Toplica posle požara: Umesto obećane pomoći, meštani zaglavljeni u birokratiji i „vrednosti šuta“

Dok se približava zima, zgarišta u selima Topličkog okruga još uvek podsećaju na katastrofu koju su ostavili letnji požari. Stotine porodica koje su ostale bez krova nad glavom sada se bore sa novim neprijateljem – nepreglednom birokratijom. Obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će „najbolje proći oni kojima su izgorele kuće“ za mnoge zvuče kao gorka ironija, jer obnova na terenu realno teče sporo, a birokratske prepreke za većinu su nepremostive.

Iako zvanični podaci iz lokalnih samouprava pokazuju da je proces prijava relativno pojednostavljen, meštani tvrde da su stvarni problemi mnogo veći i za mnoge je nemoguća misija da dokažu vlasništvo nad kućama koje su sami zidali od 1960-ih do 1990-ih, često bez dozvola i legalizacije.

Traže im nasledno rešenje koje je izgorelo. Savetujem ih da idu u sud u Prokuplju da traže prepis, ali šta ako je rešenje starije od 20 godina? Po Sudskom poslovniku, takvi predmeti se predaju u stari papir. Ako ne mogu da dokažu vlasništvo, neće dobiti ništa – ističe jedan od pravnih savetnika oštećenih građana.

Poseban problem su kuće građene na zemljištu koje se i dalje vodi kao poljoprivredno. 

Legalizacija je nemoguća bez skupe prenamene, pa se vlasnicima nudi tek takozvana pomoć u „vrednosti šuta“ – građevinskog materijala u visini do 5.000 evra.

Poseban problem je što su mnoge kuće građene na zemljištu koje se i dalje vodi kao poljoprivredno, gde je legalizacija nemoguća bez skupe prenamene u gradsko-građevinsko. Onima koji nemaju čiste papire, država nudi novac u vrednosti šuta ili građevinskog materijala do 5.000 evra – kaže advokat.

To je daleko manje od onoga što je predsednik Srbije najavljivao, a u praksi, kako kažu meštani, nije dovoljno „ni za cement za temelj, a ne za novu kuću“.

Jasno je da su uslovi smišljeni tako da što manje ljudi dobije punu pomoć. Ono što im se nudi nije dovoljno ni za cement, a kamoli za obnovu izgorelih kuća – ocenjuje advokat.

Za sada, Toplica posle požara više liči na administrativno zgarište nego na oblast kojoj se pomaže, jer umesto najavljene solidarnosti države i „profita za postradale“, građani se suočavaju sa papirologijom, čekanjem i ponižavajućim iznosima koji ne mogu da pokriju ni deo stvarne štete.

U Kuršumliji i Žitorađi prijavljeno više od 100 izgorelih i oštećenih kuća i objekata

Prema zvaničnim podacima iz opština Kuršumlija i Žitorađa, u letnjim požarima prijavljeno je ukupno više od 100 stambenih objekata koji su izgoreli ili oštećeni, dok je broj pomoćnih objekata i prijavljene štete na poljoprivrednom zemljištu višestruko veći.

U Kuršumliji je na javni poziv za državnu pomoć prijavljeno 22 stambena objekta čiji su vlasnici ispunili uslove. Pored toga, registrovano je više od 90 pomoćnih objekata, dok je požar naneo ogromnu štetu na poljoprivrednim površinama – oštećeno je 73 hektara voćnjaka, 20 hektara žitarica i 116 hektara krmnog bilja, a ukupno je izgorelo ili oštećeno 188 hektara zemljišta.

U lokalnoj samoupravi te Opštine tvrde da su za dobijanje pomoći traženi osnovni dokumenti – dokaz o vlasništvu, račun za struju i prebivalište. 

Legalizacija objekta nije bila uslov, ali je vlasnik morao biti upisan u Katastru. 

Objekti su razvrstani u šest kategorija, sa iznosima od 200.000 dinara u prvoj do 3 miliona dinara koliko dobijaju objekti u šestoj kategoriji. 

U Kuršumliji je osam objekata svrstano u šestu kategoriju i vlasnici će dobiti maksimalan iznos od 3 miliona, dok su ostali podeljeni u prve tri i dobiće iznose od po 200.000, 300.000 i 400.000 dinara. 

U Žitorađi je prijavljeno 82 stambena objekta, ali je postupak završen za samo sedam. 

Za jedan je uručeno pravosnažno rešenje, za jedan je doneto prvostepeno, dok je za sedam podnosioca upućen poziv da reše imovinsko-pravne odnose. 

Za preostalih 66 objekata rešenja se još obrađuju. 

Kada su u pitanju pomoćni objekti, obuhvaćeno je 20 funkcionalnih objekata, dok je oštećenje poljoprivredne mehanizacije prijavljeno u 33 slučaja. 

Pored toga, podneto je oko 300 prijava za štetu na voćarskim kulturama i zemljištu.

Oni koji nisu dostavili svu dokumentaciju mogu prava ostvariti kroz upravni postupak.

Za razliku od Kuršumlije i Žitorađe, u Prokuplju nismo uspeli da dobijemo podatke o prijavljenoj šteti. Gradonačelnik Miroslav Antović i načelnica Gradske uprave Milana Pavlovski nisu odgovarali na pozive novinara Južnih vesti.

Podsetimo, u Topličkom okrugu tokom juna, jula i avgusta zabeleženo je 535 požara i 569 intervencija vatrogasaca, što je značajno više u odnosu na isti period prošle godine, kada ih je bilo 324, odnosno 451 intervencija. Samo u julu na teritoriji Prokuplja, Žitorađe i Kuršumlije izbilo je više velikih požara koji su zahvatili preko 300 hektara šume, a izgorelo je i na desetine kuća i pomoćnih objekata, kao i poljoprivredna mehanizacija. Ljudskih žrtava nije bilo.

Samo do jula, katastrofalni požari koji su zahvatili teritoriju Topličkog okruga ostavili su iza sebe pustoš velikih razmera.

Prema zvaničnim, izgorelo je oko 1.200 hektara zemljišta, uključujući 400 hektara šuma, 200 hektara voćnjaka i 600 hektara suve trave i niskog rastinja.

Uništeno je 75 stambenih objekata, od kojih je 14 bilo useljivo, dok se broj izgorelih pomoćnih objekata još uvek utvrđuje. Evakuisana su 93 građana, među kojima i četiri nepokretne osobe.

Sve o požarima u Topličkom okrugu možete pogledati u dokumentarcu Južnih vesti „Lepa toplička sela, zaboravljena gore“.