Svi oni koji žele da čuju nešto o oslobođenju i ujedinjenju nakon 1918. godine, imaće prilike da to učine u amfiteatru Fulozofskog fakulteta u Nišu, 19. novembra, na predavanju profesora beogradskog Univerziteta Miloša Kovića.
Posle pada Niša u Prvom svetskom ratu, novembra 1915, Pantelejska crkva skrnavljena je od strane nemačkih vojnika, navode istoričari, ali je ironijom sudbine nakon oslobođenja 1918, postala groblje okupatora. Ratne igre nastavljene su i tokom Drugog svetskog rata, kada je odlukom Trećeg rajha “preseljeno” u Nemačku, a u Nišu nema traga postojanja ovoj istorijskoj epizodi.
Komad o srpskim i bugarskim vojnicima koji su na Uskrs 1918. godine izašli iz rovova na Solunskom frontu, spustili oružje i čestitali jedni drugima praznik, a čiji je autor niški glumac Aleksandar Mihailović, biće pretočen u dokumentarno-igrani film. Film će biti sniman u Bugarskoj, a producent Emil Mihov najavio je da će prvi kadrovi biti snimljeni u martu sledeće godine.
Oko 22 miliona ljudskih života, od čega više od milion iz Srbije, zbrisano je u Prvom svetskom ratu, koji je buktao između 1914. i 1918. godine. Nezvanično su puške položene 11. novembra 1918, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom. Značaj ovog datuma, ali i horor koji je doneo četvorogodišnji rat, za Južne vesti opisuje niški istoričar Aleksandar Dinčić.
Ljubitelji istorije će povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu moći da prisustvuju promociji dnevnika jednog od učesnika ovog boja Aleksandra V. Cvetkovića, koja će se održati u Memorijalnoj sobi Stevanu Sremcu i Branku Miljkoviću, 9. novembra.
Aktuelni prikaz Prvog svetskog rata iz ugla Italijana, iz pera italijanskog istoričara Erika Gobetija sadržan je u knjizi „Sarajevo Rewind“, koju će u niškom EU info kutku promovisati sam autor, u petak, 26. oktobra. Nakon promocije publika će imati prilike da pogleda i njegov istoimeni dokumentarni film.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić. Ovo je poslednji deo istraživanja iz monografije „Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918“, pošto su prethodna dva dela „Južne vesti“ objavljivale poslednjih dana.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje iz monografije „Moravska divizija u Prvom svetskom ratu 1914-1918“ „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
Spomen-ploča posvećena francuskim vojnicima i građanima Bele Palanke koji su na današnji dan, pre 100 godina, poginuli prilikom oslobođenja ove varoši u Prvom svetskom ratu biće otkrivena danas u u dvorištu Crkve vaznesenja Gospodnjeg.
Šta je za Nemce u Prvom svetskom ratu značio okupirani Niš, šta se sve dešavalo u ovom gradu od početka, pa sve do 12. oktobra 1918. godine, kada je konačno oslobođen, objašnjava istoričar Aleksandar Dinčić, čije će istraživanje „Južne vesti“ objavljivati i narednih dana u čast 100 godina od oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu.
U Galeriji Narodnog muzeja u Vranju danas od 13:30 biće otvorena izložba Narodnog muzeja iz Leskovca ”Ratni put Moravske divizije 1914-1918”, autora Mire Ninošević i Veroljuba Trajkovića.
Svi oni koji bi želeli da vide izložbu “Naša istorija, naša sećanja”, na kojoj će biti prikazana svedočanstva o oslobođenju Srbije u jesen 1918. godine od strane Istočne armije, moći će to da učine, u Pirotu, Prokuplju, Leskovcu i Nišu od 3. oktobra.
Od 24. septembra do 12. oktobra trajaće biciklistički maraton povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta i oslobođenja Srbije u Prvom svetskom ratu. Maraton “Sto godina slobode – 1.300 km za 1.300 kaplara” počeće i završiti se u Nišu, a prema rečima organizatora cilj je da se ukaže na herojstvo kaplara, te da ono bude putokaz mladima.
Jedan vek od proboja Solunskog fronta i oslobođenja u Prvom svetskom ratu biće obeležen u Nišu u petak 14. septembra, i to sa dva muzičko-scenska programa koje organizuju različite ustanove u isto vreme. U Narodnom pozorišu program organizuje Gradska opštine Medijana, a u sali Niškog simfonijskog orkestra obeležavanje godišnjice pripremili su Niški kulturni centar i Simfonijski. Oba organizatora kažu da nisu znala da ovi drugi nešto pripremaju.
Diskusija o pobedi saveznika u Prvom svetkom ratu na Solunskom frontu, kako kažu organizatori, održaće se 14. septembra u zgradi niškog Univerziteta.
Tačno mesec dana nakon što je Gavrilo Princip u Sarajevu ubio vojvodu Franca Ferdinanda, Austro-Ugarska je uputila objavu rata Kraljevini Srbiji. Telegram kojim je počeo, ispostaviće se, najveći dotadašnji sukob u istoriji sveta, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić primio je 28. jula u hotelu “Evropa” u Nišu.
Najpoznatiji Zaplanjac koji se borio u balkanskim i Prvom svetskom ratu Dragutin Matić, čija je fotografija u unformi srpskog vojnika obišla svet, uskoro bi trebalo da dobije muzej u svom rodnom selu Kaletincu. Naslednici ratnog izviđača poznatog kao “Oko sokolovo” predali su deo njegove kuće Opštini Gadžin Han, koja planira da je rekonstruiše i napravi muzej ovog ratnika. Čeka se da Opštini pripadne i ostatak objekta.
Na predavanju koje je zakazano za 28. jun u Univerzitetskoj biblioteci, kako najavljuju, biće prikazan kratak istorijat obrazovanja Solunskog fronta, predstavljene jedinice koje su ga činile kao i dolazak srpske vojske na južni front. O Prvom svetskom ratu govoriće profesorka istorije Božica Mladenović.
Jedinstvena svedočanstva o Prvom svetskom ratu – fotografije, ratni dnevnici, vojnička pisma i dopisnice učesnika rata, koje su protekle 4 godine prikupljane u elektronski „Album sećanja“, biće predstavljene na izložbi koja se otvara u četvrtak 18. maja od 13 sati u niškom Domu vojske.
Na godišnjicu završetka Prvog svetskog rata, Udruženje za negovanje i čuvanje srpske baštine “Kajmakčalan” predstaviće svoje aktivnosti večeras od 18 sati u niškom Domu vojske Srbije. Iz Udruženja pozivaju sve zainteresovane da im se pridruže u akciji pronalaženja i uređivanja srpskih vojnih grobalja na području Kajmakčalana.