Specifičan govor je jedna od prvih stvari koju gosti ptimete u Vranju. Vranjski dijalekt obiluje arhaičnim izrazima, pa se vrlo često mogu čuti reči poput ovam’, tam’, s’n, d’n, l’žov… Vranjanci kažu da iim je rečnik bogat, a govor ekonomičan.
U Sokobanji su boravile su boravile mnoge poznate ličnosti – istaknuti književnik i nobelovac Ivo Andrić, književnik i komediograf Branislav Nušić koji je i napisao stih „Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad“. A ćešće od svih u Banji je boravio kralj Petar I Karađorđević.
Retko gde duh stare Srbije može da se oseti dobro kao u Vranju. Spoj orijentalnog i evropskog, istoka i zapada primećujete na svakom koraku. Srdačno gostoprimstvo i vranjanski govor ono je što daje dušu rodnom mestu Bore Stankovića.
Svake godine Sokobanja primi više od 100.000 gostiju u kojoj turizam, kao glavna privredna grana, živi više od 180 godina. Turiste privlače izletišta, a najatraktivnija su Lepterija, Sokograd, vodopad Ripaljka i okolna jezera.
Mnoge izvorne igre, pesme, instrumenti, običaji i nošnje iz siromašnog svrljiškog kraja sa bogatom tradicijom bili bi zaboravljeni da ih od zaborava ne čuvaju čak 3 kulturno-umetnička društva koja širom sveta upoznaju ljude sa svojim zavičajem.
Prostor na kome se nalazi niška Jagodin-mala naseljavan je još od praistorije, a o bogatoj prošlosti i ukrštanju različitih civilizacija svedoči oko 200 grobnica zbog kojih žitelji kažu da „žive na kosturima“.
Sigurno najreprezentativnija ličnost Vladičinog Hana i neko za koga se može reći da je potvrđeni i dokazani „majstor“ svog zanata jeste Boban Marković, trubač koji je zvukom svog instrumenta učinio da se za Han čuje širom planete.
Još se u doba starih Slovena verovalo da su vodenice „pod velom nečastivog“ iako su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito. Mnogi su odvajkada izbegavali da tamo zalaze noću, verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći pohodi.
Hrast koji je napunio više od 1.000 godina, drugi od njega mlađi pola milenijuma, oaza mira u samom centru grada i bogata istorija – sve to u varošici staroj više od 2.300 godina koja se razvila na nekadašnjem rimskom putu Via Militaris – Beloj Palanci.
Okružen knjigama, šahovskom tablom i neizbežnom kucaćom mašinom Vranjanac Radomir Raša Stanojković, iako je u devetoj deceniji života, i dalje neumorno stvara i beleži sve što smatra bitnim. Mnogi njegovi aforizmi iz devedesetih mogu se primeniti i na današnjicu.
“Sve se bojim – pročuće se ovo mesto, svet će nagrnuti amo i ja ću morati da bežim odavde i da tražim neku drugu banju“ govorio je nekada davno o Sokobanji nobelovac Ivo Andrić. Čini se da je pisac predvideo da će prirodne lepote Sokobanje i njene okoline privlačiti sve više gostiju koji tamo danas sve češće odlaze na vikend.
Obavljanje poslova u belopalanačkom kraju nije se moglo zamisliti bez banice koja je bila obavezan obrok radnicima u poljima, pogotovo tokom berbe paprike vrtke. Možda baš zato meštani kažu da uz razvlačenu, krpenu ili sukanu banicu najbolje idu specijaliteti od ove paprike.
Na brdo Hisar Prokupčani beže od vrućine, odmaraju, započinju ljubavi i venčavaju se. Mnogi i ne znaju da su se na njemu Rimljani, u doba kada se grad zvao Hameum, pre skoro dva milenijuma klanjali Herkulu i da je mnogo kasnije upravo tu počelo da se razvija današnje Prokuplje.
Generacije su odrasle u Engleskom domu u niškoj Jagodin-mali, a malo ko zna da je ova zgrada pre 90 godina napravljena novcem britanskog fonda kao Dom za decu bez roditelja i da je jedan od donatora bio i Čerčil. Sada je to Dom učenika srednjih škola.
Dugogodišnji novinar, aforističar i književnik Dušan Đorđević, u Vranju poznat kao Dude, u brojnim reportažama i zavidnom književnom opusu pisao je o svom gradu, Vranjancima, njihovim nedaćama, radostima i specifičnom mentalitetu.
Da život po konvencijama savremenog doba ne mora da bude jedini mogući, već nekoliko godina načinom života koji podrazumeva potpuno saglasje sa prirodom dokazuje Marjan Arsenov, osnivač prirodnjačkog kampa „Glas prirode“ u šumama nadomak sela Sesalac kod Sokobanje.
Za razliku od članova današnje Vlade, koji će tokom boravka u Nišu biti smešteni u kasarni „Mija Stanimirović“, članovi srpske Vlade koja je u ovaj grad privremeno bila premeštena pre više od jednog veka, tada su bili smešteni po hotelima, ali i u prinudno oduzetim kućama.
Na pašnjacima kraj sela Prtopopinci kod Dimitrovgrada pasu stada ovaca i koza autohtonih rasa koje se na obližnjoj farmi gaje na tradicionalni način. Na gazdinstvu porodice Vasov žive i brdski konji, krave i živina, a posebnu pažnju privlače lame.
Jedan od najstarijih čuvara tradicije svrljiškog kraja, koji je duh ovog mesta proneo kroz čitav svet, svakako su jedinstvene svrljiške troglasne gajde i na njima odsvirano čuveno kolo „Svrljiška rumenka“.
Turistima na sokobanjskoj promenadi godinama pažnju privlači zgrada gde se nalazi plod višedecenijskog rada akademskog slikara Miluna Mitrovića. Uspomenu na modernistu, koji je talenat nadograđivao u Beogradu, čuvaju Sokobanjci, a o njegovom radu svedoči 170 slika.
