Stanovnici Kajmakčalanske u Nišu blokirali saobraćaj zbog problema sa vodom, traže zamenu dotrajalih cevi

Pošto usred leta, u danima kada temperatura prelazi i 40 stepeni, nemaju vodu, stanovnici Kajmakčalanske i okolnih ulica protestovali su večeras i blokirali saobraćaj kod Železničke stanice u Nišu. Traže hitnu zamenu dotrajalih cevi umesto stalnih krpljenja i poručuju da će da radikalizuju protest ako ih nadležni ni sada ne budu čuli. 

Kuvanje, održavanje osnovne higijene i pranje veša – predstavljaju pravi izazov za stanovnike Kajmakčalanske, ali i Ohridske, Dravske, Mostarske, Vojvode Bojovića, Dimitrija Tucovića i drugih ulica u ovom delu Niša.

Snalaze se kako umeju, pune kofe i kupuju balone. Na protestu poručuju da više ne žele privremena krpljenja, već potpunu rekonstrukciju mreže.

Cev pukne, oni dođu, reše to, ali trajno ne rešavaju ništa. Stalno smo u nekom strahu da li ćemo imati vodu kod kuće. Haotično je na 40 stepeni nemati vodu. Nemaš vodu za piće, za osnovnu higijenu. Nezamislivo je da u 21. veku budemo bez vode, a jesmo. Imamo zvanične podatke da se skoro 50% vode iz vodovodne mreže godišnje izgubi. Problem su i mnoga naselja i sela, ne samo mi, pa bi vlast trebalo da sagleda ovo ozbiljno i dugoročno – kaže stanovnica Kajmakčalanske Maja Radisavljević za Južne vesti.

Problema je, kako ističu građani, bilo i ranije, ali su se znatno povećali od rekonstrukcije Vojvode Putnika pre oko pet godina.

Pre toga je bilo problema, ali ne toliko. Azbestne cevi ovde su stare, kako kažu starije komšije, 60-70 godina, a u Vojvode Putnika su stavljene nove i tu je izgleda nastao problem. Sporedne ulice ne mogu da podnesu taj tip cevi, odnosno pritisak vode iz tih cevi. Tako da, skoro svakog leta imamo problem sa curenjem, voda izbija na ulicu. Oni dođu, poprave, mi dva-tri dana nemamo vodu, taman se to reši, popusti na drugom mestu i mi u najtoplijim letnjim danima nemamo vodu – navodi stanovnik Mostarske Vladimir Jovanović.

Dodaje da će on i njegove komšije radikalizovati proteste ako nadležni ne odreaguju.

Vlast u ovom gradu izgleda reaguje samo na pritisak. Ovo nije pritisak iz hira, već borba za osnovne životne potrebe – ističe Jovanović.

Njegov komšija Milivoje Dimitrijević pita zašto se niko od predstavnika niške vlasti nije zainteresovao za njihov skup i njihove muke.

Oni prebacuju loptu – Naissus to ne radi, ovi ne rade, predsednika Opštine vidim da ne interesuje, nije ni došao sada da pita šta ovaj narod radi ovde. Njegovo je da brine o nama i neka brine kako treba. Da neko izađe, da nam da neka rešenja. Svakog dana imamo nove rupe, živimo bez vode na 40 stepeni, sa decom, sa starima. Ne tražimo izvore i fontane, samo najosnovnije – vodu za piće u 21. veku – zaključuje Dimitrijević.

I stanar Igor Pejčić ističe da su se komšije i on više puta obraćali nadležnima, ali da se rešenje i ne nazire.

Verujte, svima smo se obraćali, od komunalne milicije do Direkcije za izgradnju. Pisali smo i peticiju, blokirali i ranije, ali ništa. Kada su rekonstruisali Vojvode Putnika, nadali smo se da će doći red i na našu ulicu, ali ništa od toga, tadašnja gradonačelnica je neslavno završila – kaže on.

Smatra da je, osim rekonstrukcije, neophodno da se poboljša bezbednost Kajmakčalanske, kao i da se reguliše to što njome tokom dana prođe ogroman broj teških kamiona i autobusa, ali i to što oni prolaze, kako tvrdi, velikom brzinom. 

Osnovni zahtev na protestu je, ipak, rekonstrukcija cele Kajmakčalanske i zamena cevi koje su, kako kažu stanovnici, azbestno-cementne, što ih posebno brine jer ističu da su kancerogene.