Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje iz monografije „Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918“ „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
Spomen-ploča posvećena francuskim vojnicima i građanima Bele Palanke koji su na današnji dan, pre 100 godina, poginuli prilikom oslobođenja ove varoši u Prvom svetskom ratu biće otkrivena danas u u dvorištu Crkve vaznesenja Gospodnjeg.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju danas od 13:30 biće otvorena izložba Narodnog muzeja iz Leskovca ”Ratni put Moravske divizije 1914-1918”, autora Mire Ninošević i Veroljuba Trajkovića.
Svi oni koji bi želeli da vide izložbu “Naša istorija, naša sećanja”, na kojoj će biti prikazana svedočanstva o oslobođenju Srbije u jesen 1918. godine od strane Istočne armije, moći će to da učine, u Pirotu, Prokuplju, Leskovcu i Nišu od 3. oktobra.
Od 24. septembra do 12. oktobra trajaće biciklistički maraton povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije u Prvom svetskom ratu. Maraton “Sto godina slobode – 1.300 km za 1.300 kaplara” počeće i završiti se u Nišu, a prema rečima organizatora cilj je da se ukaže na herojstvo kaplara, te da ono bude putokaz mladima.
Jedan vek od proboja Solunskog fronta i oslobođenja u Prvom svetskom ratu biće obeležen u Nišu u petak 14. septembra, i to sa dva muzičko-scenska programa koje organizuju različite ustanove u isto vreme. U Narodnom pozorišu program organizuje Gradska opštine Medijana, a u sali Niškog simfonijskog orkestra obeležavanje godišnjice pripremili su Niški kulturni centar i Simfonijski. Oba organizatora kažu da nisu znala da ovi drugi nešto pripremaju.
Diskusija o pobedi saveznika u Prvom svetkom ratu na Solunskom frontu, kako kažu organizatori, održaće se 14. septembra u zgradi niškog Univerziteta.
Tačno mesec dana nakon što je Gavrilo Princip u Sarajevu ubio vojvodu Franca Ferdinanda, Austro-Ugarska je uputila objavu rata Kraljevini Srbiji. Telegram kojim je počeo, ispostaviće se, najveći dotadašnji sukob u istoriji sveta, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio je 28. jula u hotelu “Evropa” u Nišu.
Najpoznatiji Zaplanjac koji se borio u balkanskim i Prvom svetskom ratu Dragutin Matić, čija je fotografija u unformi srpskog vojnika obišla svet, uskoro bi trebalo da dobije muzej u svom rodnom selu Kaletincu. Naslednici ratnog izviđača poznatog kao “Oko sokolovo” predali su deo njegove kuće Opštini Gadžin Han, koja planira da je rekonstruiše i napravi muzej ovog ratnika. Čeka se da Opštini pripadne i ostatak objekta.
Na predavanju koje je zakazano za 28. jun u Univerzitetskoj biblioteci, kako najavljuju, biće prikazan kratak istorijat obrazovanja Solunskog fronta, predstavljene jedinice koje su ga činile kao i dolazak srpske vojske na južni front. O Prvom svetskom ratu govoriće profesorka istorije Božica Mladenović.
Jedinstvena svedočanstva o Prvom svetskom ratu – fotografije, ratni dnevnici, vojnička pisma i dopisnice učesnika rata, koje su protekle 4 godine prikupljane u elektronski „Album sećanja“, biće predstavljene na izložbi koja se otvara u četvrtak 18. maja od 13 sati u niškom Domu vojske.
Na godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine “Kajmakčalan” predstaviće svoje aktivnosti večeras od 18 sati u niškom Domu vojske Srbije. Iz Udruženja pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže u akciji pronalaženja i uređivanja srpskih vojnih grobalja na području Kajmakčalana.
Engleski, srpski, a i nekada austro-ugarski i nemački vojnici, bili su sahranjeni na jednom mestu – Vojničkom groblju na Delijskom visu. Spomen-obeležja, međutim, nemaju samo Srbi koji su nosili oružje za slobodu otadžbine, već su zahvalnost svojim borcima iskazali čak i Nemci izgradnjom kamene piramide na Vojničkom groblju u Nišu 1942. godine.
Povodom 100 godina od smrti velike škotske humanitarke, koja je pomagala Srbima u Prvom svetskom ratu, u edinburškoj Katedrali Svetog Egidija odata je počast Elsi Ingliš i Bolnici škotskih žena.
Povodom 12. oktobra, Dana oslobođenja Prokuplja u Velikom ratu, na centralnom gradskom trgu položeni su venci i odata počast ispred spomenika palim borcima u ratu od 1912. do 1918. godine i stradalnicima narodnog ustanka iz 1917. godine.
U kuršumlijskom selu Igrište gde se tokom Prvog svetskog rata 17 meštana dobrovoljno prijavilo u jedinicu Drugog pešadijskog puka “Knjaz Mihailo” i gde je zasad podignut jedini spomenik u Toplici čuvenom „Gvozdenom puku“, obeležena je 105. godišnjica od formiranja ove najodlikovanije srpske vojne jedinice.
Za šest dana koliko su boravili na Kajmakčalanu u Makedoniji, članovi kuršumlijskog Udruženja “Kosta Pećanac” i Udruženja “Kajmakčalan” iz Beograda očistili su i sredili na desetine zapuštenih srpskih grobalja poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu u ataru sela Skočivir, Trnovo, Dobroveni, Živoino.
Povodom obeležavanja 100-godišnjice od smrti čuvene humanitarke Elsi Inglis, koja je u Prvom svetskom ratu pomagala srpskim vojnicima i narodu, njeni rođaci su posetili Niš, grad u kome je bila jedna od njenih bolnica.
Nakon što su oktobra prošle godine podigli spomenik junacima Gvozdenog puka u kuršumlijskom selu Igrište, petnaestak meštana ovog sela je sada započelo radove na uređenju celog kompleksa, pa će se kod spomenika uskoro naći i spomen soba, ali i spomen park posvećen Gvozdenom puku.
