Preko 200 miliona dinara duga državnog Tigra AD i njegove ćerke firme Tigar obezbeđenje prema lokalnoj samoupravi u Pirotu, prema preporuci Vlade Srbije, odlukom odbornika Skupštine konvertovaće se u akcije koje će u tom državnom preduzeću ubuduće imati Grad Pirot. Odbornici opozicije glasali su protiv i objašnjavaju da Grad nije trebalo da se odrekne tog novca.
Nakon skoro 3 pune godine i sudskog procesa Poreska uprava je priznala grešku i umesto nezakonito obračunatog milionskog duga zaključila da firma koja je osnivač Južnih vesti ne duguje ni dinar poreza, niti je u svom radu prethodnih godina prekršila ijedan zakon. Odluka je, kažu u menadžmentu firme, svojevrsna pobeda nad politizacijom Poreske uprave i Ministarstva finansija.
“Južne vesti” nisu morale da plaćaju porez na zaradu za doskorašnjeg glavnog i odgovornog urednika Predraga Blagojevića, zaključak je Upravnog suda nakon 2 i po godine od podnete tužbe. To znači da je Poreska inspekcija neosnovano obračunala dugovanja “Južnim vestima” po ovom osnovu od čak milion dinara, u kontrolama koje su trajale više meseci.
Nakon što je NKD utvrdio da će zbog planirane solarne elektrane u selu Vrelo stanovnici okolnih sela i prigradskih naselja porez na imovinu plaćati čak 16 puta više nego sad, i Gradski odbor Dveri u Nišu traži da nadležni povuku dokument kojim se šumsko i poljoprivredno zemljište pretvara u građevinsko. Napominju da taj plan znači da će oni koji nemaju ni kanalizaciju, ni puteve, ni zdravu pijaću vodu plaćati porez kao da žive u centru Niša.
Zbog sumnje da su bez saglasnosti stečajnog upravnika prodavali farmaceutske proizvode i tako oštetili firmu, a sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist od blizu 150 miliona dinara, u Nišu su uhapšena dva odgovorna lica firme koja se bavi farmaceutskim proizvodima, a policija za još jednom osobom traga, saopštili su iz MUP-a.
Nedavno je osvanulo obaveštenje svima koji zarađuju iz inostranstva da moraju da popune poreske prijave i da prijave prihode, kako bi im na zaradu bio obračunat porez. Ovo je stiglo uglavnom frilenserima – bez stalnog zaposlenja i angažovanim honorarno na poslovima za firme iz inostranstva. Oni kažu da nisu prepoznati kao radnici, da ne znaju kako da obračunaju prihode, niti za koji period i traže razgovore sa nadležnima i razumno rešenje.
49-godišnji Svrljižanin uhapšen je, pišu iz policije, zbog sumnje da je fiktivne račune jedne firme iskoristio kako bi za svoju firmu dobio otpis PDV-a. Sumnja se i da je umanjivao iznos troškova na računima kako bi izbegao plaćanje poreza na obavljanje samostalne delatnosti i tako oštetio budžet Srbije za oko 3,9 miliona dinara.
Dvojica Svrljižana uhapšeni su nakon što su pokušali da, lažno prikazujući poreske prijave, povrate PDV u iznosu od preko 121 miliona dinara na osnovu fiktivne fakture za asfaltnu bazu, saopštavaju iz niške policije. Obojici je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će biti saslušani.
Kako bi pomogli lokalnim preduzećima koja su pretrpela gubitke tokom vanrednog stanja, Grad Vranje će smanjiti pojedine takse, kiriju za gradske lokale, ali i odložiti plaćanje poreza i komunalija. Takse neće biti naplaćene za period vanrednog stanja, a zakupcima lokala koji su unapred platili kiriju, novac će biti vraćen ili mogu biti u pretplati. Predsednik Parlamenta privrednika Regionalne privredne komore i generalni direktor “Simpa” Slađan Disić kaže da će izgubljeni prihod tog preduzeća za tri meseca biti oko 5 miliona evra.
O „ozbiljnom i velikom planu“ za oporavak srpske ekonomije u vreme pandemije virusa korona i vanrednog stanja govorio je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a Udruženje novinara Srbije (UNS) traži da se pomoć pre svega odnosi na mala i srednja preduzeća, među kojima je i većina medija. Posebno za štampane i lokalne medije, UNS traži oslobađanje od raznoraznih poreza i naknada.
Realizacija niškog budžeta za 2018. godinu prešla je 80 %, a to je prvi put od kad su naprednjaci na vlasti da je ovaj procenat uopšte dostignut. Glavni razlog za pozitivnu realizaciju su prihodi, posebno od poreza na zarade, navela je sekretarka za finansije Danijela Spasović. 2018. u budžet se slilo se za oko 190 miliona dinara više nego 2017. godine, za šta kaže da su zaslužene nove fabrike i zapošljavanja u njima.
Za angažovanje sezonskih radnika, koje poljoprivrednici upošljavaju na raznim poslovima najčešće tokom sezone berbe višnje i šljive, pored naknade po satu koja ne sme biti manja od 155,33 dinara, od sada će morati da im se uplaćuju i doprinosi koji na dnevnom nivou na osnovu minimalne osnovice iznose 303 dinara.
Mladim preduzetnicima pokretanje sopstvenog biznisa ubuduće će biti olakšano jer svi oni koji su u prethodnih godinu dana završili fakultet ili srednju školu neće morati da plaćaju poreze i doprinose državi u prvih 12 meseci poslovanja, najavljeno je na predstavljanju programa „Startuj legalno“ u Nišu.
Parcela od 17,5 ari u selu Supovac kraj Niša Sašu Stojanovića koštala je 50.000 dinara. Međutim, kako je ova njiva građevinsko zemljište, Poreska uprava ga je procenila na skoro 3 miliona dinara, pa je za prenos zemlje na svoje ime platio čak 75.000 dinara.
Skoro dva meseca ne radi aplikacija na kojoj građani mogu da vide i podnesu poreske prijave Lokalnoj poreskoj administraciji, što su primetile Nišlije koje su prethodnih dana htele da plate dug za porez, jer im uskoro ističe rok. Ipak, to će morati da učine na šalterima, jer niški portal neće raditi do početka sledeće godine, a pravi se novi, jedinstveni u celoj Srbiji.
Sa idejom da se kroz diskusiju pronađu najbolji načini da se premoste slabosti sistema paušalnog oporezivanja i dođe do rešenja kojim će biti zadovoljni i preduzetnici, i zaposleni i država, u septembru Udruženje za razvoj preduzetništva iz Niša u saradnji s NALED-om organizuje “Mesec paušalaca”.
Prema podacima Poreske uprave Srbije, onih koji su bili u obavezi da prijave dohodak veći od 2,3 miliona dinara za godinu dana, što je trostruko više od proseka, u Nišu je prošle godine bilo 673.
Umesto na 8, Grad Niš će ubuduće biti podeljen na 11 zona po kojima će se obračunavati porez na imovinu građana, odlučeno je na sednici Skupštine Grada. To će naredne godine dovesti do smanjenja poreza na zemljište i objekte u odnosu na 2017. godinu, objašnjavaju gradski čelnici.
Umesto na 8, koliko je bilo dosad, Niš i okolina biće podeljeni na 11 zona, što će, kako kaže sekretar Sekretarijata za lokalnu poresku administraciju Nina Ilić, dovesti do trostrukog smanjenja poreza na poljoprivredno zemljište, pa će i vlasnici parcela manje plaćati državi.
Iako je oko 6.000 građana trebalo da plati višestruko uvećane račune za porez na zemljište koje je iz poljoprivrednog prevedeno u građevinsko, vladajuća većina u Skupštini Grada ukinula je ovu odluku. Gradonačelnik Niša tvrdi da nije znao za povećanje, a opozicija tvrdi da je ukidanje protivustavno. Odbornik DSS Goran Đorđević najavljuje da će ovakvu odluku “oboriti” pred Ustavnim sudom.