Ako za niško naselje kažu da kiša u njemu ne pada jer ne sme, svaki Nišlija će znati da je reč o Durlanu. U kraju poznatom po opasnim momcima, uličnom vaspitanju, izraženom lokalpatriotizmu, rivalitetu sa Bulevarcima, FK Sinđeliću i Bikovima, hip-hop grupama Ding Dong i Stereo Banana, Bobanu Zdravkoviću i „tri solitera“, danas je sve manje tenzije.
Skriven na obroncima planine Rtanj, u selu Sesalac, nalazi se eko-kamp “Glas prirode“ čiji je idejni tvorac Pančevac Marjan Arsenov. U nadi da će u kampu okupiti istomišljenike koji prihvataju načelo saglasja sa prirodom, nekonzumiranje alkohola i mesa, Marjan nudi besplatan smeštaj svima onima koji bi da se odmore od gradske svakodnevice.
Nadimak Rosuljci, po kome su poznati stanovnici Vlasotinca, potiče od imena biljke mesožderke koja uspeva samo u ovom kraju. Takođe, jedno naselje u Vlasotincu i Ženski fudbalski klub nose ime Rosulja, a jedan od nadimaka navijača Vlasine je “rosuljci”. Vlasinska rosulja, koja je jedna od 170 vrsta rosulja, raste samo u okolini Vlasotinca i danas ju je vrlo teško naći.
Pirotsku tvrđavu na ulazu u grad, koja je proglašena za jednu od 8 najlepših tvrđava Srbije, mnogi Piroćanci nazivaju Kale ili Gradić, a retko ko će reći Momčilov grad. Prema legendi, koja je nastala zbog zabune u istorijskim rukopisima gde je grčki Periterion postao Pirot, veruje se da je ovo utvrđenje izgradio čuveni vojvoda Momčilo sa južnih Rodopa.
Talentovana i više puta nagrađivana Jefimija Najdić, učenica 3. razreda vranjske Gimnazije „Bora Stanković“, osvojila je 1. mesto na Nacionalnom takmičenju mladih eko-reportera.
Na mapi gradova iz kojih može da se leti Niš se našao još pre 82 godine. Potom je tri decenije pista bila prazna, pa je u leto 1971. godine Niš ponovo uvršten u red letenja. Bombardovanje i ratne godine zatvorile su na kratko nišku vazdušnu luku koja je sada „oživela“ letovima niskotarifnih avio-kompanija. Godinama unazad iz Niša je moglo da se leti do brojnih destinacija, među kojima su i prestonice Velike Britanije, Srbije i Makedonije.
Prvi radio signal kojim je Vrhovna komanda komunicirala sa Vladom Srbije emitovan je u Nišu ratne 1915. Trideset godina kasnije, u novogodišnjoj noći, iz nekadašnje kafane “Njujork” emitovan je prvi signal „Radio Niša“.
Na obroncima planine Vidlič, na putu od Dimitrovgrada prema Staroj planini mnogi nalaze predah u etno kući “Bekov” koje lokalno stanovništvo na šopskom dijalektu zove i “Pri Perču”. Tamo svraćaju svi oni koji bi zimi da se ugreju, leti osveže, i uživaju, a ponekad i zanoće uz zvuke frule, gitare, harmonike ili kontrabasa.
Većina meštana sokobanjskog sela Vrmdže ne veruje da, prema staroj legendi, u njihovom jezeru živi ogromna neman, ali su joj bez obzira na to ipak dali ime. Tako priču o čudovištu Vrmdžila, koje niko nikada nije video, rado prepričavaju gostima i turiste pozivaju da dođu i pronađu ga.
Na Neškovom brdu, iznad Dimitrovgrada, odakle se kao na dlanu vidi grad na putu Evrope ka Aziji, leže zajedno u smrti, slavi i večnosti bivši neprijatelji iz srpsko-bugarskog rata 1885.godine. Tu ponosno i prkoseći svim podelama stoji spomenik “Pametnik”, jedinstvena i univerzalna opomena budućim generacijama i simbol besmisla rata.
Pored paprike i roštilja, Leskovac je bio prepoznatljiv i kao najveći centar tekstilne industrije na Balkanu, a malo ko zna da počeci njenog razvoja počivaju na neverovatnoj priči o domišljatosti i lukavstvu Leskovčana, koji su prve mašine krijumčarili iz Bugarske na naopako potkivanim konjima.
Anegdote i priče o običnim, “malim” ljudima iz Dimitrovgrada, kao i one iz ratova, fotografije, stare mape nekadašnjeg Caribroda, pisma i dokumenta, samo su neke od stvari koje se mogu pronaći na onlajn Virtuelnom muzeju “Caribrod”. Pokretač muzeja uspomena Marjan Milanov, kaže da je on namenjen za nostalgičare, kao i za one koji bi da nešto nauče o Dimitrovgradu.
Ljute, slatke, krupnije, ali i one sitnije, crvene paprike, takozvane nizače, prekrivaju fasade kuća sela Donja Lokošnica koje se prostire na brdu nedaleko od Leskovca. Meštani kažu da je njihova paprika jedinstvena po tome što ne uspeva nigde drugde i po tome što je seme koje koriste staro više od 5 vekova, a čak joj pripisuju i lekovita svojstva.
Tek u poslednje vreme o Vladi Iliću više se saznaje u njegovom rodnom Vlasotincu, odakle se kao momak zaputio u Beograd i postao prvi „moderni“ gradonačelnik srpske prestonice. Izgradio je mostove, fabrike, škole i bolnice, osnovao Zoološki vrt, a kum mu je bio kralj Aleksandar Karađorđević.
U maloj sandolini sa veslom i improvizovanim jedrom od čaršava akademski slikar Dragan Jović Lisac oplovio je Jadransko more, a plovio je i po Baltiku, Crnom i Egejskom moru, šefovao umetnici Marini Abramović, družio se Momom Kaporom i Matijom Bećkovićem, ručao je kod Ive Andrića i naposletku spustio sidro u rodnom Leskovcu.
Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.
Na 8. Festivalu autorskog filma zemalja Podunavskog regiona „Profest 2017“ održanom u Bačkoj Topoli, dokumentarni film „Vladimir“ autorke Danice Mirić, u proizvodnji dopisništva RTS-a u Vranju, dobio je treću nagradu u kategoriji televizijskih reportaža.
Neobične stene, najuži kanjonski usek u Evropi, pećine i prelepi pejzaži krase kanjon reke Jerme, koji može biti idealno mesto za avanturiste, jer se u ovom specijalnom rezervatu prirode mogu oprobati u planinarenju, brdskom biciklizmu, planinskom trčanju ili se odvažiti da obiđu neosvetljenu pećinu.
Abdal, odslni, oplazal, abar i druge reči koje koriste samo u Pirotu i okolini, pa teško mogu da ih razumeju ljudi koji nisu iz tog kraja, Dragoljub Zlatković preveo je na književni jezik. Čak 33.000 reči na dijalektu objasnio je i kroz primere kako ih Piroćanci koriste u svakodnevnom govoru.
U selu Stubal nadomak Vladičinog Hana najpre je nikla mala staja, a onda i prava farma koza koju iz godine u godinu vlasnik Zoran Stevanović oplemenjuje i zanavlja da bi njome ne samo zaradio, već pokazao primer da se poštenim radom u stočarstvu može dobro poslovati.
