U dvorištu jedne od betonskih zgrada na Obilićevom vencu dogodila se havarija u vezi sa sistemom za toplotno grejanje. Međutim, u niškoj „Toplani“ kažu da stanari nisu pustili njihove radnike da kvar i otklone.
Hladni radijatori su žiteljima skoro 20 ulica u niškom naselju Palilula, a bez grejanja su ostali zbog, kako saopštavaju iz Gradske toplane, hitne sanacije kvara na magistralnom delu toplovoda koji napaja toplana „Jug“. Kažu da se očekuje da radovi budu završeni u večernjim satima.
Rupe koje na terenu ostave radnici Toplane, Vodovoda ili drugih preduzeća, odnedavno je dužna da asfaltira Direkcija za izgradnju grada. Ovakve pukotine građani često prijavljuju, jer su takve rupe uglavnom veće od udarnih i njihova sanacija dugo traje.
Kako bi izgradili kotlarnicu na gas u naselju Dubočica, ali i rekonstruisali mrežu, leskovačka Toplana planira da u narednoj godini podigne kredit. Prema rečima v. d. direktora Miloša Mićića, zadužiće se kod Nemačke razvojne banke, a planiraju da podignu 2 miliona evra kredita. Ovo preduzeće u narednoj godini planira da nabavi 3 nova vozila, a cene grejanja, tvrde, neće se menjati.
Zbog toga što trenutnom vršiocu dužnosti direktora leskovačke Toplane Milošu Mićiću ističe mandat, gradski većnici doneli su odluku da se raspiše konkurs za ovo direktorsko mesto. Zeleno svetlo na odluku treba da daju i leskovački odbornici na sledećoj sednici Skupštine.
Hladni radijatori onima koji se greju preko toplane „Krivi vir“ polako se zagrevaju, jer je popravljena havarija, kažu u Gradskoj toplani, ali se u međuvremenu pojavio kvar na toplani „Jug“ i sada su bez grejanja korisnici u tom delu Niša.
Od 8 leskovačkih javnih preduzeća, u prvih 9 meseci ove godine samo JP „Dom“, koji vodi računa o lokalima i stanovima u vlasništvu Grada, ima negativno finansijsko poslovanje. Ostala preduzeća poslovala su dobro i imaju dobit, navodi se u izveštajima o kojima danas raspravljaju leskovčaki odbornici. Da slika ipak nije tako sjajna smatra Jelena Spirić iz Stranke slobode i pravde koja kaže da se radnicma duguju plate, a preduzeća su u plusu zbog subvencija koje se daju iz budžeta i kredita koje uzimaju.
Situacija na terenu pokazuje da je termoizolacija zgrada u Nišu katastrofalna, pre svega zato što je 70 % njih starije od 30 godina – upozorava profesionalni upravnik zgrada Toplica Đorđević. Stanari nemaju para da taj problem reše sami, dodaje, a po zakonu je Grad dužan da im u tome pomogne. Da Grad mogao da pomogne i to formiranjem fonda koji bi građani mogli da koriste upravo za poboljšanje energetske efikasnosti, najavio je direktor Toplane Predrag Milačić.
Da grejanje u Nišu ne poskupljuje jer su „skočile“ cene energenata, već zato što se povećavaju plate zaposlenih, kao i zbog neracionalnog poslovanja Gradske toplane – smatra niški Savez za Srbiju. Zato pitaju gradske čelnike da li pljačkajući građane nadoknađuju gibitke?
Nišlije koje se greju preko Gradske toplane, a žive u zgradama sa lošom izolacijom i računi su im zato previsoki, će i ove zime plaćati manje. Uslov je da potroše 20 % više od mesečnog proseka, a Toplana će platiti „višak“ koji potroše.
Iako će cena fiksnog dela računa ostati ista, jer Gradsko veće nije usvojilo predlog Nadzornog odbora Toplane za poskupljenje, ukupni računi za grejanje će Nišlijama koji koriste daljinsko grejanje, ipak biti veći. Razlog za to je poskupljenje varijabilnog dela sa 5,83 na 6 dinara po isporučenom kilovat satu energije, a direktor Toplane Predrag Milačić kaže da je razlog za promenu cene poskupljenje energenata.
Radijatori u stanovima Nišlija koji koriste daljinsko grejanje ovog jutra su hladni jer, kako su saopštili iz Gradske toplane, nije bilo potrebe da pokreću toplotne izvore zbog visoke spoljne temperature. Kažu, počeće da greju ukoliko budu niže temperature.
Kotlarnicu niškog Kliničkog centra država je poklonila Nišu, a od januara sledeće godine, kada bi trebalo da je preuzme Gradska toplana, preko nje će se grejati sve javne i zdravstvene ustanove, kao i stambene zgrade u tom delu grada. Osim kvalitetnijeg grejanja, time bi se popravio i kvalitet vazduha, smatraju nadležni, jer će se mazut, lož ulje i ugalj zameniti prirodnim gasom.
Na jugu Srbije daljinsko grejanje omogućeno je samo stanovnicima 4 grada – Niša, Pirota, Leskovca i Vranja. U Nišu je cena varijabilnog dela najskuplja, jer je, kako kažu eksperti, jedina Toplana koja koristi gas, dok fiksnu cenu računa najviše plaćaju Piroćanci.
Javno komunalno preduzeće „Gorica“ je tradicionalni gubitaš među niškim javnim preduzećima, a na kraju 2018. godine pridružili su mu se i Gradska toplana i Direkcija za javni prevoz. Dok je Toplana dospela u ovu poziciju, kako kažu u Sekretarijatu za komunalne delatnosti, zbog procene imovine, Direkcija za javni prevoz je u minus ušla nakon poklanjanja autobusa „Pčelici“.
Plate zaposlenih u javnom sektoru Niša od novembra će biti veće i do 10 %, što je uslovilo da se i stavka za plate u budžetu Niša uveća za 50 miliona dinara. Budžeta se menja i zato što se fiksna cena grejanja ove godine neće menjati, pa je „Gradska toplana“ tražila da joj se osnovni kapital poveća za 150 miliona dinara.
Da građani Niša koji imaju daljinsko grejanje neće plaćati fiksni deo računa više u odnosu na prošlu godinu, kako je predložila Toplana, rekao je gradonačelnik Darko Bulatović. On je kazao da Gradsko veće neće odobriti predloženo poskupljenje.
Već tradicionalno, poslovanje Gradske toplane potpomaže komercijalni kredit od 250 miliona dinara. I ove godine posluje se na taj način, kako kaže sekretarka Sekretarijata za komunalne delatnosti Vladislava Ivković, da bi se na vreme platio energent Jugorosgasu.
Kao što su i najavili iz Toplane, 15. oktobra započela je nova grejna sezona. Radijatori su, kako kažu, bili jutros topli, ali su kotlovi ugašeni zbog visokih dnevnih temperatutra. U narednim danima će, pojašnjavaju iz Toplane, grejanje zavisiti isključivo od vremenskih prilika. Nadzorni odbor preduzeća je predložio poskupljenje, ali o tome se nije glasalo na poslednjoj sednici Gradskog veća.
Umesto prošlogodišnje cene grejanja, Nadzorni odbor Gradske Toplane Niš predložio je nove cene – 23,46 dinara po kvadratnom metru, dok bi varijabilni deo trebalo da iznosi 6 dinara po kilovat satu. Poskupljenje se pravda višom cenom mazuta.
