Mlada sova buljina po imenu Danica, praćena savremenim GPS odašiljačem, nakon što je napustila roditeljsku teritoriju u okolini Zaječara, za samo nedelju dana preletela je gotovo 100 kilometara i stigla na područje Niša. Istraživači kažu da njeno kretanje otkriva dragocene podatke o prvim koracima mladih buljina u prirodi. Danica je označena GPS odašiljačem početkom juna, […]
Sa željom da sačuva prizrensko-timočki dijalekt tako što će ga „oživeti“ kroz veštačku inteligenciju, Nišlijka Milena Šović koja trenutno živi u Čikagu osmislila je četbot koji u svojoj interakciji koristi južnjački govor, pre svega leskovački. Leskovački četbot, kako ga Milena naziva, još uvek nije dostupan široj javnosti, a svoju „premijeru“ imaće 9. oktobra na Artificial Intelligence […]
Dok se sada gosti na slavu uglavnom pozivaju lično ili telefonskim pozivom, a u nekim krajevima nema poziva jer se to podrazumeva, nekada su se u Nišu gosti pozivali objavom u novinama ili obaveštavali da slave neće biti, o čemu svedoči primer Niškog glasnika iz 1924. godine.
Prema studiji koju je niška Gradska toplana radila u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom, ispod Niša se na dubini od 1.200 metara nalazi geotermalno jezero površine 61 kvadratni kilometar, navodi direktor Toplane Predrag Milačić.
Već pet godina đaci niške Osnovne škole „Sveti Sava“ prognoziraju vremenske prilike, beleže brzinu vetra, vlažnost vazduha i temperaturu i to uz pomoć meteorološke stanice koja u sebi ima mikrobit – džepni računar na kojem se može programirati. Ovim projektom svrstali su se u najbolje primere dobre prakse u osnovnim školama koje su svoj rad predstavili na Sajmu obrazovanja i nastavnih sredstava u Beogradu.
U želji da sve više stanara vozi bicikl, nekolicina komšija iz zgrade broj 43 na Bulevaru svetog Pantelejmona u Nišu okupilo se oko ideje da se uredi siguran prostor za odlaganje dvotočkaša u kojem će se nalaziti i stanica sa potrebnim alatom. Ovaj zajednički projekat je, kažu, zbližio komšije, pa su krenuli sa proslavama rođendana ispred zgrade, a planiraju i zajedničke biciklističke vožnje.
Nakon što su uspeli da spreče izumiranje beloglavog supa i u rezervatu Uvac napravili brojnu koloniju, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica žele da naredne godine vrate ovog korisnog lešinara i u Sićevačku klisuru gde je poslednji put viđen krajem 50-ih godina prošlog veka.
Priliku da gađaju lukom i strelom, vide kako je izgledala srednjovekovnooruđe i oružje, kao i da prisustvuju borbama vitezova i konjičkom višeboju, imaće svi oni koji posete festival “Zaštitnici Tvrđave” koji je će 6. do 8. septembra biti održan u niškoj Tvrđavi.
Tim koji čini petoro doskorašnjih đaka Tehničke škole Pirot razvio je uređaj za merenje promena vodostaja reke usled ispuštanja jezera ili drugih faktora, koji uz pomoć audio-vizuelne signalizacije upozorava kupače da nije bezbedno da budu u reci.
Tim srpskih i francuskih arheologa od prošle nedelje radi istraživanja na arheološkom lokalitetu Caričin grad kod Lebana, a već su, kako kažu, prvi put pronašli srednjovekovne celine koje dokazuju da je Stefan Nemanja preuzeo ove prostore od Vizantije i zasnovao srpsku Dubočicu.
Čikago je grad u Americi u kojem živi najviše Srba, a jedan ili jedna od njih, očigledno Nišlija ili Nišlijka, ima na svom automobilu takozvanu personalizovanu registarsku tablicu na kojoj piše „IZ NISH“.
Sa željom da ožive sećanje izuzetne ljude koji su učili, radili ili vodili školu u veoma teškim, turbulentnim vremenima, učenici Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ pripremili su izložbu „Tri značajne ličnosti Sremca“ koja će danas u 13 sati biti otvorena u sali škole. Oni su istraživali životi i rad tri ličnosti – nekadašnjeg učenika Svetislava Tisu Milosavljevića, profesora Vladimira S. Miloševića i direktora Milana Banića.
Razglednice iz 19. veka, fotografije niškog sporta, zbirka memoranduma i drugi vredni dokumenti i artefakti koje poseduje Niški istorijski arhiv, biće prikazani na izložbi „Da li ste znali?“ koja će biti otvorena u petak, 31. maja u 12 sati ispred zgrade Arhiva u Tvrđavi.
Sa idejom da nauče folkloru sve one koji to žele, i to u svakom trenutku, gde god bili na svetu, tim studenata iz Niša osmislio je onlajn platformu „Nauči kolo“. Kažu da žele da pored kurseva, planiraju da obnove stare pesme i stara kola i da ih sačuvaju od zaborava.
Uzimajući kao najdrastičniji primer eksploatacije radnika to što im se preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili dragoceno vreme čestim odlascima u toalet, niški umetnik Nikola Marković je kroz crteže, slike, video, instalaciju i kreiranje brenda pelena “Prol et” želeo, kako kaže, da ukaže na problem zgaženog dostojanstva u svim sferama.
Super Mario, Mali princ, meda Padington, Skočko, Petar Pan, Stič, Sunđer Bob, Snupi, Barbamama, Sreda i drugi junaci iz crtaća, filmova i igrica, samo su neke od igračaka koje je heklanjem napravila Nišlijka Miljana Filipović. Kaže da je ljudima zanimljivo da kupuju igračke koje su ručni rad, a često su i jedinstvene jer ih hekla po želji i nacrtu mališana.
Već nekoliko godina 54-godišnja umetnica Marija Ilić iz Niša svako jutro započinje kafom i crtanjem karikature, zapravo svog autoportreta, koji odmah podeli na Fejsbuku uz šaljivi tekst. Tom svojom jutanjom rutinom crtanja, kako sama kaže, crtica iz njenog života, prikupila je brojne pratioce, ali i na svom profilu stvorila svojevrsnu online galeriju radova.
Jedna od 110 preduzetnika koji su od Ministarstva privrede dobili sertifikate u oblasti tradicionalnih zanata, starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti je i 35-godišnja Nišlijka Nataša Mitić koja se bavi heklanjem. Kaže da je važno čuvati stare zanate i da se ručnog rada može živeti jer i dalje ima ljudi koji to cene i spremni su da za to plate.
Među 10 gradova u kojima je najjeftinije raditi na daljinu na 9. mestu je Niš, a listu je objavila britanska kompanija Brother UK.
Bogato ukrašena jelka, sijalice, kao i brojni ukrasi na prozorima i vratima, nešto su što je slika u većini stanova i kuća pred novogodišnje praznike. Sve ovo postalo je mnogo dostupnije nego što je bilo pre 60 godina, kada su jelke bile veoma skupe, pa su Nišlije svoje domove ukrašavale grančicama prirodnih jelki i borova, kao i svežim cvećem.
