Profesor Rakocija u „15 minuta“: „Neznanje kao politika Niša u čuvanju kulturnog nasleđa“

Neznanje je najveći problem koji prati očuvanje kulturnog i spomeničkog nasleđa u Nišu, upozorio je istoričar umetnosti i arheolog profesor Miša Rakocija u emisiji „15 minuta“ Južnih vesti. Oštro je kritikovao praksu isključivanja struke iz procesa odlučivanja o spomenicima, što je dovelo do estetski i idejno promašenih rešenja. Tvrdi da Niš, kao izuzetno bogata kulturna riznica, ne koristi svoj potencijal i da je problem što oni koji donose odluke ne znaju šta imaju.

“Ne vredi nam šta imamo, ako ne znamo šta imamo” – jedan je od većih problema koje je u emisiji Južnih vesti izneo profesor Rakocija, navodeći da je metaforom “operacija bez hirurga” dao dijagnozu Gradu Nišu zbog toga što poslednjih decenija odluke o postavljanju i odabiru spomenika se donose bez istoričara umetnosti. 

Najveći problem koji nas prati i u očuvanju kulturnog i spomeničkog nasleđa, zato je najbitnije je znanje. Zato je neophodno da se prvo formiraju kadrovi, da Niš ima svoje kadrove. To su institucije poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tu rade ljude koji se brinu o našoj duhovnosti i našim korenima. Svugde se u ozbiljnim zemljama ulaže u zaštitu kulturnog nasleđa, službu zaštite, instituciju zaštite i neophodno je da i sama insituticija zaštite propagira očuvanje spomenika kulture – rekao je Rakocija.

Zbog toga, kaže da zagovara tezu da struka u svim oblastima mora da se pita i da donosi odluke koje su najbolje za građane i vreme u kojem se živi. 

Podsećajući na period kada su posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji prvi put formirani zavodi za zaštitu spomenika, da su u svom nazivu imali i “naučno proučavanje”, te smatra da je potrebno to vratiti jer “nauka sigurno i trajno štiti spomenike”.

Zbog toga što je niški Zavod za zaštitu spomenika regionalni, smatra da je na zaposlenima veliki teret i odgovornost, te da ne mogu u potpunosti da se posvete, smatra da je potrebno decentralizovati Zavod i oformiti jedan koji će se baviti samo kulturnim nasleđem i istorijom Niša.

Ne vredi nam šta imamo, ako ne znamo šta imamo. A kada ne znamo šta imamo, ne možemo ni drugima da kažemo šta imamo. Zato je najbitnije znanje. Mislim da je Grad Niš izuzetno bogata kulturna riznica, raskošne prošlosti, veliki grad. Svi veliki gradovi imaju gradske zavode za zaštitu spomenike kulture. Grad Niš sa svim okolnim opštinama, sa ogromnim kulturnim nasleđem, onda bi radnici bili usmereni samo na teritoriju Grada Niša. Niš ima Zavod za zaštitu spomenika, ali je regionalni, to je velika teritorija i velika odgovornost, ja sam 35 godina radio u Zavodu – zaključuje Rakocija.

Zbog čega misli da je naučni simpozijum “Niš i Vizantija” jedan od kulturnih dobara grada i zbog čega će njihove publikacije i posle 100 godina biti važne, ali zbog čega se “ružno smatra uzvišenim lepim”, ali i to kako je Latinska crkva preživela osmanski period, bila poštovana u vreme komunizma, a devastirana u demokratiji, kako bi funkcionisao novi gradski zavod za zaštitu spomenika na teritoriji Niša, i kako bi donosioci odluka mogli da iskoriste kulturno nasleđe i istoriju kao turistički potencijal, možete pogledati u emisiji “15 minuta”.