Zub vremena, korov i rastinje nisu poštedeli jedinu brzovoznu parnjaču serije JŽ 05 na Balkanu, koja se nalazi u dvorištu nekadašnje Mašinske industrije u Nišu. Popucale staze, polomljeni prozori sa zgrada čija se fasada roni i propale hale, slika je u koju se utopila i lokomotiva, koja je eksponat Železničkog muzeja u Beogradu.
„Za rubriku nadrealno u Nišu – popnete se lepim, širokim stepeništem i udarite u zid“ – tako Nišlija opisuje novi „ulaz“ u zgradu dekanata Filozofskog fakulteta, čija vrata su nedavno zabetonirana. Dekanica Natalija Jovanović kaže da je ulaz zazidan zato što su sekretarice imale probleme sa promajom, kao i da tek predstoji sređivanje.
Od septembra će u Gimnaziji “Svetozar Marković” u Nišu početi da se školuje posebno odeljenje u kojem će učenici imati časove isključivo na engleskom jeziku, drugačije premete, a na kraju će polagati internacionalnu maturu, pa neće morati da nostrifikuju diplomu i odmah će im biti otvorena vrata univerziteta širom sveta.
Da ošmirglaju drvo, naprave točak i spoje ga sa štapom, da ispletu grivu od vunice za drvenog konja, da zalepe uši, sedlo od platna, da povežu planete u solarnom sistemu, da se zabave i zajedno sa roditeljima i drugarima stvore igračke koje potom nose kući – sve ovo mogu deca koja dođu u “Dedinu garažu”, mesto u Nišu koje podstiče kreativnost.
Iako tragovi naselja datiraju iz vremena pre nove ere, u zvaničnim spisima ime Dimitrovgrada prvi put se pominje u 15. veku u osmanlijskim dokumentima pod imenom Tekvin binari. Od tada je promenio više naziva, Spribrod, Carski brod, Zarinbrod, da bi se za vreme Turaka ustalio naziv Caribrod, ali nije ustanovljeno kada je i zvanično dobio taj naziv. Tako se i zvao do 1950. kad je promenio ime u Dimitrovgrad, po bugarskom revolucionaru Georgi Dimitrovu koji je bio optužen za paljenje Rajhstaga, da bi se ove godine pokrenula inicijativa da mu se vrati naziv Caribrod.
Jedinku mrkog medveda snimile su početkom juna sigurnosne kamere na Staroj planini, na području koje je poznato pod imenom Široke luke, a u Javnom preduzeću Srbijašume pretpostavljaju da se radi o mlađoj jedinki. Tragovi medveda prvi put su zabeleženi aprila 2014. godine, a naredne godine nastale su i prve fotografije mrkog medveda.
Četvorogodišnja Vranjanka koja je rođena bez podlaktice na desnoj ruci nedavno je dobila protezu, odnosno veštačku ruku koju su pomoću 3D štampača uradili naučnici iz Novog Sada, pa će ruku moći da koristi konkretnije nego što je do sada mogla sa drugim pomagalima.
Prikaz srednjovekovnog načina života, oružja, alata, borbi i starih zanata, uz celodnevno druženje sa vitezovima i princezama, biće upriličeni na prvom Festivalu kulturne baštine, viteštva i starih zanata koji će se održati 6. jula u pirotskoj tvrđavi Momčilov grad. Program će trajati od 9 do 20:30.
Fotografije na kojima sa Radničkim trenira Aleksandar Stanisavljević probudile su nadu navijačima da bi iskusno krilo moglo ponovo da zaigra u dresu “Reala sa Nišave”. Ipak, Požarevljanin kaže da nije bilo govora o povratku, već samo trenira sa ekipom jer se preselio u Niš, a sve zbog dece koja su, kaže, u presrećna u ovom gradu.
Da su kraj Konstantinove vile na arheološkom nalazištu u Nišu bile terme, koje su pandan modernog spa centra, pošto su se u njima nalazili bazeni sa toplom i hladnom vodom, saune, sale za masažu i relaksaciju, pokazalo je nedavno završeno istraživanje arheološkog tima.
Dinamo bicikl koji okretanjem pedala proizvodi struju za punjenje smart telefona i koji pokreće radio i lampu, postavljen je u niškom „Parku znanja“ u Regionalnom centru u Nišu. On je produkt učenika mehatronike Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Niša.
Srednjevekovni predmeti, ispijanje piva u krčmi iz tog doba, ali i borbe vitezova, od 14. do 16. juna biće upriličeni u niškoj Tvrđavi na festivalu “Zaštitnici tvrđave”.
Da se od otpadaka lima mogu napraviti lampe i lusteri, odbačene gume mogu iskoristiti kao žardinjere za baštu, i od razne reciklažne robe napravi odeća – naučili su mladi Romi iz Niša koji su prošli kroz radionice koje su deo projekta “Papirnati život 2”.
Deca iz 26 niških vrtića u kostimima ovih dana šetaju ulicama grada i idu u posete gradskim institucijama, preduzećima, školama, bibliotekama, muzejima, opštinama, a predškolci obdaništa “Zeka” imali su jedan od najzanimljivih obilazaka – vojnom aerodromu u Medoševcu.
Ešarpama i haljinama koje su ručno oslikane uz pomoć vrelog voska, sa specifičnim šarama i udobnim krojem, niška dizajnerka tekstila i odeće Jelene Dimitrijević postala je prepoznatljiva, a njeni radovi sve traženiji. Ona napominje da ljudi u Srbiji sve više traže odeću koja nije deo industrijske konfekcije, jer žele da nose unikate i budu jedinstveni.
Kreativna Nišlijka Boba Milićević Mišić godinama unazad dvorište svoje kuće dekoriše za velike praznike, pa ga je i ovog proleća ispunila uskršnjim dekoracijama poput zeka i jaja različitih boja i veličina.
Po obrazovanju profesor razredne nastave, mlada Dragana Askov Stojilković iz Vranja pre 6 godina otkrila je zanat pirografiju, odnosno oslikavanje drveta vatrom, sama savladala ovu veštinu i od nje stvorila održivi biznis. Ovom tehnikom stvara ikone, satove, drvene čestitke, priveske, kutije za burme i druge dekoracije.
Sa idejom da pomognu najmlađima da kroz igru razvijaju kreativnost, snalažljivost i poboljšaju motoriku učenice srednje Umetničke škole iz Niša napravile su senzorne igračke u okviru svoje učeničke kompanije Sizard. Ove igračke, kako objašnjavaju, aktiviraju sva čula, omogućavaju deci da istražuju, uče boje, oblike i prve matematičke pojmove kroz igru.
Preko 500 stalnih, povremenih ili privremenih Nišlija, koji su svojim radom i stvaralaštvom dali doprinos ovom gradu, nalazi se na 500 strana Enciklopedije znamenitih ličnosti Niša, čije je pilot izdanje nedavno odštampano, a do kraja 2019. godine ona će se naći i u knjižarama.
Duhoviti izrazi iz pirotskog kraja poput “Imam si rabotu”, “Če si bude”, “Urini se” i “Njeknja” krase bedževe, a tradicionalne šare pirotskog ćilima nalaze se na unikatnim ogrlicama, prstenju i minđušama koje pravi Marija Stojev. Ova mlada Piroćanka pre 8 godina počela je da se bavi izradom nakita i suvenira kako bi zaradila za džeparac, a sada od toga živi.