Kovid bolnica u Kruševcu, koja je trenutno u nadležnosti niškog Univerzitetskog kliničkog centra, verovatno će pripasti kruševačkoj Bolnici, kaže ministarka zdravlja Danica Grujičić. Radnici su zabrinuti da će, dok se status ne reši, morati svakog dana do Niša na posao ili da će dobiti otkaze, uprkos tome što su se više od dve godine u kovid sistemu borili za ljudske živote.
Lekari su više puta apelovali da Niš konačno treba da dobije opštu bolnicu, kao jedini veći grad u Srbiji koji je nema. Predsednik Aleksandar Vučić kaže da ona Nišu jeste potrebna i da se o tome razmišlja, ali da u međuvremenu treba završiti mnogo toga što se tiče zdravstva u drugim gradovima i da će Nišlije dobiti odgovor o izgradnji gradske bolnice u narednim mesecima.
Čekaonica na Pedijatriji niškog Doma zdravlja ovih dana je prepuna, čeka se satima, a neki od roditelja žale se da su umesto pregleda dočekali kraj radnog vremena i morali da se vrate sutradan. Jedna majka tvrdi da medicinske sestre nisu htele da prime decu koja su povraćala čekajući. Iz te ustanove potvrđuju da su velike gužve jer je sezonski virus zastupljeniji nego prethodnih jeseni, ali kažu da su angažovali maksimalan broj pedijatara.
To što je Niš jedini veći grad u Srbiji koji nema opštu bolnicu moglo bi da se promeni, pošto gradonačelnica Dragana Sotirovski kaže da je ona neophodna i da za nju ima prostora pored Doma zdravlja. Direktor Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić, koji je više puta ukazivao da je nedopustivo da Niš nema takvu ustanovu, podržava ideju i kaže da bi to znatno smanjilo liste čekanja, ali smatra da izbor lokacije nije najbolji i da je bolje da se preuredi Vojna bolnica.
Oko 20 zaposlenih u niškom Domu zdravlja otputovalo je u Šarm el Šeik, u okviru saradnje Niša i egipatskog Južnog Sinaja. Direktor te ustanove Milorad Jerkan kaže da je reč o lekarima, medicinskim sestrama, spremačicama i tehničarima koji su najviše radili u vreme kovida. Ističe i da korona u Nišu prerasta u vrstu prehlade, ali da su u pripravnosti sve dok Svetska zdravstvena organizacija ne objavi kraj pandemije.
Niški Univerzitetski klinički centar nije isplaćivao zaposlenima prekovremeni rad i nije raspisao konkurs za direktora u roku – neki su od nalaza Državne revizorske institucije za 2021. godinu. Pronađeni su i propusti u popisu imovine, kao i u prikazivanju potraživanja.
Do kraja ove godine bi trebalo da bude završen projekat rekonstrukcije i dogradnje Opšte bolnice u Aleksincu, koja od izgradnje 1976. godine nije kompletno renovirana, a direktor Goran Vidić kaže da očekuju da radovi počnu sledeće godine. Pojašnjava da će nakon rekonstrukcije biti bolji uslovi za dijagnostiku i lečenje pacijenata, ali i nesmetan rad svih odeljenja.
U okviru projekta civilno-vojne saradnje „Vojni lekar na selu“ medicinski timovi Vojske Srbije protekle nedelje su obavljali lekarske preglede stanovništva u selima Bujić i Cerevajka u okolini Preševa. Preventivni pregledi obavljani su u seoksim ambulantama, a vojni lekari obišli su u njihovim domaćinstvima i ljude koji zbog zdravstvenog stanja nisu bili u mogućnosti da dođu do seoskih ambulanti.
Vojna bolnica u Nišu dobila je skener koji bi trebalo da omogući da pacijenti brže i uz manje zračenja dobiju potrebne rezultate. Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je tom prilikom da se traži način kako da bi i civilni osiguranici mogli da se leče u vojnim ustanovama.
Niš je jedini veći grad u Srbiji koji nema opštu bolnicu, a nema ni institut za majku i dete, niti institute za srčane bolesti i onkologiju. Direktor niške Klinike za kardiohirurgiju Dragan Milić smatra da je to nedopustivo i da je makar kovid bolnica, umesto u Kruševcu, trebalo da bude u Nišu, kako bi nakon epidemije mogla da postane bolnica opšteg tipa.
Među 11 gradova u kojima će biti realizovani infrastrukturni projekti u oblasti socijalne zaštite, zdravstva i prosvete, nalaze se i Surdulica, Vranje, Vladičin Han, Dimitrovgrad, Bujanovac i Leskovac, saopšteno je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ukupno će biti realizovano 25 projekata koji podrazumevaju izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekta, te će u Bujanovcu biti renovirana škola “Sveti Sava”, a u planu je i da korisnici sigurne kuće u Leskovcu dobiju bolje uslove za boravak.
U zdravstvene ustanove na jugu Srbije prethodnih dana stigla je naredba Ministarstva zdravlja po kojoj svi zaposleni koji nisu vakcinisani protiv korona virusa, moraju o svom trošku uraditi PCR test pre povratka na posao nakon odsustvovanja koje je duže od 7 dana. Iz Sindikata Nezavisnost niškog Univerzitetskog centra traže da država obezbedi besplatno testiranje, kao što je omogućeno i besplatno vakcinisanje.
Portparolka Zdravstvenog centra u Vranju prosledila je na četrdesetak adresa različitih medija mejl u kome je pismo zahvalnosti upućeno ministru Zlatiboru Lončaru, a koje anonimni pacijent završava uz reči hvale direktorki Ljiljani Antić. Piše da je lično ne poznaje, ali da veruje da je baš direktorka sa idejom i stavom zaslužna za organizaciju koju hvali. Brojnim odgovorima na ovaj mejl i pitanjima novinari nisu uspeli da potvrde autentičnost pisma, ali ni dobiju priliku da o stanju u kovid bolnici lično izveste javnost.
Više od polovine medicinskih radnika Univerzitetskog kliničkog centra i dalje nije vakcinisano protiv korone, iako su kovid bolnice u Nišu i okolini skoro popunjene. Direktor UKC Zoran Perišić ističe da vakcinacija nije obavezna, ali da bi trebalo da bude moralna i etička obaveza zdravstvenih radnika, te poručio: „Kako da ljudi veruju lekarima ako se ne vakcinišu?”.
Da su registar osoba koje imaju autizam i sistemska podrška neophodni, jer su krizne situacije pokazale da su deca i roditelji uglavnom prepušteni sebi, ukazuje na Međunarodni dan osoba sa autizmom dr Miodrag Stanković. Ono što osobama sa autizmom često predstavlja problem je i nerazumevanje okoline, te je tako porodica Simonović iz Pirota najveće neprijatnosti doživela od komšija iz zgrade.
Uz poruku „sve ste centralizovali, zdravlje ne damo“, Nacionalna koalicija za decentralizaciju traži da nadležni povuku Plan optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite, jer on sada podrazumeva da će kvalitetnije zdravstvene usluge ubuduće dobijati stanovnici Beograda i Vojvodine nego građani u ostatku Srbije. Protive se da Univerzitetski klinički centar u Nišu bude na nižoj poziciji od onih na severu, a smatraju i da neće biti efikasno za pacijente spajanje domova zdravlja i lokalnih instituta za javno zdravlje.
Univerzitetski klinički centar u Nišu bi prema novom planu organizacije zdravstvenog sistema trebalo da bude u nižoj kategoriji od UKC Vojvodine i VMA u Beogradu, a da to znači da ljudi koji žive na jugu Srbije neće moći da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu i istu uslugu kao i oni koji žive na severu zemlje ukazuju pojedini lekari. Iz Ministarstva zdravlja, gde je otišla i njihova zvanična primedba, nema odgovora, dok podrška stiže parlamenta, od narodnog poslanika Milije Miletića, koji traži da UKC Niš bude na istom nivou kao i ustanove u Novom Sadu i prestonici.
Prva sednica Upravnog odbora Kliničkog centra Niš je zakazana za četvrtak, ali se na njoj neće čuti glas članova iz redova zaposlenih, iako su ih kolege izabrale za svoje predstavnike. Predložene Dragana Milića i Milana Lazarevića Vlada nije imenovala, a od kada je predlog zvanično stigao u Ministarstvo zdravlja prošle su dve nedelje. Predstavnike zaposlenih Vlada je poslednji put imenovala pre skoro 10 godina, a predloženi MIlić kaže da bi bilo skandalozno da o strateškim pitanjima u KC Niš govore članovi iz Beograda i Kragujevca, bez glasa iz niškog Kliničkog centra.
Vakcinacija zdravstvenih radnika protiv kovida 19 počela je juče u Nišu, a prvi su je primili zaposleni u Kliničkom centru. Direktor KC Niš Zoran Perišić kaže da se za imunizaciju prijavilo oko 1.000 radnika, da je sve na dobrovoljnoj bazi i da niko neće biti sankcionisan, ali da oni koji se bave medicinom, treba da prihvataju medicinske postulate i novine. Neuspeh vakcinacije u zdravstvenim ustanovama vidi kao civilizacijski poraz i poraz nauke lekar Dejan Hristov koji poručuje kolegama da budu Hipokrat, a ne hypocrite (na engleskom licemer).
U momentu najjačeg udara epidemije, posle devet meseci vremena da se zdravstveni i državni sistem za očekivani talas pripreme, članovi Kriznog štaba i ministar zdravlja priznaju javnosti da u kovid bolnicama nema mesta za sve pacijente kojima zdravstveno stanje to zahteva, da je stopa umiranja sada visoka, ali ne i da je zdravstveni sistem ugrožen. Isto tvrde i zvaničnici Severne Makedonije, koja je prema stopi umiranja od kovida među prvih deset u svetu.