27. januar izabran je za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kojih je prema zvaničnim procenama bilo oko 6 miliona, milion i po bilo dece. U periodu stradanja zatvarani su i u niškom logoru “Crveni krst”, ubijani na brdu Bubanj ili premeštani u logor Sajmište gde su gušeni gasom. Kraj Drugog svetskog rata niko od zarobljenih niških Jevreja nije dočekao.
Pre skoro pola veka arhitekta i nekadašnji radnik Zavoda za urbanizam Mihailo Medvedev osmislio je izgled ulaza logora na Crvenom krstu u Nišu, kojim bi simbolično odali počast svim staradalima. Da ožive ovu ideju nisu bili zainteresovani nadležni ni kada je obeležavano 70 godina od proboja, zato sada uoči 80. godišnjice pokušava da još jednom, a kaže i poslednji put, pronađe saradnike za svoju zamisao.
Priču o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj publika u Srbiji trebalo bi da vidi na proleće, za kada je planirana premijera filma „Logor smrti u Karašoku“. Deo o filma, kao i svedočenja potomaka, snimani su i u niškom Logoru na Crvenom krstu, odakle je veliki broj logoraša odveden.
“Srbija ima najbolji roštilj, a u Nišu je najbolji restoran na svetu” – poručuju svojim pratiocima na YouTube-u Stiv i Ivana sa kanala “JetLag Warriors”, koji objavljuju vlogove iz raznih zemalja koje obilaze. U Nišu su bili u novembru, a najjači utisak na njih ostavila je hrana, ali i izgled zgrada i tragovi istorije koje su opisali kao mračne i moćne.
Zbog prelaska na zimsko radno vreme pojedini objekti niškog Narodnog muzeja za posetioce će biti zatvoreni ranije, a kao i do sada objekti su zatvoreni ponedeljkom.
Koncentracioni logor koji se tokom Drugog svetskog rata nalazio u Nišu, primer je prkosa, sloge, jedinstva, ali i velikog stradanja koje ne sme biti zaboravljeno, podseća istoričar, književnik i kustos Narodnog muzeja Nebojša Ozimić koji je sve činjenice o ovom kompleksu sakupio u novoj knjizi „80 godina memorijalnog kompleksa 12. februar“ koja izlazi do kraja godine.
Tokom manifestacije „Muzeji Srbije za 10“, koja je počela juče i traje do 18. maja, u objekte niškog Narodnog muzeja ulaz je besplatan, a na repertoaru će biti i projekcija dokumentarnog filma, predavanje kustosa i tematske radionice za decu, saopštavaju iz Narodnog muzeja.
Na današnji dan pre 79 godina u Nišu se dogodilo prvo organizovano i veliko bekstvo iz jednog nacističkog koncentracionog logora za vreme Drugog svetskog rata – logora „12. februar“ na Crvenom krstu.
Muzej kod spomenika Ćele-kula će od nedelje, 1. novembra, raditi kraće, pa će posetioci radnim danom, osim ponedeljkom, moći da ga posete od 10 do 17 sati. Iz Narodnog muzeja saopštili su da će vikendom biti otvoren od 10 do 15 sati. Logor “12 februar”, kažu, radiće od 10 do 16 sati od utorka do petka, a vikendom od 10 do 15 sati.
Svi koji žele da vide postavku u Logoru “12.februar” u Nišu od 15. septembra mogu to da urade od utorka do petka u periodu 10 do 18 sati, saopštavaju iz Narodnog muzeja. Radno vreme vikendom ostaje isto, od 10 do 15 sati.
Povodom gradske slave Svetih cara Konstantina i carice Jelena posete objektima Narodnog muzeja Niš biće besplatne za sve individualne domaće posetioce od 3 do 7. juna. Zainteresovani će moći da obiđu Arheološka salu, Ćele-kulu, Logor “12. februar”, galeriju „Sinagoga“ i Književno-memorijalnu postavku Stevan Sremac / Branko Miljković, dok je arheološki lokalitet Medijana zatvoren.
Svi objekti Narodnog muzeja Niš od utorka, 12. maja ponovo će otvoriti svoja vrata za posetioce, a ulaz će biti besplatan. I dok je Arheološka sala otvorena već neko vreme, od sutra će joj se, prema najavama Narodnog muzeja, pridružiti i Ćele-kula, Logor „12. februar“ i galerija Sinagoga.
Na današnji dan grupa od oko 147 logoraša krenula je 1942. godine u bekstvo iz logora na Crvenom krstu u Nišu – 105 njih je uspelo da dođe do slobode, a 42 ostalo na žicama.
Tradicionalna izviđačka aktivnost „Tragom logoraša“ po 59. put se organizuje povodom godišnjice proboja nacističkog logora „Crveni krst“. 200 mlađih i starijih izviđača i planinki iz Niša, ali i gostiju iz drugih gradova, dvodnevnim maršem će 11. i 12. februara odati počast stradalima u ovom logoru, ali i onima koji su iz njega uspeli da pobegnu.
Turisti, učenici, studenti i svi oni koji žele da saznaju nešto više o istoriji logora na Crvenom Krstu sada to mogu učiniti putem aplikacije koju je kreirao student Aleksandar Marković. On je radeći na ciklusu slika inspirisanih ovim mestom poželeo da o logoru “12. februar” mogu na telefonima i tabletima da čitaju zainteresovani pre ili tokom posete muzeju.
Fotograf Miloš Bjelica je objektivom foto-aparata napravio rekonstrukciju događaja od 12. februara 1942. godine, kada je grupa zatočenika počela proboj logora na Crvenom krstu. Izložba njegovih fotografija „Iza žice“ biće otvorena u nedelju 17. februara od 20 sati u kafeu „Dnevna soba“.
Tokom Drugog svetskog rata jevrejska zajednica je u Nišu gotovo nestala, a u logoru na Crvenom Krstu, koji je nazvan Memorijalnim kompleksom „12. februar“, u sećanje na prvi organizovani proboj nacističkog logora, poginulo je i više hiljada Srba i drugih nacija. Na 77. godišnjicu ovog događaja u logoru je otvorena izložba „Lica logora“, a posetio ga je i 94-godišnji logoraš.
Na današnji dan grupa od oko 150 logoraša krenula je 1942. godine u bekstvo iz logora na Crvenom Krstu. Ipak, istoričar i kustus Memorijalnog kompleksa „12. februar“ Nebojša Ozimić podseća da se iste godine, početkom decembra, odigralo još jedno bekstvo. Ovaj put u slobodu nije prošao slavno, ali je nekoliko logorašica pokazalo neverovatnu hrabrost.
Od maja 1942. godine do avgusta 1944. na prinudni rad u nemačke interesne oblasti, iz niškog koncentracionog logora internirano je oko 4.200 ljudi. Izložba o njima biće otvorena 5. decembra u 12 sati u memorijalnom kompleksu “12. februar”.
Prikazivanjem igranog filma „Sobibor“, predavanjem o istoriji ustanka u logorima i puštanjem 100 crnih balona, kako su saopštili iz Narodnog muzeja, u Nišu će biti obeležena 75-godišnjica od ustanka u poljskom koncentracionom logoru „Sobibor“, u nedelju 14. oktobra.