Kada je u prokupačko porodilište doveo suprugu, čekajući lekare u hodniku da se pojave, beba je počela da se rađa, a Kuršumličanin Zvezdan Ristić prihvatio je dete da ne bi palo na pod. Lekari su stigli taman da preseku vrpcu i zbrinu majku i bebu.
Iako je uobičajeno da u pauzama najjače svetske košarkarške lige nastupe navijačice ili popularni pevači, na poluvremenu utakmice između Toronto Reptorsa i Finiks Sansa dvoranom se zaorilo srpsko kolo, a ansambl „Kolo“ iz Hamiltona izveo je igre iz okoline Dimitrovgrada.
U selu Stubal nadomak Vladičinog Hana najpre je nikla mala staja, a onda i prava farma koza koju iz godine u godinu vlasnik Zoran Stevanović oplemenjuje i zanavlja da bi njome ne samo zaradio, već pokazao primer da se poštenim radom u stočarstvu može dobro poslovati.
Specifičan govor je jedna od prvih stvari koju gosti ptimete u Vranju. Vranjski dijalekt obiluje arhaičnim izrazima, pa se vrlo često mogu čuti reči poput ovam’, tam’, s’n, d’n, l’žov… Vranjanci kažu da iim je rečnik bogat, a govor ekonomičan.
U Sokobanji su boravile su boravile mnoge poznate ličnosti – istaknuti književnik i nobelovac Ivo Andrić, književnik i komediograf Branislav Nušić koji je i napisao stih „Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad“. A ćešće od svih u Banji je boravio kralj Petar I Karađorđević.
Saopštenje Službe za odnose sa javnošću Vranja postalo je pravi hit na društvenim mrežama. Dok su neki imali razumevanja za „ispad“ Google prevodioca, drugi su zbijali šale sa činjenicom da je gradonačelnik dr Slobodan Milenković preveden kao “dr free milenković“.
Retko gde duh stare Srbije može da se oseti dobro kao u Vranju. Spoj orijentalnog i evropskog, istoka i zapada primećujete na svakom koraku. Srdačno gostoprimstvo i vranjanski govor ono je što daje dušu rodnom mestu Bore Stankovića.
Svake godine Sokobanja primi više od 100.000 gostiju u kojoj turizam, kao glavna privredna grana, živi više od 180 godina. Turiste privlače izletišta, a najatraktivnija su Lepterija, Sokograd, vodopad Ripaljka i okolna jezera.
Sigurno najreprezentativnija ličnost Vladičinog Hana i neko za koga se može reći da je potvrđeni i dokazani „majstor“ svog zanata jeste Boban Marković, trubač koji je zvukom svog instrumenta učinio da se za Han čuje širom planete.
U prokupačkom selu Bučince poljoprivrednik Svetislav Ilić sa suprugom uzgaja jedinstvenu sortu krompira neobične plave i roze boje, koji se najviše gaji na Andima u Peruu, na nadmorskim visinamo od preko 3.000 metara.
Igranje uz muziku i razne vratolomije sa jednom ili više košarkaških lopti – popularni “freestyle basketball” postaje deo košarkaških i drugih sportskih manifestacija, a karakterišu je maštovitost i spretnost, kaže niški “freestyle” košarkaš Strahinja Čaušević.
Još se u doba starih Slovena verovalo da su vodenice „pod velom nečastivog“ iako su ova mesta uvek bila korisna jer se u njima mlelo žito. Mnogi su odvajkada izbegavali da tamo zalaze noću, verujući da je vodenice izmislio đavo koji ih po ponoći pohodi.
Hrast koji je napunio više od 1.000 godina, drugi od njega mlađi pola milenijuma, oaza mira u samom centru grada i bogata istorija – sve to u varošici staroj više od 2.300 godina koja se razvila na nekadašnjem rimskom putu Via Militaris – Beloj Palanci.
Okružen knjigama, šahovskom tablom i neizbežnom kucaćom mašinom Vranjanac Radomir Raša Stanojković, iako je u devetoj deceniji života, i dalje neumorno stvara i beleži sve što smatra bitnim. Mnogi njegovi aforizmi iz devedesetih mogu se primeniti i na današnjicu.
Obavljanje poslova u belopalanačkom kraju nije se moglo zamisliti bez banice koja je bila obavezan obrok radnicima u poljima, pogotovo tokom berbe paprike vrtke. Možda baš zato meštani kažu da uz razvlačenu, krpenu ili sukanu banicu najbolje idu specijaliteti od ove paprike.
Na brdo Hisar Prokupčani beže od vrućine, odmaraju, započinju ljubavi i venčavaju se. Mnogi i ne znaju da su se na njemu Rimljani, u doba kada se grad zvao Hameum, pre skoro dva milenijuma klanjali Herkulu i da je mnogo kasnije upravo tu počelo da se razvija današnje Prokuplje.
Generacije su odrasle u Engleskom domu u niškoj Jagodin-mali, a malo ko zna da je ova zgrada pre 90 godina napravljena novcem britanskog fonda kao Dom za decu bez roditelja i da je jedan od donatora bio i Čerčil. Sada je to Dom učenika srednjih škola.
Da život po konvencijama savremenog doba ne mora da bude jedini mogući, već nekoliko godina načinom života koji podrazumeva potpuno saglasje sa prirodom dokazuje Marjan Arsenov, osnivač prirodnjačkog kampa „Glas prirode“ u šumama nadomak sela Sesalac kod Sokobanje.
Za razliku od članova današnje Vlade, koji će tokom boravka u Nišu biti smešteni u kasarni „Mija Stanimirović“, članovi srpske Vlade koja je u ovaj grad privremeno bila premeštena pre više od jednog veka, tada su bili smešteni po hotelima, ali i u prinudno oduzetim kućama.
Na pašnjacima kraj sela Prtopopinci kod Dimitrovgrada pasu stada ovaca i koza autohtonih rasa koje se na obližnjoj farmi gaje na tradicionalni način. Na gazdinstvu porodice Vasov žive i brdski konji, krave i živina, a posebnu pažnju privlače lame.