Posle “talasa” otpuštanja broj nezaposlenih u Nišu manji – nelogičnosti zvaničnih baza podataka

Kako su spojiv podatak da je na proleće u Nišu bez posla ostalo oko 850 radnika Benetona, oko 200 njih iz Džonson elektrika i oko 100 konduktera, a da se istovremeno zvaničnici hvale da je nezaposlenost u ovom gradu manja u odnosu na godinu ranije? Stručnjaci objašnjavaju – reč je o neskladu i organičenju zvaničnih statistika u registrovanju trenutnih promena na tržištu rada. Profesorka Ekonomskog fakulteta Nataša Golubović smatra da će se otpuštanja iz stranih kompanija u Nišu i na jugu nastaviti, kako zbog krize u autoindustriji i tekstilnom sektoru, tako i zbog isteka subvencija i činjenice da Srbija više nije zemlja „jeftine radne snage“.

2025. godina u Nišu krenula je lošim vestima za radnike – prvo su kondukteri ostali bez posla zbog uvođenja validatora, a onda je Beneton zatvorio pogon. Nedugo zatim je i Džonson elektrik najavio da će smanjiti broj radnika.

Taj “talas” otpuštanja je prošao, a Niš čeka i drugi – “Leoni” će tehnološkim viškom proglasiti blizu 2.000 radnika.

Međutim, zvanični podaci ne pokazuju da je ovoliki broj ljudi ostao bez posla.

Od početka godine, prema podacima Nacionalne službe zapošljavanje, u Nišu se broj nezaposlenih od 16.272 (januar) smanjio na 16.068 (jul). Nedavno je i direktor NSZ-a saopštio da je nezaposlenost u Nišu smanjena za 3,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Nelogičnost nastaje i kada se uporede podaci o registrovanoj zaposlenosti koje objavljuje Republički zavod za statistiku i sa druge strane brojke nezaposlenosti koje objavljuje NSZ.

Tako je u Nišu od decembra 2024. godine do juna ove godine broj zaposlenih pao za 1.049, dok je u istom periodu broj nezaposlenih povećan, ali ne za ovaj broj, već za upola manje – 480.

Različite metodologije, različiti podaci

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Nataša Golubović objašnjava da u Srbiji postoji nesklad između različitih statističkih podataka o zaposlenosti i nezaposlenosti.

Iako se podaci prikupljaju na osnovu metodologija usklađenih sa međunarodnim standardima, mnogo faktora utiče na to da li će podaci realno odraziti stanje na tržištu rada. Razlika nastaje zbog različitih izvora iz kojih se prikupljaju podaci, primenjene metodologije i korišćenih definicija zaposlenosti i nezaposlenosti – objašnjava profesorka Golubović.

Napominje da je pitanje koliko podaci o broju nezaposlenih verno održavaju stvarnost zavisi od toga da li su se svi koji su bez posla prijavili kao nezaposleni na evidenciju NSZ-a.

Često oni koji dugo tragaju za poslom odustaju i ne registruju se na tržištu rada. Mnogi koji rade”na crno“ i dalje su prijavljeni kao nezaposleni. Vrlo često samozapošljavanje i sezonski rad nisu obuhvaćeni zvaničnim statističkim podacima. Pored toga, postoje i oni koji su formalno prijavljeni kao nezaposleni na tržištu rada u Srbiji, a rade u inostranstvu, a s druge strane imamo strance koji rade u Srbiji, ali nisu obuvhaćeni svim evidencijama – kaže Golubovićeva.

Ocenjuje da se, ako se sve to uzme kao polazište, može reći da statistika više pokazuje trendove, ali ne i precizan broj zaposlenih ili nezaposlenih.

U svakom slučaju, nesklad između podataka o broju onih koji su ostali bez posla i registrovane nezaposlenosti ukazuje na ograničenja zvaničnih statistika u registrovanju trenutnih promena na tržištu rada, posebno u lokalnom kontekstu poput Niša. Za potpuniju sliku potrebni su ažurirani podaci o zaposlenosti u regionu i kvalitativne informacije o kretanju radnika nakon otpuštanja – ističe naša sagovornica.

Ko zapošljava, ko otpušta, a šta se traži?

Prema podacima NSZ-a, u Nišu se od marta na njihovu evidenciju kao tehnološki višak prijavilo oko 850 osoba iz “Benetona”, a oko 200 njih iz “Džonson elektrika“.

Kada je reč o firmama koje trenutno traže radnike, iz niškog NSZ-a navode da se firma Kromberg i Šubert Srbija DOO prijavila i traži 100 radnika, a Magna 50.

Navode da su najtraženija zanimanja na tržištu rada u Nišu proizvodni radnici, zatim zavarivači, poslovi ličnih usluga, ugostiteljski radnici i prodavci, kao i komercijalisti.

Uglavnom su nam na evidenciji najtraženiji pravnici, vaspitači, arhitekte, master učitelji, zanimanja ličnih usluga, ugostiteljski radnici, uz napomenu da nisu do sada radili u struci. Naime, primetna je potražnja za mladima bez iskustva koje bi mogli poslodavci da angažuju kroz finansijske programe NSZ (pripravnici ili stručna praksa) – objašnjavaju iz niške filijale NSZ-a.

Kada je reč o tome koja su deficitarna zanimanja na niškoj filijali, kažu da su to master matematičari, fizičari, nastavnici tehnike i tehnologije, master informatičari, profesori nemačkog jezika, profesori francuskog jezika, master učitelji, farmaceuti, diplomirani mašinski i elektro inženjeri sa znanjem programskih jezika i stranih jezika.

Sa srednjom školom to su zavarivači, tehničari za mašinsko i elektro srvisiranje mašina u proizvodnji, kuvari i mesari sa iskustvom, zidari, tesari, vozači C, D i E kategorije – kažu iz NSZ-a.

Prema podacima Agencije za privredne registre, koji su objavljeni u nacrtu Programa za lokalni ekonomski razvoja Grada Niša, u Nišu je 2024. godine poslovalo ukupno 12.211 preduzetnika i 3.790 privrednih društava.

U strukturi i dalje preovlađuju mikro preduzeća – navodi se u ovom dokumentu.

Najviše zaposlenih u Nišu, prema podacima APR-a, ima Jura – 2.773, a potom sledi Džonson elektrik za 1.800, Filip Moris sa 1.400, Cumtobel za 1.042, dok Niš-ekspres ima 990 radnika.

Kad odu subvencije, odu i fabrike

Kako objašnjava profesorka Golubović, situacija na tržištu rada u Nišu i na jugu Srbije odražava širi problem oslanjanja na strane investitore koji su privučeni subvencijama, ali često napuštaju zemlju kada one isteknu ili kada se suoče sa globalnim ekonomskim izazovima.

Smanjenje zaposlenosti u stranim kompanijama verovatno će biti trend i u narednom periodu, posebno u niskoprofitabilnim sektorima poput tekstila i autoindustrije, zbog krize u Evropi, rasta troškova u Srbiji i smanjenja radne snage – ističe profesorka.

Podseća da su strane kompanije bile privučene subvencijama i relativno jeftinom radnom snagom, ali da je vremenom porasla prosečna plata i da sada nismo zemlja jeftine radne snage.

Država je od 2006. do 2021. uložila oko 978 miliona evra u subvencije za strane investitore u Srbiji, pri čemu je 93% otišlo stranim kompanijama. Međutim, po isteku subvencija, strane kompanije često gase pogone ili smanjuju broj zaposlenih, ostavljajući radnike bez posla – napominje profesorka Ekonomskog fakulteta.

Kaže da će se verovatno nastaviti smanjenje zaposlenosti u stranim kompanijama, jer će kriza u evropskoj autoindustriji i tekstilnom sektoru nastavi da utiče na to, kao i da će mnoge firme odlučiti da nakon što ostanu bez subvencija napuste Srbiju i presele se u zemlje sa nižim troškovima, poput zemalja Azije.

Poručuje da je problem tržišta rada u tome što se privreda fokusira na niskoproduktivne industrije, poput motanja kablova i tekstila, umesto na visokotehnološke sektore i da bi za stabilnost trebalo da se pređe na privlačenje kvalitetnijih investicija.