti najveći gubitnik ispadao onaj ko bi napuštao pregovore, a da je to uvek bila Srbija.
Potpredsednica SPS Slavica Đukić Dejanović kaže da je kompromis cilj kome se teži u pregovorima oko statusa Kosova, a generalna sekretarka DS Gordana Ćomić pojašnjava da uspešna društva imaju samo kompromisna rešenja.
Na pitanje da li bi zamrznuti konflikt bilo rešenje pitanja Kosova, urednik „Danasa“ Dragoljub Petrović u emisiji FoNeta „Kosinus“, odgovara da bi Kosovo bilo u ovom slučaju kao Dizni, koga bi trebalo zalediti dok se ne pronađe lek. Marketinški stručnjak Voja Žanetić, sa druge strane, smatra da smo na početku ušli u pogrešan voz i da je pronalazak rešenja pokušaj legalizacije poslednje pogrešne stanice.
Nikako i ni po koju cenu ne treba dozvoliti da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama – ističe profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Antonić. Da bi to značilo kraj naših prava i svih interesa u pokrajini smatra bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić.
Dok glumac Tihomir Stanić smatra da je razgraničenje, koje se sve češće pominje kada se govori o Kosovu, ali nije jasno šta tačno podrazumeva – ružna reč, glumac, reditelj, scenarista i muzičar Nikola Pejaković smatra da bi to bilo najpametnije, ali ne zna je li moguće.
Za pregovore o Kosovu trebalo bi sačekati neke mudrije ljude, navodi pisac Siniša Kovačević u emisiji „Kosinus“, dok muzičar Marko Šelić Marčelo kaže da je njegov odnos prema Kosovu dvostruk – romantičarski i realistički, a da istorija pokazuje da na kraju ostane realizam.
Predsednica Upravnog odbora Centra za primenjene evropske studije (CEPS) Jadranka Jelinčić i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov u novoj emisiji „FoNet“-a “Kosinus” složili su se da je za rešenje kosovskog problema moguć i nužan kompromis. Jelinčićeva dodaje i da je razgraničenje postala reč mode o kojoj malo ko zna šta ona zapravo znači.
Kako odblokirati dijalog između Beograda i Prištine i koja su moguća rešenja za prevazilaženje izazova neka su od pitanja na koja su pokušali da odgovore učesnici diskusije “Poglavlje 35” održane u Nišu. Urednik portala Bujanovačke Nikola Lazić istakao je da građane brinu osnovne stvari – gde će primati penziju ili se lečiti.
Akademik Dušan Teodorović kaže da rešenje za srpsko-albanski kosovski problem ne mogu naći ratni zločinci i ratni huškači, a njegov kolega iz Srpske akademije nauka i umetnosti Matija Bećković o ideji razgraničenja kaže “da se ne može razgraničiti sa samima sobom”.
Advokat Vladimir Gajić smatra da bi razgraničenje na Kosovu, koje se pominje kao jedno od rešenja, podstaklo i države bivše Jugoslavije da razmišljaju o tome, dok advokat Miljkan Karličić kaže da je ta ideja u praksi završena još pre 117 godina između Kraljevine Srbije i Albanije.
Za Srbiju ne bi bio problem da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija ukoliko bi bila obezbeđena sva prava i slobode njenim građanima na Kosovu, stava je novinar Mijat Lakićević, koji u emisiji „Kosinus“ dodaje i da bi u slučaju razgraničenja trebalo da se zna položaj Srba. I dok on smatra da bi rešenje problema trebalo da se traži u Briselu, njegov kolega Slobodan Kostić kaže da je dijalog nešto što „mi ne umemo“.