Duhoviti izrazi iz pirotskog kraja poput “Imam si rabotu”, “Če si bude”, “Urini se” i “Njeknja” krase bedževe, a tradicionalne šare pirotskog ćilima nalaze se na unikatnim ogrlicama, prstenju i minđušama koje pravi Marija Stojev. Ova mlada Piroćanka pre 8 godina počela je da se bavi izradom nakita i suvenira kako bi zaradila za džeparac, a sada od toga živi.
Niška Ulica Lole Ribara koja je poznata po tome što “čuva” istoriju Radio Niša i lipama koje prave “debeli” hlad, dobila je još jednu atrakciju – drveće ukrašeno cvetovima od poklopaca, smajlijima, srcima, tufnama, a dva stabla su “zagrlila” devojka i dečak.
Iako je pozorišna umetnost “stara” i savremeni teatar ustanovljen još u Staroj Grčkoj, ima još onih koji ne poznaju sva pravila ponašanja u pozorištu. Niški glumci Aleksandar Mihailović, Dragana Jovanović i Srđan Miljković kažu da im dok nastupaju najviše smeta kada neko u publici piše SMS-ove, javlja se na telefon, izlazi u toku predstave, a priznaju da se dešava da u publici neko i zaspi.
Nijansiranje slame običnom kućnom peglom, prirodne zlatne boje, malo lepka, skalpel i žilet neobičan su način da se, uz izuzetno strpljenje i urođeni talenat, dođe do slika od slame koje veštom rukom stvara Svrljižanin Gradimir Gaša Jovanović.
Od 1968. godine, kada je prvi put obukao kostim, Svrljižanin Duško Živanović donosi deci poklone, ali i osmehe, stvarajući večne uspomene uoči novogodišnjih praznika. Gotovo da nema kuće u svrljiškoj opštini koja nema bar jednu fotografiju sa njim, a čike Dule, iako sada penzioner, i ne pomišlja da prekine tradiciju dugu pola veka.
Pacijenti koji su nezadovoljni ponašanjem lekara ili propisanom terapijom, time što previše čekaju na pregled ili imaju neku drugu primedbu na rad Hitne pomoći Niš, to mogu lično reći direktoru ove zdravstvene ustanove koji je još od marta uveo “otvoreni” broj telefona na koji se javlja, kako kaže, u bilo koje doba dana i noći.
Iako se često može čuti da zanatske radionice odumiru, te da mladi nisu zainteresovani za njih, mladi arhitekta Milan Ivković u Nišu skoro dve godine stvara biznis neobičnim lampama koje pravi od ručno obrađenih komada “odbačenog” drveta, a u koje kombinuje delove starih kućnih aparata.
Skriven na obroncima planine Rtanj, u selu Sesalac, nalazi se eko-kamp “Glas prirode“ čiji je idejni tvorac Pančevac Marjan Arsenov. U nadi da će u kampu okupiti istomišljenike koji prihvataju načelo saglasja sa prirodom, nekonzumiranje alkohola i mesa, Marjan nudi besplatan smeštaj svima onima koji bi da se odmore od gradske svakodnevice.
Običaj da zaljubljeni se parovi zavetuju na večnu ljubav stavljanjem katanca sa njihovim imenima na ogradu mosta, počeo je da se neguje i u Nišu pa su na Tvrđavskom mostu počeli da se kače „katanci ljubavi“.
Zahvaljujući ilustracijama koje inostrani i domaći strip crtači rade za portfolio niškog festivala Striporama, Niš su proteklih godina “posetili” brojni superheroji i strip junaci poput Spajdermena, Konana, Dilana Doga, Zagora i Teksa Vilera. I za ovogodišnji festival, koji počinje 9. avgusta, urađene su kombinacije junaka i motiva Niša, pa tako Supermen “nadleće” Tvrđavom, dok Panišer dolazi u Ćele-kulu.
Kladio da će Brazil pobediti Srbiju i mislio je da je dobio put u Rio de Žaneiro, ali je umesto toga Francuz Gregoar Poko došao u Belotinac kraj Niša, gde je u dresu južnoameričke reprezentacije sa meštanima pratio meč sa Svetskog prvenstva u Rusiji. Sve je to organizovala i ispratila ekipa francuskog magazina “So foot”.
Priliku da gađaju lukom i strelom, vide kako je izgledala srednjovekovna nošnja, viteška oprema, oruđe i oružje, kao i da prisustvuju borbama vitezova, imaće svi oni koji posete festival “Zaštitnici tvrđave” koji je će od 8. do 10. juna biti održan u niškoj Tvrđavi.
Skara u kojoj meso ne treba da se okreće, već se ono samo “vrti” i samim tim ravnomerno i brže peče, novi je izum Miloša Marinkovića iz Bele Palanke.
Većina meštana sokobanjskog sela Vrmdže ne veruje da, prema staroj legendi, u njihovom jezeru živi ogromna neman, ali su joj bez obzira na to ipak dali ime. Tako priču o čudovištu Vrmdžila, koje niko nikada nije video, rado prepričavaju gostima i turiste pozivaju da dođu i pronađu ga.
Da u veštim rukama jabuka ili rotkvica mogu postati cvet ruže ili predivan labud, a lubenica pravo umetničko delo, pokazuju radovi učiteljice Nakice Antić iz Svrljiga, jedne od retkih osoba kod nas koje se bave karvingom, a da nisu profesionalni kuvar.
„Bogova vrata“ na planini Krstatac, vodopad, pećine i izvor Buk koji se nalaze nedaleko od Sokobanje u ataru sela Milušinac, mnoge će ostaviti bez daha i pravi su izbor za one koji vole nešto izazovnije izlete u prirodu.
Proizvodnja brašna na starinski način i vodenice koje još uvek rade u Srbiji su prava retkost, a jedna od onih čiji se točkovi još uvek okreću nalazi se u samom centru Bele Palanke, na ulazu u kompleks Vrelo.
Iz drvene skulpture sa likom Nikole Tesle, koja se nalazi u parku Banjica u Sokobanji, ove godine su izlistale mladice pa izgleda kao da je čuveni naučnik oživeo, kaže autor ovog dela vajar Mića Veličković Miveli.
Redizajn američkog dolara, novčanica od 50 i 100 dolara, rad 24-godišnjeg Vranjanca Miloša Zlatanovića nedavno je od strane uticajnog magazina „Graphic Design USA“ iz Njujorka nominovan za najbolje brendiranje u 2017. godini. Prošle godine njegov redizajn srpskog dinara uzburkao je srpsku javnost, a ove godine je u SAD nominovan za jednu od najprestižnijih nagrada.
Najpre su u nedelju prošetali centralnim niškim ulicama i mamili poglede prolaznika, a potom su građanima na platou kod “Kalče” pokazali svoje veštine i pozvali ih da ostatak dana provedu u Tvrđavi. Najmlađi su bili posebno oduševljeni vitezovima koji su “osvojili” grad i na još jedan dan vratili Niš u srednji vek.