Izjave državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja da novinari sami treba da se zaštite, ali i njegove sumnje da su uopšte napadnuti, za novinarku Tamaru Skrozzu nisu iznenađenje, jer smatra da deo vlasti zapravo stoji iza tih napada. Novinar Vlado Mareš ističe i da vladajuća garnitura u inostranstvu govori kako su mediji u Srbiji slobodni i time se diči, a onda se vrate “i sve nas podave”.
Gotovo da nema odredbe u Kodeksu novinara Srbije na čije kršenje se građani ne žale, ističe generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, ali se najčešće obraćaju ovom samoregulatornom telu zbog neistinitog izveštavanja štampanih i onlajn medija. Neke njihove žalbe je Komisija danas razmatrala u Nišu.
Svi građani koji žele da prisustvuju sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu na kojoj će se razmatrati o žalbama na pojedine srpske medije, mogu to da učine u Gradskoj kući, 22. februara.
Sa čime se suočavaju novinari u svom radu, da li su bezbedni i kako to utiče na slobodu informisanja u Srbiji neke su od tema o kojima će biti reč na tribini koja će biti održana u petak 23. februara od 18 sati u prostoru “Deli” u Nišu.
Deo novca poreskih obveznika koji žive u Vlasotincu, tačnije 3 miliona dinara, biće opredeljeno za sufinansiranje medijskih projekata, a prijave na konkurs otvorene su do 2. marta.
Evropska unija pomno prati situaciju kada je reč o srpskim medijima, kaže šef Delegacije Evropske unije ambasador Sem Fabrici koji obilazi Niš i Aleksinac, i dodaje da će aprila 2018. godine objaviti niz preporuka za poboljšanje situacije u medijima.
Zbog toga što planirana raspodela para za medijske sadržaje Opštine Dimitrovgrad, kako je rekla predsednica Komisije za sufinansiranje medija Zorica Milev, “ne bi zadovoljila javni interes”, ona je podnela ostavku, nakon čega je i sam konkurs poništen.
„Sloboda medija u mnogome ostaje na željama“, ocenjuje šef Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Evdard Kukan u intervjuu za Balkanpres mrežu. Istovremeno, Kukan je kritikovao civilni sektor i medije u Srbiji, zaključujući da često „nisu realni“.
Ove godine za projekte koji se bave proizvodnjom medijskog sadržaja budžetom Grada Niša predviđen je oko 51 milion dinara, što je za 30 miliona više nego prošle godine, ali skoro 20 miliona manje nego 2016. godine.
Da je u doba interneta najveći deo sadržaja zapravo prikriveni PR, da vesti treba da zvuče onako kako govorimo, kako bismo građane opismenili, kao i da je neophodno upoređivati informacije koje dobijemo, neke su od teza koje su mogli čuti okupljeni studenti i zainteresovani građani na tribini o medijskoj pismenosti, održanoj u „Deli prostoru“ u Nišu.
Iako se i sam predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić odrekao “svog” Zakona o informisanju iz 1998, direktor Regionalne razvojne agencije “Jug” i funkcioner SNS Bojan Avramović rekao je, komentarišući taj zakon, da i “sad treba malo pritegnuti stvari”. Novinarska udruženja osuđuju ovakvu izjavu uz reči – “ne daj, Bože, ni Z od tog zakona”.
Pravdajući „ideju“ da televizije imaju znatno veće troškove od bilo kojih drugih medija, portparol vranjskog Veća Zorica Jović najavila je da će Vranje u 2 konkursa izdvojiti 17 miliona iz budžeta za sufinansiranje medijskih projekata, od čega čak 13,5 miliona za televizije i 3,5 miliona za „ostale medije“. Sekretar NUNS-a Svetozar Raković smatra da se iza toga krije politički dirigovana raspodela javnog novca.
O prekarnom radu novinara, o tome da li država kontroliše medije, o autocenzuri i ukupnom stanju u medijima, kao i o tome kolika je odgovornost samih novinara za položaj u kome se nalaze, teme su debate koja će biti organizovana 25. januara u Nišu u 17 sati u prostorijama Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bjeregord je ukazao da rastu pritisci na medije u Srbiji i poručio da novinarima mora da se omogući da rade bez straha, a kako kaže, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mu je obećao da će “bezuslovno” braniti slobodu medija. Vučić mu je rekao i da nikad ne odbija da ide na intervjue, što je propraćeno smehom okupljenih novinara i aplauzom.
Tabloidi su oni koji najčešće obmanjuju javnost lažnim vestima i poluistinama, a “fontane propagande” su i mediji sa nacionalnom frekvencijom. Navodni državni udari, nerealno povećanje plata, ratovi sa Albanijom i Hrvatskom, teme su koje odvraćaju pažnju građana od veoma važnih društveno-političkih pitanja, slažu se novinaka „Raskrikavanja“ Marija Vučić i direktor „CINS“-a Branko Čečen.
O lažnim vestima, spinovanju, klikbejt naslovima i prikrivenom reklamiranju, kao i o drugim pojavama na internetu koje negativno utiču na informisanost građana, biće reči na tribini u „Deli“ prostoru u Nišu, u utorak 16. januara.
Kompanija „Jumko“ iz Vranja je, kako navode iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, na godišnju konferenciju za novinare pozvala samo medije bliske vlasti. NUNS je osudio ovakvo ponašanje kompanije čiji je većinski vlasnik država, dok glavni urednik Vranjskih Saša Stojković kaže da novinari nisu pozvani kako ne bi izveštavali o realnoj situaciji u „Jumku“.
Nakon što su se nedavno “digle iz pepela” i počele da rade kao portal, „Vranjske“ se i dalje suočavaju sa pretnjama i pritiscima, kaže njihov novi urednik Saša Stojković, ali ističe da novinari i pored toga nastavljaju da rade profesionalno, ne bi li građanima Vranja bilo bolje.
Dugogodišnja dopisnica iz Brisela i slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon ističe da je sloboda medija na Zapadnom Balkanu ozbiljno ugrožena, o čemu svedoče ekonomski i politički pritisci na novinare i slučajevi ubistava koji još nisu rešeni.
Pare građana se netransparentno troše kada se finansiraju mediji, javni interes je često floskula, a zakon koji tu oblast reguliše treba menjati, neki su od zaključaka panel diskusije “Građani u javnom informisanju”, koji je organizovao odbor za ljudska prava u Nišu.