Pirot, Dimitrovgrad, Leskovac, Merošina, Vlasotince, Surdulica i Blace će kroz razvojni program Evropske unije EU pro dobiti skoro 100.000 evra, za projekte koji su im odobreni i koji treba da unaprede njihove lokalne sredine kako bi bile privlačne za investitore.
Za unapređenje poslovne infrastrukture sedam opština sa juga Srbije dobilo je skoro dva miliona evra za projekte koje finansira Evropska unija preko razvojnog programa EU pro. Niš, Doljevac, Sokobanja, Bojnik, Vranje, Vladičin Han i Bela Palanka dobijaju novac za opremanje industrijskih zona, za puteve, unapređenje komunalne i turističke infrastrukture.
Oni koji imaju kreativnu i zanimljivu ideju o tome kako da reše neki problem u svojoj lokalnoj zajednici, na teritoriji Nišavskog i Pirotskog okruga, mogu je pretočiti u projekat i konkuristati za program “Mladi su zakon”. Pravo da konkurišu imaju udruženja mladih i neformalne grupe, čiji članovi imaju od 15 do 30 godina.
U Vranju su počele radionice na kojima 20 polaznika ima priliku da nauči koji je put od ideje do krajnje realizacije projekta kroz vežbe i praktična izlaganja. Pored edukacije za pisanje predloga projekta, polaznici će imati priliku da nauče da pišu svoj CV motivaciono i propratno pismo i steći veštine liderstva i zastupništva.
Iako ove godine dovodi u Niš zvučna imena poput bendova „Gipsy Kings“, „Inner Circle„, „Matt Bianco“, i izvođače kao što su Omar Hakim i Lisa Simon, Nišvilu je iz Ministarstva kulture za organizaciju ovogodišnjeg festivala odobreno svega 3 miliona dinara. Da ova cifra nije u skladu sa značajem niškog džez festivala, smatra i direktor „Nišvila“ Ivan Blagojević.
O tome koliko su zapravo govor mržnje i ekstremizam opasni, kako ih prepoznati i kako se ponašati u situacijama kada se uvide, oko 120 srednjoškolaca iz Niša učilo je pomoću posebnih metoda. Nastavnici građanskog vaspitanja, koji su radili sa njima, složni su u tome da su deca dobro prihvatila ove, i te kako bitne teme i način rada, pa je sve dalo rezultate kojima su i težili.
Novac za kupovinu opreme, treninzi, obuke, te učestvovanje na međunarodnim sajmovima, kako kažu u Razvojnoj agenciji Srbije, doprineli su širenju poslovanja i stvaranju oko 500 novih radnih mesta na jugu i jugozapadu Srbije. Cilj projekta, koji se realizuje u partnerstvu sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj, vrednog 4 miliona dolara, bio je pomoć firmama i preduzetnicima da rastu i razvijaju se.
Iako se na nivou cele države sprovode različiti projekti i programi koji manjinskim zajednicama, naročito romskoj populaciji, pomažu da se uključe u većinsko društvo, prema rečima eksperta za socijalnu inkluziju Brankice Jeremić, problemi često leže u nekontinuiranom radu sa ovim zajednicama. To nije slučaj u Evropskoj uniji gde su prava manjina regulisana i posebnim konvencijama.
„Psihčko nasilje je postalo kao šala“, „nasilje je normalno“, „dobio sam batine i niko mi nije pomogao“, „u školi ima mnogo nasilja“, neke su od stvari koje su se čule na radionicama u niškim školama. Iako je glavni cilj projekta „Ujedinjeni u prevenciji nasilja u sportu“ bio upravo rad sa mladim navijačima, odgovori školaraca skrenuli su pažnju edukatora na nasilje u svim sferama, jer su mu deca svakodnevno izložena.
Iako mogu da dobiju ozbiljne pare koje bi uložili u neke infrastrukturne projekte važne za građane, kako kaže dugogodišnji saradnik na Evropskim projektima Dragan Petković, nedavne izjave predsednika niških opština da nemaju dovoljno para da uopšte konkurišu na njima, pokuzuju da su neodgovorni i da nisu na vreme isplanirali da iskoriste mogućnost koju ovi fondovi nude.
Nezaposlenost, loša infrastruktura, ali i manjak para u gradskim budžetima kako bi konkurisali za evropske IPA projekte, kako kaže načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski, neki su od problema na koje su joj ukazali predsednici opština na zajedničkoj sednici.
Pare za harfu, tubu i dva timpana, kao i koncerte u Bugarskoj, Simfonijski orkestar dobio je od Evrospke unije, iz prekograničnog projekta sa Filharmonijom iz Vidina. Međutim, niški simfoničari ipak neće muzicirati na novim instrumentima, niti će svirati u Bugarskoj, jer je ustanova odustala od projekta, za koji iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kažu da je bio loš.
Takozvani Unbox Hub, odnosno prostor gde mladi mogu da „oslobode svoje ideje“ prema rečima osnivača iz organzacije „Nauči me“, otvoren je u Takovskoj ulici na Paliluli. Tamo stariji osnovci i srednjoškolci mogu da idu na različite edukacije, ali i da koriste tehnologije poput 3D štampača, robota i tač-tabli, koje imaju u ovom prostoru.
Formalne i neformalne organizacije mladih, koje imaju kreativnu ideju o tome kako mogu da omoguće kvalitetniji život svojim vršnjacima, mogu se do 18. jula prijaviti na konkurs za finansiranje i pomoć u njihovom sprovođenju.
Kakve su mogućnosti finansiranja razvoja evropskih filmova, televizijskih serijala, novih medijskih sadržaja, usavršavanja filmskih profesionalaca, zainteresovani mogu da saznaju u EU info kutku u Nišu. Prezentacija MEDIA potprograma Kreativne Evrope najavljena je za 11. jul, od 11 sati.
Proizvodnja sira, vina, rakije i meda, načini za suzbijanje narkotika u prekograničnoj saradnji, borba protiv korupcije i zaštita uzbunjivača, opisani su, između ostalog, u projektima koji su predstavljeni juče u pirotskoj hali “Kej”.
Iako je ove godine niški džez festival finansiran sa duplo više para nego 2016, na osnovu konkursa Ministarstva kulture i informisanja, direktor festivala Ivan Blagojević smatra da je model preraspodele para “na štetu svih muzičkih festivala”, a da je opredeljen novac “neadekvatan značaju „Nišvila“ za kulturnu sliku Srbije”.
Kompletnu tehničku dokumentaciju za izgradnju postrojenja, ali i za adaptaciju stare bolnice za potrebe Centra za socijalni rad Opština je dobila kroz Program UN-a za razvoj u okviru projekta „Razvoj vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize“. Opštini uručena i 3 računara.
Da je medijski konkurs u Preševu diskriminatorski, složili su se i u ministarstvima informisanja i državne uprave. Konkurs bi, kako su saopštili, trebalo da se poništi jer pravo na finansiranje projekata imaju samo albanski mediji.
Radovi na slivu Puste reke kod Bojnika, osnivanje preduzeća „Radanska ruža“ u Lebanu za zaposlenje žena iz marginalizovnaih grupa, poboljšanje proizvodnje voća i donacije za vranjske preduzetnike projekti su na jugu koje finansiraju EU u Vlada Švajcarske.
