Novim kreditom, ovog puta kratkoročnim od 20 miliona dinara, opštinska vlast zadužila je građane Bele Palanke, a sve zbog, kako piše u obrazloženju, finansiranja deficita tekuće likvidnosti budžeta.
Lokalna samouprava Grada Leskovca uplatom od 128 miliona dinara isplatila je u potpunosti kredit od 180 miliona dinara koji je još 2019. godine uzet za finansiranje projekata kapitalnih investicionih rashoda.
Nakon što su poskupeli smeštaj i hrana u studentskim i učeničkim domovima, stipendije i krediti u Srbiji iznosiće 13.000 umesto 8.400 dinara mesečno za studente, kao i 8.100 umesto 5.400 dinara za đake, kaže ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić.
Narodna poslanica iz Niša Tamara Milenković Kerković, uputila je javni zahtev Narodnoj banci Srbije da u najavljeni paket mera za obuzdavanje rasta cena bankarskih naknada i provizija, uključi i obavezno ograničenje kamatnih stopa na bankarske kredite i “dozvoljeni minus“ pomoću koga preživljava ogroman broj osiromašenih građana.
Grad Prokuplje će se do kraja godine kratkoročno zadužiti za oko 75 miliona dinara za pokrivanje tekućih infrastrukturnih rashoda koji su započeti ili se završavaju tokom ove godine, odluka je većine odbornika lokalnog parlamenta. Gradonačelnik Milan Aranđelović kaže da se radi o kratkoročnom zaduživanju kako bi se održala likvidnost, a sredstva će biti vraćeno do kraja budžetske godine.
Predlog niškog Gradskog veća da lokalna samouprava uzme refinansirajući kredit od 480 miliona dinara usvojen je na 21. sednici Skupštine Grada. Dok iz vladajuće partije poručuju da će Grad time uštedeti oko 150.000 evra i da je to dobro za Nišlije, iz opozicije kažu da je odluka zabrinjavajuća i da pokazuje nesposobnost gradske vlasti.
Zbog lošeg poslovanja Javno preduzeće Pijaca godinama unazad uzimalo je kredite kako bi rešili finansijske probleme, ali po rečima direktora tog preduzeća Milana Stojkovića, dobri rezultati i poslovanje tokom 2021. godine doprineli su tome da posle 12 godine sva kreditna dugovanja budu isplaćena.
Izradu plana održivog javnog prevoza čijom bi realizacijom saobraćaj u Nišu bio efikasniji, čistiji, komforniji i bezbedniji, finansiraće Evropska investiciona banka (EIB) sa pola miliona evra, saopštili su iz centrale te banke. Koji je rok za završetak plana nije precizirano.
Grad Pirot će i ove godine pomoći preduzetnike, mikro i mala preduzeća, otplatom kamate na kredit koji uzmu za svoje poslovanje, a kako stoji u pozivu bankama, subvencionisaće se kamate za kredite do maksimalnih 4 miliona dinara.
Promo tekstAddiko banka kreirala je jedinstvenu ponudu onlajn kreditnih proizvoda za biznis korisnike koja omogućava apliciranje i dobijanje preliminarne ponude bez odlaska u ekspozituru. Preko sajta banke, za samo jedan minut i bez dostavljanja finansijske dokumentacije, klijent može dobiti preliminarnu ponudu za kredite za obrtna sredstva, revolving ili dozvoljeno prekoračenje, kao i činidbene garancije ili obavezujuće pismo o nameri. Ova onlajn ponuda kreditnih proizvoda je namenjena mikro i malim preduzećima, sa godišnjim poslovnim prihodom do 1.5 miliona evra.
Iz niške skupštine čule su se juče uvrede na račun medija, a u odbranu stranačke koleginice odbornik Nikola Ilić izjavio je da zet gradonačelnice nije imao korist od kupovine socijalnog stana u ulici Majakovskog i da će ga plaćati po tržišnoj ceni nekretnina u gradu, tačno 835 evra po kvadratu. Oni koji prodaju nekretnine kažu, međutim, da na tržištu na toj lokaciji kvadrat košta najmanje 400 evra više.
Iako je 2020. godinu, prema zvaničnom izveštaju, završilo kao drugo najzaduženije niško preduzeće, Javno komunalno preduzeće Mediana dobilo je odobrenje od Gradskog veća da se zaduži 740.000 evra. Kada će novac biti podignut i za šta će konkretno biti utrošen nije poznato, jer iz Mediane još nisu odgovorili na pitanja novinara.
Od sva 3 najveća srpska grada, Niš ima najmanji budžet, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ipak, uz kako je rekao, fabrike koju su otvorene i saobraćajnu infrastrukturu koja se gradi, budžet Niša sa sadašnjih 85 miliona evra mora da skoči na 200 ili 300 miliona i to u naredne 4 godine.
Nakon najave i predloga za usvajanje Zakona kojim se omogućava da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, kao i da stari postupci mogu da trpe reviziju postupka, te će građani morati da vrate sve što im je banka neosnovano uzela, kao i troškove sudskih postupaka, niški advokati će svoje protivljenje iskazati protestom. Okupljanje je zakazano za ponedeljak, od 14 sati u parku kod Suda.
Dok predsenik Opština Vlasotince Bratislav Petrović navodi da su razlog podizanja kredita kapitalni projekti iz opozicije tvrde da je pravi razlog izmirivanje dugova javnih preduzeca “Vodovod” i ”Komunalac”. Petrović kaže da će dokapitalizacija preduzeća biti iz budžeta, a “da će kredit pokriti određene pozicije”.
Sporazum o dobijanju kredita od Evropske investicione banke od 25 miliona evra kojim će se delimično finansirati gradnja gasovoda od Niša do bugarske granice, potpisali su ministar finansija Siniša Mali i potpredsednica EIB-a Liliana Pavlova. Sporazum treba da potvrdi i Skupština Srbije, početak izgradnje najavljen je za leto, a kraj radova za 2 godine.
Zbog zatvaranja leskovačkih pijaca tokom marta i aprila prošle godine usled pandemije, što je, kako kažu iz tog Javnog preduzeća, uslovilo loše poslovanje, rad sa gubicima se nastavio i u zimskim mesecima ove godine, zbog čega će biti zatražen kredit od 5 miliona dinara. Zatražili su i žiranta, JKP Vodovod, čiji je Nadzorni odbor prihvatio molbu, ali rešenje mora sačekati odluku leskovačkih odbornika, s obzirom na to da je Skupština grada osnivač svih javnih preduzeća.
Poslovanje “NišStana”, prema rečima direktora Miroljuba Čupića, stabilno je i pored toga što im je na poslednjoj sednici parlamenta odobreno podizanje kredita od 10 miliona dinara. Za finansijske probleme direktor krivi pandemiju i loš profil zaposlenih – više je administrativaca nego majstora, a majstori, kako kaže, zarađuju pare.
I ove sezone će Gradska toplana plaćati deo računa Nišlijama koji koriste daljinsko grejanje u energetski neefikasnim zgradama i troše iznad proseka, a direktor Predrag Milačić kaže da je to oko 10 % korisnika. Ponovo podižu i kredit od 250 miliona dinara kako bi platili dug za gas, a Gradsko veće im je još jednom odobrilo i dozvoljeni minus od 50 miliona dinara, ali Milačić kaže da prosečno koriste ispod četvrtine ovog iznosa.
Na sednici Gradskog veća 1. oktobra odobreno je još jedno zaduživanje niškog Javnog komunalnog preduzeća “Mediana” od 40 miliona dinara za tekuću likvidnost. To je, kako kaže direktor Dragoslav Pavlović, samo jedan od 6 ovakvih kredita koje “Mediana” ima, a plan mu je da ih svede na nulu.
