Odgovornost za višestruko veće račune za porez koji su stigli građanima u poslednjih mesec dana, jedni na druge prebacuju i niška vlast i opozicija. Dok gradonačelnik tvrdi da je Demokratska stranka 2011. promenila urbanistički plan jer je htela da gradi “nebodere u Čokotu”, predstavnici bivše vlasti odgovaraju da je SNS povećao cene 2014. godine.
Nakon sastanka rukovodstva Grada sa nadežnim službama, na kome se razgovaralo o merama za povećanje prihoda, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je program usvojen na sednici Gradskog veća, kojim bi se postigla fiskalna konsolidacija. Kako je najavio, biće pooštrene mere naplate, prvenstveno poreza.
Opština Vlasotince rekonstruisala je Lokalnu poresku administraciju, a predsednik lokalnog parlamenta Bratislav Petrović rekao je da će novoformirano odeljenje biti mnogo efikasnije i da će se sa prinudnom naplatom poreza krenuti od funkcionera i odbornika.
Ukoliko Narodna skupština izglasa izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava koji predviđa da veći procenat poreza na zarade odlazi u republičku kasu nauštrb gradova i opština, transfer ka Nišu, najverovatnije će biti umanjen za 134 miliona dinara.
Prokupačka poreska administracija ponudila je građanima plaćanje duga za porez na imovinu u ratama uz otpis kamate, a uslov je plaćeni porez na imovinu za prvi kvartal ove godine.
Leskovački većnici odbili su preporuku Vlade treću godinu zaredom o povećanju poreza na imovinu, smatrajući da bi time ugrozili razvoj ionako slabe privrede u gradu.
Jednom Nišliji je još krajem oktobra stigla opomena iz Poreske uprave da plati dug za registrovano oružje od 24.905 dinara, dok mu je obračunata kamata na taj dug 26.249 dinara. U Poreskoj upravi ćute.
Leskovačka policija uhapsila je poreskog inspektora iz tog grada zbog sumnje da je od vlasnika zanatske radnje tražio i uzeo mito od 1.000 evra kako bi mu omogućio otpis poreskog duga.
Leskovačka vlast odlučila je da otpiše kamate na stara dugovanja nastala do 1. januara ove godine za porez na zemljište i imovinu, firmarinu i kamate na takse za zaštitu životne sredine.
Nameti građanima na ime poreza na imovinu su previsoki, a pored toga i zakasneli što sve dovodi u nezavidan položaj, kažu niškom odboru Socijaldemokratske stranke.
Na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine Leskovčani duguju preko 450 miliona dinara, podaci su Lokalne poreske administracije.
Više od 30 miliona dinara duga Medicinski fakultet u Nišu izmirio je u periodu od nekoliko meseci, piše u zvaničnom dokumentu Poreske uprave.
Italijanska firma “Planet sistem”, koja je radila u kompleksu nekadašnjeg niškog “Niteksa”, otpustila je 130 radnika, ostala im dužna plate i zatvorila svoj pogon.
Rad na crno, izbegavanje plaćanja poreza i nelegalna trgovina neki su od oblika sive ekonomije koju i sama država Srbija “podstiče” visokim poreskim nametima i komplikovanim procedurama za dobijanje dozvola.
Kako bi se poboljšalo punjenje budžeta, ali i uskladile odluke i zakoni, gradsko rukovodstvo Niša odlučilo je da u 2015. godini uvede nove takse koje će plaćati preduzetnici, ali i građani.
Pošto je sudski dokazano da je Poreska uprava neosnovano od niške firme uzela 37 miliona dinara, dogovoreno je da se taj novac vrati preduzeću koje je u postupku reorganizacije, kažu u „Jastrepcu“.
Poreska uprava odbila žalbu niškog Medicinskog fakulteta. Utvrđen dug od 160 miliona dinara zbog neplaćanja poreza od januara 2007. do oktobra 2011. godine.
Službenik opštinske uprave u Prokuplju zadržavao za sebe novac koji je od građana naplaćivao na ime poreza.
Za samo 10 meseci dug niškog Medicinskog fakulteta sa 25 povećan na preko 230 miliona dinara. „Mi rešenje o određivanju poreza još nismo dobili“, tvrdi dekan dr Stevan Ilić.
Niš je odlukom Gradskog veća dobio 8 poreskih zona, umesto dosadašnjih 6. U nekima od njih će, nakon odluke o formiranju cena, porez na imovinu biti veći i do 30 odsto.