Tri sata kvalitetnog programa Nikole Vranjkovića prve večeri u Nišu

Niška publika još jednom je pokazala da za Nikolu Vranjkovića ne važe uobičajena pravila koncertne promocije. Bez velike medijske pompe, prvi od dva zakazana nastupa u klubu Feedback rasprodat je unapred, a zidovi kluba sinoć su jedva zadržali intenzitet onoga što Vranjković sa svojom postavom donosi na binu – spoj teške psihodelije, precizne buke i tekstova koje publika uvek doživljava lično.

Nastup nije počeo klasičnom euforijom, već specifičnom dinamikom koja prati Vranjkovićeve nastupe. Dok su se sa bine razlivali prvi gitarski rifovi, postalo je jasno da su mirniji uvodni delovi služili kao namerna dramaturška priprema za ono što sledi.

Ta svesna upotreba tišine unutar samih kompozicija, gde se zvuk povlači i ostavlja prostor prelamanju efekata, bila je uvertira za naglo pucanje zvučnog zida koje je i sinoć izazvalo najjaču reakciju.

Koncert je počeo pesmom Nevremena, da bi odmah potom usledile pesme Majdan, Dve reči, Nikada ti više neću otkriti nijednu tajnu, San koji srećan sanjaš sam, Protiv sebe, Zadrži svoj dah, Večernja zvona, Sretenje.

Vranjković postepeno gradi koncert, krećući se od tihih, gotovo ambijentalnih delova do snažnih gitarskih deonica. Ključni trenuci prve večeri, kao i inače, dogodili su se u onom delu nastupa gde pesme poput Andrej, Težak slučaj pakla, 2000 i kusur godina, Vertikalno gledano preuzimaju primat.

Tu se energija transformisala iz statičnog posmatranja u nešto znatno sirovije i direktnije. Distorzija je postala dominantna, a početnu gradnju pesama zamenila je buka koja je u zatvorenom prostoru bila fizički opipljiva.

Preciznost benda i posvećenost detaljima u aranžmanima bili su u prvom planu.

Nije bilo potrebe za animiranjem mase ili jeftinim scenskim trikovima – muzika je sama diktirala tempo. Instrumentalni završeci, koji su zaštitni znak ovih nastupa, nosili su najveći teret, a publika ih je pratila sa istim fokusom kao i same tekstove.

Posle dužeg vremena uživo je izvedena i pesma Blentostamin, a sam kraj koncerta obeležile su i pesme Sudopera, Moraćeš da naučiš da živiš sa tim, Manastir, Zvezdane staze.

Kolektivno pražnjenje po tradiciji, ostavljeni su za samu završnicu. Koncert je doveden do kraja uz SDSS i Dan koji nikada nije došao, pesme koje već godinama služe kao finalni udarac i tačka u kojoj se trosatna gradnja koncerta pretvara u potpunu buku.

Večeras repriza opet u rasprodatom klubu

Prvi koncert završen je onako kako je i počeo – fokusom na instrumente i eho koji je ostao da odzvanja i nakon što se bend povukao sa bine. Činjenica da su oba niška koncerta planula danima unapred ne govori o trenutnom trendu, već o kontinuitetu i poverenju koje ovaj autor ima kod niške publike.

One koji su sinoć ostali bez ulaznice čeka isti scenario i večeras. Drugi koncert Nikole Vranjkovića u Nišu takođe je rasprodat, pa se i u završnici ovog mini-ciklusa očekuje identičan intenzitet zvuka i mraka.